Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

uređuje Dragan Bajović

Milisav Savić: „La Sans Pareille: ljubavni roman sa dodacima“ – Beograd, Agora, 2015.

Preplićući činjenice i fikciju Savić je uspeo da izgradi priču sugerisanu naslovom, neponovljivu, nesvakidašnju, šašavu, a u stvari ostavio je duboko svedočanstvo o nama u poslednjim ratovima

Nakon putopisa o manastirima u dolini srpskih kraljeva Milisav Savić objavio je roman o ljubavnicima koji deset dana putuju Toskanom. Roman je ovenčan nagradama „Meša Selimović“ i „Bora Stanković“ i ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za 2015. godinu. U romanu u odrednici „Milisav Savić“ autor kaže da je „pisac ovog romana. Prisutan u njemu i više od samog pisca, uglavnom prerušen. […] Dvoumio se čemu da dâ prednost: pisanju ili življenju. Kritičari kažu da se iz knjige u knjigu menjao. Prerušavao, rekao bi on. Svašta radio u životu. Opet iz želje i potrebe za prerušavanjem.“ Takođe, autor objašnjava značenje naslova: „La Sans Pareille. Tako su zvali Simonetu Vespuči. U značenju: neuporediva, bez premca, najlepša. Naslov romana aludira na glavnu priču, neobičnu, nesvakidašnju, sobmnabulnu.“

Roman se bavi temom identiteta, individualnog i kolektivnog. Autor polazi od teze da je „svet zlo i opasno mesto“ i da nas jedino prerušavanje, preobražaj može spasti u borbi za opstanak. U osnovi romana je ljubavna priča. Glavni junak je Hasan, mladi slikar u Firenci, u stvari Srbin prerušen u muslimana, pobegao iz Beograda od prisilne mobilizacije početkom devedesetih godina XX veka. Deset dana putuje Toskanom sa ljubavnicom, starijom od njega dvadeset godina, koja krije svoj identitet iza junakinja iz literature. Pokušavši da otkrije ko je zapravo ljubav njegovog života Hasan će završiti tragično na Kosovu u vreme NATO - bombardovanja.

Kritičari su istakli da je roman napisan neobično, poput slagalice, sadrži priče, pisma, snove, eseje, hronike, putopise, autopoetičke komentare, te elemente naučnog rada (fusnote, indeks imena i pojmova). Autor uzima iz književne tradicije ono što mu odgovara, pa se tako na stranicama mogu sresti Miloš Crnjanski, Ema Bovari, Don Kihot, Banović Strahinja i dr.; roman ima formu Bokačovog „Dekamerona“, deset poglavlja po deset odeljaka. Preplićući činjenice i fikciju Savić je uspeo da izgradi priču sugerisanu naslovom, neponovljivu, nesvakidašnju, šašavu, a u stvari ostavio je duboko svedočanstvo o nama u poslednjim ratovima.

                                  Katarina Jablanović

 

                                  Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments