Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Dragan Bajović

Kako je moguće da je glavna kraljevačka ulica prepuna ljudi koji nekuda žure i u 10, 11 ili 12 sati, kada je radno vreme uveliko počelo, a uskoro će biti i završeno 

 

Zanimljivo, ali narod koji nema gde da žuri neprekidno žuri. Retko ćete na kraljevačkim i ulicama drugih gradova videti nekog ko ne žuri. Prestonica, ako se glavni grad bez prestola i bez kralja uopšte tako može nazvati, u tome prednjači. Tamo, na vas, nevine i nežureće, jednostavno nasrću. Ajde to malo brže, vikaće na vas, ako nonšalatno hodate, recimo, Knez Mihailovom, razgledate izloge i uživate u lepoti prestonice, pardon! glavnog grada Beograda koji je nekada uistinu bio prestonica, pa čak i u vreme komunističke vlasti. Tito je bio sve, pa i kralj. Čak je i živeo u kraljevoj kući u kojoj je, kasnije, živeo još jedan, da kažemo, „titić“. Ali da ne širimo temu. Naša tema je uzaludna jurnjava. Knez  Mihailova ulica je prilično široka, maltene kao  kraljevačka Omladinska, ali izgleda da ni tu nema dovoljno mesta ako se sporo krećete i na taj način preprečite put užurbanom pešaku. Takvi pešaci, ne samo u Beogradu, već posvuda po Srbiji, pa tako i u Kraljevu, postaju još opasniji kada se ima u vidu da najmanje 50 posto njih zuri u svoje mobilne telefone koji im, svojim sve većim gabaritima, još više zaklanjaju pregled situacije, pa nisu retki slučajevi da se u strogoj pešačkoj zoni događaju sudari, ali ne automobila. Sudaraju se pešaci sa banderama i međusobno kojom prilikom se čuje zvonak odjek njihovih lobanja.

Ljudi najverovatnije žure, gotovo trče ulicama, da bi izgledali zaposleno. Neki od njih protrčavaju i kroz crveno na semaforu i tako izazivaju opštu opasnost. Ali, kako je moguće da je glavna ulica prepuna ljudi koji nekuda žure i u 10, 11 ili 12 sati, kada je radno vreme uveliko počelo, a uskoro će biti i završeno. Gde ti ljudi žure? Hajde, može se tu i tamo neki slučaj izuzeti, možda je nekom od tih užurbanih u poslednjem trenutku javljeno da negde mora da stigne u određeno vreme. Možda neki džogiraju, ali glavna pešačka zona nije predviđena za takve aktivnosti. Tačno je da valja što više pešačiti, čak oštrim korakom. Međutim, za tako nešto postoje tereni, na primer Atletski stadion, ako vas tamo puste. Ako ne, onda priroda! Lekari preporučuju starima da dnevno naprave bar 10.000 žustrih koraka, jer je to, navodno, najbolja preventivna mera u sprečavanju infarkta.

Ali, starih na glavnoj ulici skoro da i nema. A, ako ih i ima, to su već vremešni penzioneri koji nikuda ne žure. Oni vrlo polako hodaju jedan pored drugog u grupama od trojice do šestorice diskutujući o večnim temama koje nisu nimali filozofske, već, ustvari, vrlo svakidašnje – politika (u nju su najbolje upućeni), šećer, brašno, ulje, cene, hleb, standard, bedne penzije, ali, i to ćete čuti ukoliko hodate malo pored njih, tojest ako ih prisluškujete, pristali bi oni na još bednije penzije ne bi li zemlju spasli od propasti. Oni, po pravilu, i nemaju mobilne telefone, tako da, osim što ponekad zbog širine svoje grupe, zagušuju pešački saobraćaj, ne predstavljaju nikakvu opasnost po ostale jureće i rastrčane prolaznike.

 

Kako izbeći tu nepotrebnu žurbu. Ako ste već negde pošli, pođite  na vreme i hodajte dostojanstveno i opušteno. Međutim, naš čovek, iako ima predovoljno vremena, jer većina zaista nema gde da žuri, i kada pođe besciljno odmah ubrzava korak, kao da se uputio na neki važan sastanak koji se bez njegovog prisustva ne bi mogao održati. A možda je to i navika iz prošlosti kada se, ali samo ujutro moralo trčati na retke i uvek prepune autobuse koji su vozili radničku klasu, administraciju (koja se i danas dobro drži) i poštenu inteligenciju do Magnohroma, Fabrike vagona, Jasena ili kakvog drugog preduzeća i, dakako, do Opštine zbog još uvek dobro držeće administracije ili tzv. javnih delatnika. Sada su ti autobusi koji su odavno u stanju raspadanja, zamenjeni novijim, sasvim dobrog stanja, čistim, kulturnim. Njihov vlasnik, međutim, nije ovdašnji Autotransport, već Vulović Transport iz Kragujevca. Novi prevoznik je nasledio red vožnje od starog, ali u tzv. jutarnjim špicevima prevozi najviše pedesetak putnika. Kasnije, sve dok đaci ne pođu u školu, skoro nijednog. Ipak, primetio sam da se sada Kraljevčani više voze ovim lepim i čistim autobusima nego tzv. linijskim taksijima. Trebalo je, dakle, samo upristojiti autobuse i tako se suprotstaviti „taksijima“ koji najčešće nemaju nikakvo obeležje.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments