Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Dragan Bajović

Na konkurs se, budući da je opšti i međunarodni („jugoslovenski“), osim pisaca iz Pirota, mogu javiti i svi oni koji pišu na srpskom, hrvatskom, crnogorskom i bošnjačkom

Dom kulture u Pirotu, čiji je trenutni direktor Miško Ćirić, pokrenuo je konkurs pod naslovom „Najbolja kratka priča Pirota“. Ali, da ne bude zabune, na konkurs se, budući da je opšti i međunarodni („jugoslovenski“), osim pisaca iz Pirota, mogu javiti i svi oni koji pišu na srpskom, hrvatskom, crnogorskom i bošnjačkom. I još nešto je važno: radovi se šalju anonimno, tj. pod šifrom čiji se „ključ“ nalazi u drugom kovertu, tako da žiri ne zna imena autora. Tek posle donošenja odluke, koverti sa šiframa se otvaraju i tada se saznaju prava imena nagrađenih ili autora čiji su radovi, prilikom žiriranja, bili zapaženi.

Poslednje dve godine – 2018. i 2019 – članovi žirija bili su pisac Goran Gocić (za roman „Tai“ dobio je NIN-ovu nagradu 2013) i pirotski komšija iz Niša Dejan Stojiljković, prozni i dramski pisac, najpoznatiji po romanu „Konstantinovo raskršće“.

Jasno je da se u ovom predstavljanju dvaju zbornika ne može „analitički“ pisati o pričama koje su nagrađene i objavljene – ima ih, ukupno 30 – ali bar mogu da pohvalim trud Kulturnog centra Pirot – o jednoj drugoj akciji tog centra kasnije će biti još reči – ali mogu da navedem dobitnike prvhih triju nagrada za 2018. i 2019. godinu i imena nekih drugih autora među kojima je i Kraljevčanka Gorana Balančević.

Godine 2018. prvu nagradu za priču „Lament za šeolsku srnu“ dobio je Aleksandar M. Arsenijević iz Beograda, drugu za priču „Proleće“ Tanja Milutinović, takođe iz Beograda, a treću Milana Grbić iz Kikinde za priču „Terijer“. „Rekvijem za sporedne“ Maše Pripotko iz Pančeva je prvonagrađeni rad za 2019. godinu. Srđan Stojiljković iz Niša sa pričom „Brdo“ je drugonagrađeni, dok je treću nagradu dobio Stamen Milovanović, takođe iz Niša, za priču „Inadžija“.

Saznaćemo iz zbornika za 2018-u da je tada na konkurs pristigao rekordan broj radova – 253. Žiri se zbunio tim brojem radova, a čitajući ih i uvidevši njihovu knjuževnu vrednost, pomislio je da se iza njih kriju tzv. profesionalni pisci, a ne „pisci-amateri“. Ali kada su koverti sa šiframa otvoreni, bilo je jasno da su to sve pisci (ja ih baš ne bih nazvao amaterima) iza kojih se ne kriju nikakve nagrade (jedan od uslova konkursa je da radovi koji se šalju ne mogu pre toga imati bilo kakvu nagradu).

Žiri, koji je Domu kulture predložio priče za zbornik je naveo, između ostalih, Milijanu Radić (Beograd), Sonju Arsić Vukomanović (Beograd), Marka Veljkovića  (Ćićevac), Jelenu Marinkov (Kikinda), Radojicu Radovića (Cetinje), Miloša Petkovića (Niš), Mariju Šarović (Pirot) i, kako već rekosmo, Goranu Balančević iz Kraljeva,

Šteta je što zbornici nisu „cipovani“ u Narodnoj biblioteci Srbije. Postali bi tako poznatiji i dostupniji.

I, za kraj, da se vratim onome što sam samo natuknuo o još jednom velikom poduhvatu pirotskog Doma kulture. Verovatno je poznato, ali treba podsetiti: Ove godine je u tom gradu održan „XX salon knjige i grafike“ na kojem su, između ostalog, dodeljene nagrade sa konkursa  „Najbolja kratka priča Pirota“.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - pitanje

    Gost - pitanje

    A lova, koja je lova u pitanju?
    • Ime: pitanje