Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

1. jun 2018.

Gradnja brojnih mini hidrelektrana na području Kraljeva i Raške sve više utiče ne stabilnost ekosistema, a najčešći uzrok tome je nepoštovanje minimuma protoka vode rečnim koritom

Na Koponiku, u samom kanjonu Samokovske reke, podignuta je brana. Voda ove planinske rečice više ne ide niz dubodolinu nego cevima, skoro pet kilometara strminom kanjona da bi se dole, kod Đorovog mosta, sjurila u mašinsku kućicu, gde su tribine i ostala oprema za prozvodnju električne energije. Uprkos tome, koritom bi moralo da teče najmanje 22 odsto od višegodišnjeg prosečnog protoka, morala bi voda da teče bar ribljom stazom... Ali, kad voda krene cevima ostaje samo potočić nedovoljan za ribe a i za jaz koji je nekada, odavde 18 kilometara vodio Dragoljub Mijatović u svoje selo Sušicu. Ne ostaje takozvani ekološki minimum vode ni na većini drugih reka u ovom kraju, posle podignutih brana za mini hidelektrane. A, njih u slivu reke Jošanice pa do Ibra ima 17 i, shodno urbanističkim planovima i energetskim programima, biće ih još, čak i na prostoru Nacionalnog parka Kopaonik. Jer, država Srbija se obavezala da do 2020.godine obezbedi 27 odsto od ukupne potrošnje struje iz obnovljivih izvora. Tu su, naravno, pored hidropotencijala, i sunce, vetar, biogas...Brana na Samokovskoj reci na Kopaoniku

No, u ukupnoj količini megavata iz obnovljivih izvora, mini elektrane mogu proizvesti tek tri odsto. Međutim, uveliko se grade, ne samo na pomenutom području Kopaonika i Jošaničke Banje, već i dalje, na dugim lokacijama. Jer, plan je da ih bude više od pedeset, uglavnom u planiskim predelima koji pripadaju gradu Kraljevu.

A, to povećano interesovanje investitora proističe iz čiste računice. Naime, putem cena kilovata ,,zelene“ energije iz hidrelektrana, dvostruko većim od uobičajene i koje dostižu do deset evrocenti, vlasnici pomenutih mini elektrana su od države itekako povlašćeni. Posebno što im se ta cena garantuje 12 godina od priključenja elektrana na mrežu.

Pošto se mini elektrane takozvanog diverzionog tipa podižu uglavnom na planinskim vodotocima, meštani tamošnjih sela su se u početku, uglavnom zbog obećanja većeg zapošljavanja, prećutno odricali svojih potoka i reka. Ali, kada su uvideli da se rečna voda odvodi cevima i da korita kilometrima, naročito tokom leta, ostaju suva, podigli su glas. Gobeljska reka posle brane u podnožju Kopaonika

Istina, davno je na sve to upozoravala dr Jelena Drmanac iz Jošaničke Banje, koja danas kaže da je njena borba bila neuspešna i da su ,,razni moćnici posao već obavili i ugrozili reku Joašanicu i njene pritoke, a moguće i samu Jošaničku Banju“.

- To nisu ,,zeleni“ nego ,,crni“ kilovati. Kako bi se drugačije nazvalo to što je toliko prekida rečnih tokova, promena tokova reka, nestajanje vodopada, uništavanja biljnog i životinjskog sveta, onemogućavanja navodnjavanja... Čak i tamo gde su nekim čudom, recimo, ostavljene te riblje staze, one su takve da ribe moraju biti prave akrobate... – ističe i danas dr Jelena Drmanac. U prilog njenom stavu išla je i ocena stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode koji su još tada, dakle 2013. godine, naglasili, ,,da su radovi i gradnja mini elektrana ugrozili i oštetili ekosistem Jošaničke Banje u većoj meri i na širem području“.

Kasnije, pre dva meseca, meštani Ušća na Ibru su protestovali zbog, kako su naveli, otimanja reke Studenice i nekoliko manjih reka u njihovom kraju. Na reci Studenici je, recimo, planirana gradnja tri hidroelektrane i podizanje brane od oko 13 metara zarad stvaranja omanjeg jezera samo pet kilometara ispod manastira. Protivljenje eventualnom pregrađivanju reke Lopatnice najavili su i meštani sela Tolišnice u kome su ,,Srbijašume“ privele kraju gradnju velikog mrestilišta potočne pastrmke uz tvrdnju da je „reku bolje poribiti nego zajaziti“.

Tako, sve je veće negodovanje zbog gradnji mini elektrana na svakom ,,potoku“, naročito kada su meštani uvideli da im reke ,,presušuju“, da nestaju ribnjaci, vodenice, vodopadi, turistički potencijali, a da je čak na tri mini elketrane u nizu samo jedan zaposlen. Stoga, dodaju ,,da se na njihovu štetu okoristio samo jedan investitor iz daleka...“.

Sve u svoje vreme

Na Samokovskoj reci, na lokaciji Kadijevac, kako smo u tekstu i pomenuli, podignuta je brana za mini hidroelektranu. To je samo stotinak metara od vodozahvata Mijatovića jaza, dugog 18 kilometara, a koji su do skora meštani sela Žutice kod Raške planirali da  obnove, ali nisu mogli bez podrške države koje nije bilo.

A, pomenuti jaz je Dragoljub Mijatović iz Žutice kod Raške gradio od jeseni 1927.godine I, teško su opisivi svi napori i iskušenja kroz koja je sa radnicima u tom poduhvatu prolazio. Spajali su provalije, kopali tunele, korito ,,klesali“ na kamenim liticama okačeni o užad. Ali, nije se odustajalo i 14. avgusta 1928. godine u Žuticu, na njegovo imanje Mijatovića stigla je voda. Baš u godini koja je bila sušna, pa je, koliko sutradan počelo navodnjavanje. I, zapisao je Dragoljub  da je ,,te jeseni umesto pet hiljada kilograma slabih šljiva ubrao trideset hiljada dobrih, slatkih i jedrih. Tako je bilo i u jabučaru, u voćnjaku, na njivi...“Mijatovića jaz

Za ovaj graditeljski podvig utrošio je oko dvesta hiljada tadašnjih dinara. Kad je svoj san ostvario i tadašnjeg ministra oduševio, od države je dobio osamdeset hiljada kredita. Zatim, posle teksta u ,,Politici'' o ovom graditeljskom podvigu, objavljenom 17. oktobra 1928. godine, stizalo mu je čestitanje sa svih strana, pa čak i iz Amerike, a od Sekule Zečevića, vlasnika beogradske firme ,,Veleauto'' dobio je dar od deset hiljada dinara.Dragoljub Mijatović - samouki graditelj

Od skora, eto, kad bi meštani Žutice i smogli snage da jaz obnove, vode ne bi bilo i za elektranu i za jaz...

autor: Miroljub Dugalić

izvor: „Politika“

P.S. O čoveku koji je pobedio planinu, portal Krug pisao je pre tačno godinu dana. Priču o podvigu Dragoljuba Mijatović sa Kopaonika, koji je napravio 18 kilometara dug kanal, kojim je doveo vodu do svog bezvodnog sela trasom koja je skoro ceo kilometar išla preko 300 metara viskokih i strmih stena, možete pročitati OVDE

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

3 Comments

  • Gost - Dragan Vukadinović

    Gost - Dragan Vukadinović

    U tekstu nije pomenuta jedna od najlepših reka u kraljevačkom kraju - Sokolja. Na njoj je napravljena hidroelektrana snage samo 130 kW, ali je voda uzeta tako što je zaobiđen jedini naseljen deo ove prelepe reke. Sada, umesto reke-lepotice, imamo potok sa dnom prekrivenim ljigavim talogom, skoro bez života. Naravno, vodoprivrednoj inspektorki Raškog upravnog okruga, koja stoluje u Raški, ne pada na pamet da obiđe vodotokove na kojima se nalaze male elektrane i da proveri da li se poštuje određeni minimum vode koji mora ostati u koritu.
    • Ime: Dragan Vukadinović
    • Gost - bako

      Gost - bako

      Nekoliko kilometar iznad su betonirali i pripremili za montiranje druge. Sramota!!!
      • Ime: bako
  • Gost - Stanar

    Gost - Stanar

    Bitne su im samo pare, lopuždare belosvetske !
    • Ime: Stanar

Vreme

Kraljevo Serbia Fair (night), 6 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:32 am   |   Sunset: 4:11 pm
77%     2.2 m/s     33.322 bar
Forecast
ČET Low: 3 °C High: 12 °C
PET Low: 2 °C High: 9 °C
SUB Low: -1 °C High: 7 °C
NED Low: -2 °C High: 5 °C
PON Low: -1 °C High: 4 °C
UTO Low: -2 °C High: 7 °C
SRE Low: 0 °C High: 9 °C
ČET Low: 2 °C High: 9 °C
PET Low: 0 °C High: 8 °C
SUB Low: -1 °C High: 8 °C