Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Dragan Bajović

Autor piše o Americi i svemu onom što se u njoj događalo dvadesetih godina XX veka, između ostalog o Bejbu Rutu, proslavljenom bejzbol igraču, o dvojici tadašnjih predsednika SAD i o  prohibiciji tokom koje su se Amerikanci „propili“

Bil Brajson, svakako jedan od najvažnijih i najpoznatijih svetskih putopisaca, a zašto ne reći i pisaca, još 2013. objavio je knjigu „Jedno leto“ sa podnaslovom „Amerika 1927“. Godinu dana kasnije, Izdavačka kuća „Laguna“ objavila je ovu knjigu koju je preveo već legendarni Goran Skrobonja. Skrobonja je preveo većinu Brajsonovih knjiga i kada čitate te knjige imate utisak kao da ih čitate u originalu, na engleskom.

U ovoj knjizi Brajson piše o Americi i svemu onom što se u njoj događalo dvadesetih godina dvadesetog veka. Ali, nije samo Amerika ta koja će neprekidno biti opisivana. Brajson piše i o Evropi, naročito o Francuskoj, odnosno Parizu i obližnjoj livadi koja je služila kao aerodrom i koja je nazvana Le Burže. Na tu livadu je 22. maja 1927. sleteo Čarls Lindberg, prvi avijatičar koji je preleteo Atlantski okean. Le Burže je bio cilj još mnogih avijatičara tog doba, ali samo je Lindberg, i to sam, bez posade, bez navigatora, uspeo da sleti tu, što mu je bio i plan. Drugi neki avijatičari, posle silnog lutanja, na kraju su sletali u more, pa se vozom prebacivali do Pariza.

Brajson, osim opisa ovog dostignuća, u svojoj knjizi, koja se prostire na 532 strane, piše o svim važnim događajima iz tog perioda. Tako ćemo, čitajući ovu knjigu, saznati sve o Bejbu Rutu, proslavljenom bejzbol igraču, o dvojici predsednika SAD Hardingu i Kulidžu, koji, kako navode izvori do kojih je došao Brajson, i nisu bili baš mnogo zainteresovani za posao predsednika, potom i o prohibiciji. Taj deo, o prohibiciji, je urnebesan (inače je Brajson vrlo duhovit). Prohibicija, koja je trajala 13 godina, nije Americi donela ništa dobro. Osim što je državni budžet ostajao „kratak“ za gotovo milijardu dolara (u to vreme), Amerikanci su se „propili“ u većem broju nego pre prohibicije. U isto vreme kriminal i korupcija su bili u stalnom procvatu.

Naravno, autor nije izostavio ni svetsku ekonomsku krizu, odnosno recesiju, kako su tu pojavu zvali u Americi. Zanimljivo je da je uoči te krize čitave četiri godine inflacija u SAD bila „nula“, a privredni rast 3,3%. Onda su se na Long Ajlendu našla četiri „stručnjaka“... i sve je otišlo dođavola.

Sa kolikom je pažnjom Brajson pristupio pisanju ove knjige možda govori i Bibliografija koja je odštampana na kraju. Navedeni su svi izvori i knjige koje je ovaj pisac koristio i to, zamislite, na 40 strana.screen shot YouTube

Beleška o piscu

Bil Brajson je rođen 1951. u De Mojnu, u državi Ajovi. Nastanio se u Engleskoj 1977. i mnogo godina živeo sa svojom ženom Engleskinjom i četvoro dece u Severnom Jorkširu. On je autor bestselera kao što su Izgubljeni kontinent, Ni ovde, ni tamo, Made in America, Beleške sa malog ostrva (o toj knjizi pisali smo u ovoj rubrici), Šetnja po šumi, Beleške iz velike zemlje i, svakako, Kratka istorija bezmalo svačega. No, ovo nije potpuni popis knjiga koje su ovde prevedene. Mislim da NB „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu ima sva Brajsonova prevedena dela.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments