Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

23. decembar 2018.

U svaki od ručno izrađenih suvenira Biljana Veljković iz Jošaničke Banje ugradila je i deo svoje hrabrosti da napusti stalni posao na Kopaoniku i zahvaljući svom hobiju postane preduzetnica koja će, nada se, od tog posla moći da školuje decu

„Da bi uspeo, tvolja želja za uspehom mora da bude veća od tvog straha od neuspeha“, možda baš u ovu rečenicu staje sva odlučnost Biljane Veljković (49) iz Jošaničke Banje koja je ove godine odlučila da napusti siguran posao na Kopaoniku i postane preduzetnica.

- Sada sam mlada preduzetnica – šali se dok nam pojašnjava kako se bavi proizvodnjom suvenira: ukrasnih lampi sa abažurima od palminog lišća, ukrasnih magnetića, suvenira od gorskog kristala.

Biljanu sam ugledala još na dodeli ugovora korisnicima subvencija za samozapošljavanje oktobra ove godine u Raški. Stidljivo je prišla predsedniku opštine Raška Ignjatu Rakitiću da primi ugovor i odmah potom – nestala, otišla da izrađuje svoje suvenire, jer privatan posao ne može do čeka. Ono što sama ne odradi, umesto nje ne može da učini niko drugi. Da bih napravila priču o Biljani, jednog hladnog decembarskog dana zaputila sam se u Jošaničku Banju. Sneg je neumorno padao, ledio se kad se stoopi sa asfaltom, a u Biljaninom domu bilo je – toplo i radno. Na sve strane ručno rađeni suveniri u koje je Biljana utkala svoj doživljaj prirode. Proizvodila ih je i ranije, a počela da ih prodaje tek onda kada je, kako navodi, videla da je ono što ona svojom rukom napravi – mnogo lepše od onog što su neki prodavci suvenira nudili turistima na Kopaoniku.

Iako se čini da je Biljana od svog hobija biznis napravila sasvim slučajno, prava je istina da je čitavog života ona umetnička duša. Ipak, da bi „prelomila“ da napusti posao sa stalnim prihodima u ugostiteljstvu na Kopaoniku bila joj je potrebna, kaže, velika hrabrost.

- Moj muž nema stalni posao, a ja sam donela oduku da napustim svoj stalni posao, možete da zamislite koliko mi je bilo teško, ali – znala sam da jednom moram da presečem. Kćerka će naredne školske godine otići u Beograd da studira, a sin će tada biti maturant Gimnazije u Raški. Shvatli smo, jednostavno, da ako sve ostane po starom, nećemo moći da ih školujemo. Zato sam odlučila da napustim posao i da hrabro krenem u ovo. Znala sam, ako uspem – dobro je, a ako ne uspem – naći ću i raditi nešto drugo. Do sada se nisam pokajala zbog svoje odluke – iskrena je Biljana.

Pogledajte emisiju posvećenu Biljani Veljković iz Jošaničke Banje:

Ona ručno izrađuje sve svoje proizvode i to, isključivo od prirodnih materijala, drveta, gline i kamena, a o plastici kao materijalu ne želi ni da razmišlja. Pravo je zadovoljstvo kada pred sobom imate osobu koja za posao kojim se bavi kaže: „To je moja ljubav, ja to volim da radim i nadam se da se to oseća u svakom mom suveniru i da će zbog toga svaki od njih umeti da nađe pravi put do kupca!“

Kamene suvenire Biljana pravi od gorskih kristala:

- Puno sam proučavala i otkrila da kristali neutrališu zračenja. U Jošaničkoj Banji imamo  termomineralni izvor čija je prirodna temperatura 78 stepeni Celzijusa. Tu sigurno ima i zračenja. Verujem da je priroda sve sama lepo uredila, jer na okolnim brdima imamo puno gorskog kristala koji neutrališe zračenja od izvora. Tako sam počela da pravim figurice na kamenu koje su i lepe, i korisne – otkriva Biljana.

Figurice za magnete pravi od pečene gline, postolja za lampe od krivih grana, abažure još uvek samo od palmine kore, a uskoro će, kaže, probati da napravi da plasira i nešto novo. Motivi na ukrasnim magnetima veseli, šareni, ukrašeni ptičicama, žabicama, sovama. mačkama, kucama, pečurkicama, Sneškom Belićem, panoramom Kopaonika i Jošaničke Banje, a nedavno je, po narudžbini Turističke organizacije Raška, a za manifestaciju „Dani Milunke Savič“ napravila i veoma tražene magnete sa likom srpske heroine koja je u balkanske ratove i Prvi svetski rat, iz sela Koprivnica kod Jošaničke Banje otišla da brani Srbiju, pretvarajući se da je muško... Iz ratova se vratila kao najodlikovanija žena ratnik na svetu, a sva tadašnja evropska štampa pisala je hrabrosti Srpkinje u vojničkom odelu. Imala i dve zlatne Karađorđeve zvezde i jedina je žena na svetu koja je, pored francuske Legije časti dobila i francuski Ratni krst sa zlatnom palmom, pored svoje kćerke odgajila je još tri usvojene, školovala decu sa sela, ali je doživela da je država, i pored svih ratnih zasluga – zaboravi, pa je 1973. godine, kada je umrla, sahranjena bez državnih ili vojnih počasti. Tek 40 godina kasnije, nepravda je samo delom ispravljena, kada su Milunkini posmrtni ostaci preseljeni u beogradsku Aleju velikana.

- Priča o Milunki Savić je opominujuća i tek sada saznajemo za veličinu njenog dela, a ja pokušavam da se toj ženi-heroju odužim na svoj način. Planiram da je „oživim“ kroz sve ovo što radim, jer znam da ona zaslužuje mnogo bolje mesto u našoj istoriji od zapećka u koji je bila gurnuta – kaže Biljana.

Ideje za izgled suvenira joj, kaže, dolaze u trenutku i što više ulazi u posao, sve joj je lakše da joj se ideje dogode. Od planova da ove zime zakupi tezgu na Kopaoniku je odustala zato što bi sama morala da bude i orodavac za tezgom, a u tom slučaju suvenire ne bi imao ko da pravi.

- Zato sam odlučila da svoje suvenire pokušam da plasiram preko drugih trgovaca i suvenirnica. Cene su baš simbolične: jedan magnet košta 100 do 150 dinara (skuplji su oni za koje se koristi epoksidna smola), suveniri od gorskog kristala koštaju 150 do 200 dinara – otkriva nam Biljana.

Sada, kaže, radi mnogo više nego što je radila kod privatnih poslodavaca, jer sada radi mnogo duže nego što je „obično“ osmočasovno radno vreme.

- Radim kada i kako meni odgovara. Najvažnije je, ipak, to što radim ono što volim i to je moja najveća prednost – ponosna je Biljana koja smatra da ženama preduzetnicama nije teže nego muškarcima.

Subvencija za samozapošljavanje u iznosu od 180.000 dinara dobro joj je, kaže, došla u prvoj godini poslovanja, jer je početnicima, kako navodi, dobro došla svaka vrsta pomoći kada počinju svoj biznis.

Najveći broj meštana Jošaničke Banje radno je vezan za Kopaonik, a jedan veliki broj ljudi radi i u inostranstvu. Biljana je odlučila da svoju sreću pronađe sama za sebe. Za početak, zadovoljna je ako joj privatni posao omogućuje da zarađuje jednu solidnu platu koja će četvoročlanoj porodici omogućiti da lakše planira budućnost u kojoj ih tek čeka školovanje dva studenta.Uspegh je, kažu, kada dobijemo ono što želimo, a sreća kada volimo to što smo dobili. Biljana ume – i jedno, i drugo i želimo joj da posao proširi toliko da i sama može da zaposli druge koji će živeti od rada za nju kao poslodavca.

                             M. M. Dabić

 

*Ovaj tekst i emisija deo su projekta sufinansiranog iz budžeta opštine Raška. Stavovi iskazani u pojektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments