Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

uređuje Dragan Bajović

Kako je moguće da godišnjicu rođenja Borislava V. Pekića, po mnogima jednog od najvećih srpskih pisaca, čija su dela prevođena na desetine svetskih jezika, nisu obeležili ili bar podsetili na nju oni kojima je to posao?

Sa osećajem velike nelagode, razočarenja, gorčine i pelina, konstatujemo tužnu i poraznu činjenicu, da godišnjicu rođenja, četvrti februar, Borislava V. Pekića, jednog od najvećih srpskih prozaista, ako ne i najvećeg pisca u nas, koji je uzgred budi rečeno preveden na desetine svetskih jezika, čije su se drame igrale na mnogim svetskim pozorišnim scenama, i iste izvodile na mnogim svetskim radio programima i sl., niko iz sveta kulture mije obeležio - pripadajuće ministarstvo, ni kulturne redakcije elektronskih medija i štampanih časopisa, ni Odeljenje za književnost SANU...   to nije palo na pamet ni esnafskim udruženjima, kao što su raznorazna udruženja književnika. Ni književni kritičari se povodom rođendana velikog pisca oglašavali.

Kako je moguće da se tako odnosimo prema jednom od najvećih pisaca, tačnije : najvećem srpskom proznom piscu, kako su ga kodifikovao akademik Dobrica Ćosić: “Pekić je jedan od najvećih proznih pisaca u nas u drugoj polovini XX veka, po svojoj poetici, a, po etici življenja je bez premca najveći srpski pisac. “

Prof. dr Aleksandar Jerkov, na jednom svom izlaganju na Cetinju, posvećenom delu Borislava Pekića, pod nazivom:“Velika celina: Pekićeva poetika otpora“, na samom kraju istog veli : „...imam još 50 sekundi, to je otprilike, kao u onim reklamama, koje kažu: ja ne moram da žurim da vam kažem sve, jer imam dovoljno vremena da vam kažem: da je najbolji pisac na svetu Borislav Pekić.“

O  delima i životu Borislava Pekića rečju stručne kritike krajnje afirmativno i pohvalno govorili su i pisali akademici: Nikola Milošević, Predrag Palavestra, Ivan V. Lalić, Miron Flašar, Dobrica Ćosić, Danilo Kiš, Matija Bećković, književnici i književni kritičari:Borislav Mihajlović-Mihiz, Igor Mandić, Mirko Kovač, Dragoslav Mihajlović, Filip David, Radoslav Bratić, Gojko Božović, Anđelka Cvijić,  dr Jasmina Lukić, Prof. dr Aleksandar Jerkov , dr Petar Pijanović, dr Radivoje Mikić, dr Mihajlo Pantić, dr Jovan Delić, Jovica Trkulja, dr, .Srđan Cvetković, dr Petar Volk, Slobodan Gavrilović, Vladimir Stamenković, Svetislav Jovanov i mnogi drugi...

Pekić je svoje zatvorske dane opisao u troknjižju „Godine koje su pojeli skakavci“, petogodišnje robije u Titovim kazamatima KPD Sremska Mitrovica i Niš (inače osuđen je kao politički sekretar Glavnog odbora ilegalne antikomunističke organizacuije Savez Demokratske Omladine Jugoslavije, skraćeno SDOJ (nasuprot SKOJ-u) na kaznu strogog zatvora s prinudnim radom u trajanju od 15 godina, 1948 godine. S tim u vezi jedna digresija: kada je Žan-Pol Sartr oštro kritikovao tadašnjeg legendarnog Predsednika Francuske V Republike, generala Šarla de Gola, iz predsednikovog okruženja je savetovano da ga uhapsi pod hitno, na šta je Predsednik odgovorio : „Francuska ne hapsi svoje Voltere!“ Eto, između ostalog, zašto je Šarl de Gol bio priznat  za svetskog državnika, iako vojnik po obrazovanju, tačnije general. Očito da naš doživotni predsednik i najveći sin naroda i narodnosti Jugoslavije, nije delio  uverenja velikog de Gola, već je ekspresno brže - bolje strpao mladog Pekića na višegodišnju robiju!?

Gde bi nam bio kraj da smo nešto naučili od genijalnog mudraca i pisca Borislava V. Pekića, umesto što smo nekritički veličali doživotnog samozvanog predsednika, maršala i šta sve još ne, pošto je bio nezajažljiv po pitanju vlasti, žena, raskoši, hedonizma...

Borislav Mihajlović-Mihiz o Borislavu Pekiću

„Ličnost po mnogo čemu neobična: životom, delom, izgledom. Nad malo povijenim ramenima čoveka visokog, lomnog rasta, oštro srezana asketska trouglasta glava. Strog pogled pod jakom dioptrijom naočara, kojim kao da više vidi no što gleda, tek retko ozari kratak i kao malo izgubljen osmeh. ...Govori pri tom ljutito, čak nabusito, kao da se unapred srdi na sagovornika, kako to hoće da bude kod ljudi koji duhovnu nežnost skrivaju u oklop apodiktičnosti. Krvopilan radenik, jedan od najtvrdokornijih poslenika koje znam, uvek je međ svetom pomalo odsutan, kao da je najbolji deo svoje misli ostavio da i dalje mučki posluje nad nedovršenim rukopisima. Pije retko, ali onda samo teška pića, uporno i oštro kao kozak. Gord, čak i nekako plemićki ohol. Retko greši i još teže prašta greške ljudima i sebi. Tvrd čovek od stavova i principa, srećom bez pedanterije i sitničavosti  koje ovakve karaktere  često prate...

Ne mazeći sebe kao pisca, Pekić još manje mazi svog čitaoca. On je ono što se obično zove „težak pisac“. Piše široko i naširoko i čitalac će često voditi unapred izgubljenu bitku sa gustom šikarom njegovog štiva....Ali zato, ako čitalac izdrži u tom, gotovo da kažem, koncetracionom logoru duhovnih zahteva, biće štedro, rasipnički obeštećen.“

 Evo jedne anegdote vezane za njihovo zajedničko Pekićevo i Mihizovo letovanje u Rovinj. Jednom prilikom izašli su u jedan restoran na večeru Mihiz, Pekić i jedan gost, prevodilac Pekićev iz Nemačke. Prethodno je Mihiz dobio od Pekića jedan od završnih tomova rukopisa „Zlatno runo“, na čitanje i recenziju. Nakon dobre i obilne večere, posle dosta kafanske priče, došlo je vreme da se plati račun za večeru. I tu počinju prepirke ko će da plati, Pekić kaže da on ima razloga i da zato on treba da plati, Mihiz na to, veli da ne dolazi u obzir i da je u neku ruku on tu kao domaćin, a da su oni dvojica gosti, da bi se na  kraju u igru plaćanja uključio i gost Nemac, nudeći svoje dobre usluge, na šta su oba Borislava odgovorila u glas, da tek to ne dolazi u obzir, da je on pravi gost itd. Da bi Mihiz u jednom trenutku ponovo pozvao kelnera zatražio račun, video iznos, otvorio fasciklu sa tekstom „Zlatnog runa“, našao stranicu sa brojem koji je najpribližniji bio iznosu računa i elegantno razrešio problem plaćanja računa, trgajući tu stranicu iz fascikle i dajući je kelneru, umesto pravog novca. To može samo njegovo veličanstvo Mihiz, “kralj“ kafane u „Ateljeu 212“, prema rečima akademika Duška Kovačevića, koji je prema sopstvenom priznanju mnoge životne, književne i druge stvari naučio od Mihiza za kafanskim stolom.

Citati iz Pekićevih knjiga

Evo i neizbežnih citata iz obimnog opusa Borislava V. Pekića, koje broji oko 30.000 stranica i, koje na najbolji način odslikavaju njegovo kongenijalno delo, te njega kao ličnost  visoke moralnosti, principijelnosti i doslednosti :

„Da si ti mene tome učio umesto što sam pred gostima morao da recitujem beslovesne himne svetome Savi i da ponavljam kako onaj ko laže taj i krade, ko krade ubija, a ko ubija na vešalima završava, kad je već i poslednnjoj budali na svetu jasno da je istina upravo obrnuta, da ko najviše laže postaje moćan, ko krade bogat, a ko najviše ubija ne završava na omči, nego u đačkoj čitanci...“ - Zlatno runo

"Sa urednom poštom, električnom strujom, ambulantom i bezbednošću na trotoaru, dobili smo, razume  se, zatvore, cenzuru, arbitrarnost administracije,tiraniju akata, korupciju, negovane nejednakosti, školsko ne-obrazovanje, svemoć mediokriteta i sve druge odlike jednog - razvijenog društva. Šta smo sve pogubili, još ne znamo. Još se, naime, prebrojavamo." - Tamo gde loze plaču

„Mi ti Srbi, brate, i nismo nacija. Mi smo usplahireno i pometeno stanje duha. Mi postojimo, zapravo, samo iz inata ...“  - Zlatno runo I tom   

„Mi Srbi nezavisnost smo uvek dobijali na  rate, a gubili je odjednom i đuture.“ - Zlatno runo V tom    

„Povest grbače je naličje političke povesti. Istorija politike piše se na njenoj grbači. A istorija grbače? Ona se ne piše. Živi se...“  - Zlatno runo VI tom   

Sudbina ne brine za volju ni ljudi ni Bogova, te niko od njih nije srećan zbog onog što jeste. Svako biće hoće da bude nešto drugo.“ - Zlatno runo VII tom                                                                                                                                                                       

O idealno rđavoj državi

Koja je država dobra - ne znam. Ali je sasvim sigurno da nije:

Država u kojoj ste najbezbedniji ako ste u zatvoru

Država čija je budućnost večita, a prošlost traje samo koliko i ona

Država u kojoj  snaga caruje, a um valja klade

Država u kojoj ste prinuđeni drugima da kopate jame da sami u njih ne biste upali

Država u kojoj se jednakost sastoji u bedi, a sloboda u nejednakosti;

Država čiji su građani taoci njene vlade

Država u kojoj ste srećni ako ste živi

Država u kojoj svako zna šta treba da uradi ali ne zna zašto

Država kojoj nije dosta što je podnosite već zahteva da to činite sa oduševljenjem

Država koja se poziva na nebo kad joj ne ide dobro, a na sebe kad joj pođe bolje;

Država u kojoj je sve što se čini neizbežno, a sve što je neizbežno nikad se ne događa

Država čije se vođe prenose na rukama, a njihova vlast ispod ruke

Država u kojoj su sredstva za proizvodnju u privatnim rukama, ona u kojoj su u državnim  rukama, a naročito ona u kojoj sredstva za proizvodnju nisu ni u čijim rukama;

Država u kojoj umesto očevine nasleđujete strah

Država u kojoj je jedina pouzdana rubrika u novinama-čitulja

Država u kojoj zemlja pripada onima koji na njoj gladuju

Država u kojoj mašine zamenjuju radnike, a radnici mašine;

Država čiji vas vojnici uče geografiji suseda

Država u kojoj lakše menjate pol nego prošlost

Država u kojoj je građanin odgovoran za svoje pretke, ali ne odgovara za svoje potomke

Država u kojoj određivanje slobode počinje njenim ograničenjima

Država u kojoj zakoni ne prethode prestupima, već ih slede ; a obožavanje najrašireniji vid javnog delovanja

Država u kojoj se vii onaj koji vas progoni borite za iste ideale, samo je pitanje ko će prvi opaliti Država u kojo se ljudi ne sahranjuju samo na grobljima

I najzad, država čiju himnu slušate kao sopstveno opelo...   

Odmor od istorije Borislava Pekića

„Svaki narod poseduje sve moguće osobine, i u tom se pogledu mi Srbi ni od jednog ne razlikujemo. Razlikujemo se, nažalost, u pogledu mere u kojoj pojedine od tih osobina učestvuju u tom mutnom amalgamu što se zove narodno biće“...

„Da smo pobedili na Kosovu, da smo mi naselili Hrvatsku, da samo Uroš nije bio onako nejak, da smo mogli naći zajednički jezik sa Bugarima, da smo namesto pravoslavne imali katoličku crkvu, da smo, da smo, da smo... Mi smo, boga mu, stalno u nekom kondicionalu“...  - Zlatno runo“ II tom       

„Oni čak- i to je neka sreća u nesreći- ni vlastite ideje nisu umeli da realizuju, a nekmoli tuđe, od kojih, usput, još i prezaju.

Stoga, ceneći napore što su ih komunisti tokom pola veka uložili u našu propast, uzimajući u obzir da im to nije bila istorijska namera, ali ostaje istorijska krivica, mi od njih ništa drugo ne zahtevamo nego da se od te zamorne istorije odmore.

Njima je potreban odmor od istorije, nama od njih.

Zato im preporučujemo ono što je Cromwell poručio Dugom parlamentu, u predvečerje Engleske revolucije:

„Isuviše ste ovde sedeli  za ono malo dobra koje ste nam doneli.

Idite, za ime Boga idite, i da vas oči više nikada ne vide!“ -   Poziv na odmor od istorije 

Ako bi mi sad bilo rečeno da sam, s obzirom  na vezu između razumevanja i opravdanja, protivrečan, jer sam tvrdio da ih je teško razganičiti, odgovoriću: imao sam u vidu pametne ljude, ne budale.

...Došli smo do zaključka da je destruktivno ponašanje savremenog čoveka, pretežnim delom, posledica sistema zabrana i pravila, kojima civilizacija obuzdava njegovu, u osnovi, još divlju prirodu.(Majmun je, naime, shvatio da više nije majmun, ali ne i šta to znači i našta ga ova metarmofoza obavezuje.)

Ako ste beba, pa vas usred bela dana, u kolicima voze nekom prometnom trgovačkom ulicom, može vam se desiti, to je istina, da dobijete osmehe, ali i da vam ugase cigaretu o obraz. Situacija je s tom našom prirodom, koja je ostala da skače po drveću dok smo sišli da pročitamo Platona, uistinu postala alarmantna. 

Znanje je uslov svakome zlu. Neznalica može biti rđav kad mu se ukaže prilika, ali samo je znalac u svim prilikama rđav.

Teškoća je u tome što za ono zašta imaš talenta, nemaš savesti, a za ono u čemu si savestan, nisi talentovan.

Sutrašnjica je ono što od mene čini čoveka. Juče je ono što me čini mrtvacem.

Naš problem nije u tome kako da oživimo nego kako da upokojimo vampire, prošlost je vampir i pravo pitanje glasi kako ga upokojiti?

Bolje je pogrešiti na strani milosrđa nego na strani smrtne kazne.

Dosta od mene i premnogo za naš polupismen i nepismen narod. - Život na ledu IV tom

Kada su jednom Pekiću skrenuli pažnju da ga čita mali broj ljudi, 2-3.000, da je „težak“ za razumevanje, i da bi valjalo da se malo približi široj čitalačkoj publici, on se samo ironično i gorko nasmejao, uz konstataciju da mu to ne pada na pamet i da nema nameru da se menja, povlađujući širokim narodnim masama.

 

                           Zoran M. Vuksanović

foto: Wikipedia, izvor fotografije Ljiljana Pekić

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

20 Comments

  • Gost - Irena

    Gost - Irena

    Ja sam  oduševljena Pekićem, kao piscem, prikazom sa obiljem duhovitih činjenica!
    Sve je u kompletu OK! Bravo!
    • Ime: Irena
  • Gost - Dragan

    Gost - Dragan

    Moje skromno životno iskustvo kaže da bi nam bilo svima mnogo bolje u svakom pogledu , kada bi se pridržavali Pekićevih mudrih saveta i nauka! Ali nažalost mali je broj koji njega čita, još manji koji ga istinski razume, i tu smo gde smo...
    • Ime: Dragan
  • Gost - Pavle

    Gost - Pavle

    Odličan izbor i prikaz lika i dela velikog pisca Borislava Pekića!
    • Ime: Pavle
  • Gost - Zoran

    Gost - Zoran

    Sve što je Pekić stvorio odlikuje britka pamet, vaserijska erudicija i ironija !
    Sve je tako fantasmagorično, maštovito, duhovito, (ne)stvarno i čarobno !
    • Ime: Zoran
  • Gost - MARINA

    Gost - MARINA

    Zadivljena Pekićevim vokabularom, misaonošću, mudrošću, duhovnošću, gospodstvom i aristokratskim duhom, kažem Pekić je jedan jedinstven i neponovljiv!
    • Ime: MARINA
  • Gost - Vlado

    Gost - Vlado

    Pekić je neuništiv, uprkos, " godinama koje su pojeli skakavci"! Pekić je jednom prilikom rekao:" možete da nas porazite-uništite, ali da nas pobedite nikad!" Dakle, Pekić je bio od onih malobrojnih pisaca koji je duboko verovao u ono što je pisao, jer je to bio njegov život!
    • Ime: Vlado
  • Gost - Igor

    Gost - Igor

    Ne dopustiv je odnos našeg društva prema Pekiću, kao piscu, misliocu, duhovnom čoveku u svakom pogledu. Nama definitivno nema pomoći, kad ne znamo da cenimo svoje istinske veličine!?
    • Ime: Igor
  • Gost - Maja

    Gost - Maja

    Kad je Pekić u pitanju sve je fantasmagorično, maštovito, duhovno, gospodski i aristokratski. Lep prikaz! Bravo!
    • Ime: Maja
  • Gost - Vera

    Gost - Vera

    Šteta je da za Pekića ne znaju širi slojevi stanovništva. Od njega se toliko ima naučiti, ali nažalost čita ga isuviše malo čitalaca. Dobar i poučan prikaz!
    • Ime: Vera
  • Gost - Gospava

    Gost - Gospava

    Pekić samo da je napisao sedmotomno "Zlatno runo", sa argonautskom pričom o potrazi za Zlatnim runom, odnosno smislom života, na preko 3400. stranica, pa bi se upisao zlatnim tiskom u srpsku književnost, a nekmoli sa fantastičnim romanima različite fabule , na oko 30.000 stranica njegove zaostavštine! Pružila nam se prilika da se podsetimo ovih (ne)prolaznih mudrosti i nauka, sa kakvim se moramo priznati u ime istine ne susrećemo baš tako često, da ne kažem svakodnevno!? Veliko hvala prikazivaču na majstorski odrađenom prikazu! Očito radi se o Pekićevom velikom poštovaocu, znancu i obožavaocu!
    • Ime: Gospava

Vreme

Kraljevo Serbia Partly Cloudy (night), -1 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:40 am   |   Sunset: 4:6 pm
89%     1.8 m/s     33.119 bar
Forecast
UTO Low: -1 °C High: 7 °C
SRE Low: 3 °C High: 12 °C
ČET Low: 0 °C High: 12 °C
PET Low: 1 °C High: 11 °C
SUB Low: 0 °C High: 12 °C
NED Low: 3 °C High: 12 °C
PON Low: 3 °C High: 6 °C
UTO Low: 2 °C High: 7 °C
SRE Low: 1 °C High: 10 °C
ČET Low: 2 °C High: 9 °C