Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

uređuje Dragan Bajović

Mirko Kovač: Vrijeme koje se udaljava, Fraktura, Zagreb, 2013

„Svatko tko piše dobro zna da se nijedan život ne može u cijelosti opisati, jer književnost usvaja samo ono što joj odgovara, a ostalo vraća životu iz kog uzima“, reči su Mirka Kovača

U godinama pred smrt, Mirko Kovač je radio na autobiografskoj knjizi (on će je odrediti kao roman-memoari) Vrijeme koje se udaljava“, koju nije uspeo da dovrši, ali knjiga je sada pred nama i ima preko 600 strana. Knjiga predstavlja njegovo dugogodišnje svođenje računa sa sobom i svojim životom, svojim bližnjima, epohom, istorijom, književnošću i intimom.

Kovač piše o mladiću zanetom literarnim ambicijama i čitalačkim gladima, u večitom gardu prema institucijama i autoritetima svih vrsta, ali i o muškarcu u večitoj žudnji i potrazi za erotskim ispunjenjem. Bitan deo ove knjige je njegov beogradski život, od školskih dana, preko prvih književnih uspeha, ali ubrzo i prve ideološke hajke na njega. Piše o ljudima sa kojima se družio, koji su mu značili, o Kišu, Pekiću, Đilasu, Filipu Davidu, o susretima sa Crnjanskim i drugima.

„Svatko tko piše dobro zna da se nijedan život ne može u cijelosti opisati, jer književnost usvaja samo ono što joj odgovara, a ostalo vraća životu iz kog uzima“, reči su Mirka Kovača.

"Vrijeme koje se udaljava" nadovezuje se na sva Kovačeva prethodna dela, od "Gubilišta" do "Grada u zrcalu", otvara prozor u prošlost, na jedinstven, očaravajući način. Pisac velikog dara za kraj je ostavio knjigu o drugima i o sebi: „Mnoge sam ljude zauvek otpisao, zaboravio ili izbrisao iz memorije, a da se uopšte nisam u njih razočarao, jer to bi značilo da sam očekivao nešto dobro od njih, ali kako nisam, onda je razočaranje izostalo...“

Sam Kovač kaže kako se roman temelji na brojnim davno napisanim „crticama iz njegove prošlosti podijeljenim u 43 poglavlja“. Beleške za roman počeo je da piše još početkom 90-tih godina, a intenzivno je na njemu radio poslednjih sve do svoje smrti. Poslednje poglavlje "Inferno", trebalo je da govori o njegovom odlasku iz Beograda, početkom 90-ih i preseljenju u Hrvatsku, u Rovinj. Roman stoga završava fusnotom, a ne tačkom na kraju poslednje rečenice.

Bojana Jelenić

bibliotekarka

NB „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo

Mirko Kovač je rođen 1938. godine u Petrovićima, u BiH. Umro je u Rovinju, u Hrvatskoj, 2013. Rano detinjstvo provodio je kod dede i babe po majci, u kući u kojoj se i rodio. Ubrzo odlazi iz roditeljskog doma, menja gimnazije, sukobljava se sa profesorima. U Beogradu će se zaustaviti i nastaviti školovanje, studirajući dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Autor je sledećih romana: Gubilište (1962), Moja sestra Elida (1965), Životopis Malvine Trifković (1971), Ruganje s dušom (1976), Vrata od utrobe (1978, NIN-ova nagrada za književnost), Uvod u drugi život (1983), Kristalne rešetke (1995), Rastresen život (1996). Objavio je zbirke pripovedaka Rane Luke Meštrevića (1971) i Nebeski zaručnici (1987); zbirke eseja Europska trulež (1986), Europska trulež i drugi eseji (1994) i Cvjetanje mase (1997). S Filipom Davidom objavio je Knjigu pisama (1998). Napisao je scenarije za filmove: Mali vojnici (1968), Lisice (1970), Muke po Mati (1974), Okupacija u 26 slika (1978), Dunavski znak/Usijanje (1979), Pad Italije (1982), Večernja zvona (1985), Dan za tetoviranje (1991)... Knjige su mu prevedene na nemački, francuski, italijanski, engleski, švedski, holandskii, poljski, mađarski, češki, slovački, slovenački i druge jezike. Dodeljivaće mu nagrade, pa oduzimati, a on će uporno nastavljati da piše, ne samo romane, već i scenarije za film, drame, eseje. Većinu svojih romana Mirko Kovač je sa ekavice preveo na ijekavicu, vraćao im se, radio ponovo na njima.

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - Buha

    Gost - Buha

    Svemoćni Bajo nastavlja sa reklamiranjem "svojih" omiljenih pisaca mrzitelja srpskog jezika i kulture što postaje smešno. 
    • Ime: Buha