Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

2. avgust 2020.

Da li su se deca, posle četiri i po meseca, navikla na promenjene uslove života ?  

             Deca primećuju da se nešto čudno dešava, ali ako ih pustimo da budu deca, da se igraju, da budu kreativna, proći će lakše kroz ovaj period - poručuje psiholog iz Predškolske ustanove u Kraljevu. S druge strane, najprisutnija emocija kod roditelja je anksioznost kao strepnja od nepoznatog, a opasnog.           

 Osmogodišnja devojčica Đurđina Knežević iz Kraljeva o koroni kaže:

- To je virus. Svašta je promenio u mom životu: ne mogu na gimnastiku, ni na plivanje, ni u školu... Ne plašim se, jer se čuvamo, nosimo maske kad treba, ali se ne družimo kao pre sa drugarima i ne idemo u goste. To mi sve nedostaje - priča za portal "Krug" Đurđina iz Kraljeva, kojoj je poslednjih meseci glavna razonoda da sa mamom, mlađim bratom i sestrom izađe u šetnju kroz park i pored Ibra.

            Da li su se posle četiri i po meseca deca navikla na život sa koronom? Na maske, stalno podsećanje "operi ruke!", na prenose konferencija za novinare u 15 časova i "ćuti da čujem!", na smanjeno druženje? O tome pričamo sa ženom koja radno vreme provodi sa decom i čiji je posao da se bavi njihovim, pa i roditeljskim emocijama, sa Jelenom Goljić, psihologom u Predškolskoj ustanovi "Olga Jovičić Rita".

            - Kod dece u vrtiću ne primećujemo negativne promene u ponašanju, ne pokazuju barijeru prema drugoj deci ili vaspitačima. Jasno je da primećuju da se nešto čudno dešava i razgovaraju o tome: šta je korona vius, zašto se nose zaštitne maske, zašto nema sve dece u vrtiću, zašto ne idu kod bake i deke, zašto ne idu u igraonice. Važno je da im se to lepo objasni na način koji mogu da razumeju.

            Jelena Goljić kaže da su se nakon vanrednog stanja deca u vrtić vratila pripremljena zahvaljujući radu osoblja Predškolske ustanove sa njima preko interneta i da su brzo i lako prihvatila promene nekih pravila:

            - Razgovarali smo i sa roditeljima, savetovali ih na primer kako da ukrašavaju maske da bi ih deca lakše prihvatila i slično. Kad su se vratila u vrtić, deca nisu imala nikakav problem zbog toga što zaposleni nose zaštitne maske, sada već sami kad ulaze, prvo idu da operu i dezinfikuju ruke, izmeri im se temperatura, prođu dezobarijeru. Uz prethodnu pripremu sve je to lako prošlo, jedva su čekali da dođu. Kada je deci dozvoljeno da budu deca, da se igraju, da maštaju, da ispoljavaju kreativnost, da se bave stvarima koje ih interesuju, nije problem da sve te novine usvoje.

            Poznato je da deca sliku sveta, pa i obrasce ponašanja uglavnom prvo upijaju od roditelja. Kako su se roditelji snašli?

 Dijana Bulatović, majka troipogodišnjeg dečaka i šestomesečne devojčice kaže:

 - Ja sam se nekoliko dana osećala fizički loše, testirala sam se i bila sam negativna. Nisam osećala neki veliki strah za decu ili sebe, nisam na taj način plašljiva, ali jesam za mamu, jer je dijabetičar. Ćerkica je još mala da bi primećivala takve stvari, a mislim da ni sin ne primećuje neku naročitu promenu. Ja sam stalno uz njih i imamo neke svoje aktivnosti.

            S druge strane, Bojana Knežević ima troje dece različitog uzrasta: osmogodišnju Đurđinu, šestogodišnjeg Maksima i šestomesečnu Čarnu i kaže da se njihov porodični život jeste dosta promenio:

            - U principu nismo mnogo paničili, čuvamo se, malo prošetamo, pa idemo kući. Đurđina i Maksim znaju da zbog korone ne idu u školu, u vrtić, ne idu na sport... Malo se krećemo i malo družimo, pa kažu: 'Ih, kad će ova korona više da prođe?!' Odrazilo se na naš život, već predugo traje. Upisali smo ih u školu crtanja, samo to radi, tamo je četvoro dece. Toliko mi nedostaje da mogu da odu još negde, ovako samo park, kej i pored reke. Družim se sa mamama kad se sretnemo, ali ne idemo u posete. Imam utisak da su se ljudi nekako podelili: ili su u panici, ili ignorišu virus, a opet verujem da smo suprug, ja i deca negde u sredini.

            Psihološkinja Jelena Goljić ističe da je važno dozvoliti deci da ispolje emocije, da pitaju sve što žele i da im se pruže što konkretniji, ali jednostavni odgovori. Na primer da se apstraktan pojam kao što je "virus" objasni kroz crtež, slikovnicu, igru.

            - Važno je da roditelji budu smireni i da ne stvaraju paniku. Primećujemo da je kod roditelja dominantna emocija anksioznost - strepnja od nepoznatog, neočekivanog, a potencijalno opasnog. Naše stručne službe - psiholog, pedagog, logoped, saradnik za fizičku aktivnost, kao i svi vaspitači - su im uvek na raspolaganju za razgovor.

            Jelena Goljić na kraju roditelje podseća da ne odustaju od sanitarno-higijenskih navika, kao što je učestalo pranje ruku, dezinfekcija ruku, nedeljenje pribora za jelo sa drugima, zdrava ishrana, fizička aktivnost i kao najvažnije - kvalitetno provođenje vremena sa svojom decom.

Radmila Vesković

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments