Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Dragan Bajović

Na potezu od Stare čaršije do Pampule, na potpuno pravom dobro asfaltiranom putu dugom bar jedan kilometar, pojedini motociklisti i automobilisti proleću sa 200 kilometara na sat

 

Ovo bi, što sada ovde ispisujem, trebalo da bude nastavak teksta od prošle srede Čemu žurba. Pešaci, međutim, kako se videlo i iz prethodnog teksta, nisu neka posebna opasnost, osim što se toliko unesu u svoje tzv. smartphone da ne vide nikog drugog osim onoga što vide na display svojih aparata. Eto, ma koliko da sam bio ogorčen zbog upotrebe “Kako god” u našem jeziku, upotrebio sam englesku reč – display. Pokatkad, zaista, neke engleske pojmove ovde nismo u stanju da prevedemo. Ovo display, međutim, elegantno se može prevesti sa, recimo, prikaz. Smartphone je, kao reč, jedna najobičnija glupost. I taj, koji je smislio tu reč, pretpostavljam da nije baš inteligentan. Pametni telefoni! Telefoni, ma koliko se njihovi izumitelji trudili, nikako se ne mogu nazvati pametnim. Pametan je čovek, ljudsko biće. Čovek je i izumeo i usavršavao  tu spravu, od  A. G. Bela iz XIX veka do danas. To što se telefon kasnije povezao sa raznim drugim izumima, kao što je internet, posebna je stvar. Uostalom, internet je, za sada, najveći izum čovečanstva preko koga se može, bar se to tako prikazuje u novijim igranim filmovima i tv serijama, uraditi sve. Internetu su, istina, prethodili mnogi kompjuterski programi i mnogi geniji koji su, uglavnom, u garažama i neuglednim barakama dolazili do mogućnosti o kakvima, mislim, nije ni Tesla sanjao iako je, zapravo, on postavio osnovu svega čime smo danas okruženi.

Uvod je, učiniće se mnogima, preopširan i nema nikakve veze sa naslovom. I sam bih pomislio isto kada ne bih znao da su tzv. nadzorne kamere sada, zahvaljujući internetu, prilično jeftine sprave preko kojih bi se došlo do svih onih koji čine krivična dela i uništavaju grad, što bi, posledično, uzrokovalo njihovo hapšenje i sklanjanje, bar za izvesno vreme, sa ulica. Te kamere bi, zbog nedovoljnog prisustva saobraćajne policije u pojedinim kraljevačkim ulicama, valjalo postaviti baš u tim ulicama. Naprimer, u Karađorđevoj. Naročito na potezu od Stare čaršije do Pampule. To je potpuno prav dobro asfaltiran put dug bar jedan kilometar. Kao izmišljen za auto-moto trke. Tu najčešće proleću motocikli sa nekih 200 kilometara na sat. Od Stare čaršije do Pampule stižu za nekoliko sekundi! U prvo vreme sam, dok nisam shvatio o čemu je reč, mislio da ti momci na moćnim spravama, kad ugledaju prav put, jednostavno malo dadaju gas. Ali, ne! Oni se tu, ustvari, nadmeću, mere vreme. Čak, video sam jednom prilikom, sa startnog mesta kod Stare čaršije, hvataju zalet turirajući motore svojih motocikala.

Nisu, međutim, samo motociklisti ti koji ovom ulicom bezglavo jurcaju. Skoro svaki malo bolji automobil sa većom kubikažom i sa većom konjskom snagom za čijim volanom sedi neki tatin sin na ovom će potezu dostići istu brzinu. Tada stvar dobija još veću jezovitost. Ako ste blizu kolovoza može vam se dogoditi da vas vakuum koji se stvara iza te jureće naprave jednostavno obori ili usisa, a nesrećne bicikliste koji, tobože, imaju svoju stazu u toj ulici, natera na pad ili bekstvo sa propisno obeležene staze. Istina, biciklističke staze u Kraljevu sve više blede. Niko ih već godinama ne obeležava. Gradska vlast, primetno je, s vremena na vreme, obnavlja linije i pešačke prelaze na ulicama, ali biciklističke staze zanemaruje. Čak i one koje je nekada neko obeležio. Naprimer, baš u toj Karađorđevoj, od Ženeve do Omladinske. Tu se pre nekoliko godina kopalo da bi se postavile vodovodne cevi. Mesta kopanja su pokrivena asfaltom, ali se niko nije dosetio da bi, osim asfalta, biciklistima trebalo vratiti i stazu. Biciklisti ovde, kad sednu na svoj bicikl, kao da se opraštaju od života. Bahati i besni automobilisti im trube, psuju ih, a pokatkad i izlaze iz svojih auta da nekog biciklistu, ako već nisu stigli da ga pregaze, pretuku.

 

Vraćam se naslovu – Paklene ulice. Sećam se da je pre dvadesetak godina u Karađođevoj bila svakodnevna saobraćajna patrola. Bili su tu često postavljani i radari za merenje brzine automobilista i motociklista. Dešavalo se da su čak i neki biciklisti vozili nedozovljenom brzinom, ali to su bili sjajni momci iz Biciklističkog kluba Metalac i njih, istina, niko nije kažnjavao. Sada, međutim, ako se na vreme ne stane na put trkačima iz Paklenih ulica, teško da će policija, kada znamo kakva vozila ima, moći bilo koga da stigne, a kamoli kazni..

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments