Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

13. januar 2017.

Milomir Glavčić, dobrotvor iz Kanade, posle doniranih šest miliona evra, narodu Srbije namenio je još jedan neobičan poklon – muzičku numeru „Siromah sam bio“, za koju je sam napisao i tekst, i kompoziciju

Ljudi, kažu, mogu da vole bez zagrljaja, ali – ne i da grle bez ljubavi. A nekada siromašni dečačić iz zaseoka Pope kraj sela Kovači kod Jošaničke Banje, za kojeg danas po dobru zna čitav svet, kao da je celog života pokušavao da taj isti svet zagrli, poručujući kako „u životu svako može da ostvari svoj san ako i drugima pomogne da dobiju ono što oni žele“.

O biznismenu Milomiru Glavčiću koji je 1947. godine sa karaule na Prespanskom jezeru kao vojnik JNA prebegao u Grčku, odatle u Italiju, a onda život proveo u gradiću Nijagara Fols u Kanadi, mnoge su priče ispisane. I sve su lepe, jerr govore o čoveku koji nikada nije zaboravio zemlju iz koje je potekao, rodni kraj, rođake koje novčano pomaže skoro pola veka. Kraljevu je poklonio most, magnetnu rezonancu, brojni su spomenici koje je Milomir svojim darovima sebi još za života podigao. Jedan od najnovijih poklona dobrotvora iz Kanade je, čini se, godinama bio i njegov lični san: da napravi pesmu o sebi i svom životu. Zamolio je Miroljuba Dugalića, dopisnika „Politike“ iz Kraljeva, kojeg inače vrlo uvažava i veruje mu i preko kojeg je i realizovao dobročinstva Kraljevu namenjena, da mu u realizaciji tog neobičnog zadatka pomogne. Njih dvojica jedan drugog oslovljavaju sa „dragi prijatelju“, jer se novinarski kontakt pre nekoliko godina pretvorio najpre u neku vrstu „telefonskog prijateljstva“, a pre dve i po godine imali su prilike i da se upoznaju, kada je Dugalić bio Glavčićev gost u Kanadi. U međuvremenu, u Kraljevu su realizovana dva velika projekta: izgradnja Glavčičevog mosta za koji je on donirao milion evra i kupovina magnetne rezonance koja je koštala više od pola miliona evra.

Rezultat njihove najnovije saradnje je ovih dana objavljen CD sa numerom snimljenom u Kraljevu, a nekoliko primeraka tog audio zapisa stiglo je i do njenog autora. Milomir Glavčić, kako saznajemo, vrlo je zadovoljan kako je sve to „ispalo“.

Novinar Miša Dugalić pojašnjava nam da je Glavčić, koji je, kaže, i inače vrlo zabavan i muzikalan, kao autor ove muzičke priče želeo da „uz zvuke zavičaja ukaže na radost dariivanja, ubeđen da je najveće bogatstvo drugima pomagati“, kako i piše na omotu CD-a.

- Želeo je da to poruči na veseo i neobičan način, pa je napisao tekst i kompoziciju, koju je sam i otpevao. Uradio je to dosta dobro, jer se, kaže, kao mladić u Srbiji takmičio na takmičenjima amatera pevača i svirao frulu i klarinet – kaže Dugalić.

Pravljenja muzičkog aranžmana prihvatio se Saša Filipović Fićo, vokal pripada Milošu Milišiću, a sve je snimljeno u kraljevačkom studiju „Paul“, uz orkestar Paula Madžarevića. Poslušajte kako to zvuči u spotu koji je, sa malo materijala koliko je imao,  napravio Zoran Ljubojević: 

- Milomir je zadovoljan što je taj posao realizovan prilično brzo i sa malo sredstava, a sačuvan je muzički zapis o njemu i njegovom životu – kaže Dugalić, dodajući da je pesma naišla na lep prijem kod Glavčićevih rođaka.

Milomir Glavčić do sada je Srbiji (koju nije video već 70 godina, ali i dalje ponekad sanja staze svog detinjstva), poklonio šest miliona evra, a najnoviji njegov dar je 19.000 evra za gradnju kuhinje u vrtiću u Jošaničkoj Banji.

Možda su mostovi srećni što spajaju dve obale, ali je Milomir srećniji što je, čini se, mnogo pre svih nas naučio da je sjaj malih stvari taj koji životu daje toplinu. Ko tu mudrost zna, lako mu je da s ljubavlju zagrli čitav svet, onaj – s početka ove priče.

„TRN U NOZI NA DUGAČKOM PUTU“

Milomir Glavčić, koji sada ima 92 godine, svoja sećanja objavio je pre nekoliko godina u biografiji „Trn u nozi na dugačkom putu u kojoj opisuje dane detinjstva, boravak u emigrantskim logorima u Grčkoj i Italiji, kao i to kako se obreo u Kanadi:

- Davno sam čitao bajku o zemlji Kanadi čijim ulicama hodaju pečeni prasići, po nebu lete pečene kokoške, a na uglu svake ulice stoje ljudi koji dele hranu i kolače. Ta priča me je opsenila. Bio sam siroče, više gladan, nego sit, pa sam to ispričao Komisiji za emigrante dodajući da znam da to nije tačno, ali da ipak hoću u Kanadu!

I u Kanadi mu je bio suđen težak rad, radio je poljoprivredne poslove, kasnije i u rudniku. Pod zemljom, tamo gde se zarađuje „hleb sa sedam kora“ upoznao je Armelinu, poreklom Italijanku sa kojom je ubrzo zasnovao porodicu. Mnogo godina kasnije rastužilo ih je kad su čuli, kako su na prve poklone u novcu koje su za Božić poslali u Milomirovo rodno selo, neki reagovali komentarom kako je „lako Milomiru da šalje pare koje nije sam zaradio, nego se oženio ćerkom italijanskog milionera“.

- A istina je, zapravo, da smo oboje krvavo radili da zaradimo parče hleba – priseća se Milomir dana kada je njegova Armelina kao devojka prodavala jaja koja je nosilo svega nekoliko kokošaka koje je u vlasništvu imala njena porodica.

Kad su napustili posao u rudniku, poželeli su da grade motel. Dobili su i dozvolu, ali su se lokalne vlasti ubrzo predomislile i onemogućile ih da ostvare tu ideju. Uz ušteđevinu i pozajmice kupili su restoran, onda omanji motel, pa hotel od 120 soba, zatim bioskop od 600 sedišta, na kraju i oko 80 hektara zemlje. Kažu da je Milomir imao unutrašnji osećaj koji mu je nepogrešivo savetovao kada je vreme da nešto kupi, koliko to da plati, kako da posao razradi i da oseti najbolje vreme da nekretninu proda.

Radoje Glavčić, sin Milomirovog polubrata Predraga kaže da je njegov stric, čak i onda kada mu posao u Kanadi nije cvetao, pomagao užu i dalju familiju – ukupno 64 rođaka. Uvek prema mogućnostima, nekada manje, nekada više. Poslednjih godina obično dva puta godišnje, o Božiću i za svetog Iliju prvi red rodbine dobijao je po 5.000 evra, drugi red 3.000. Već nekoliko godina novac dobijaju i svi meštani sela u kojem je Milomir rođen. Selo Kovači ima oko 360 stanovnika i svaki od njih dva puta godišnje dobije od 50 do 100 evra koliko dobijaju samci.

Za Božić 2011. godine Milomir je u rodni kraj poslao pola miliona evra! Poručio je da je tako odlučio zbog krize i zemljotresa u Kraljevu, i da rođacima šalje novac za popravku kuća, popunu kućnog budžeta ili školovanje dece. Imao je molbu jedino da novac ne troše na luksuzna putovanja. Poklone su, naravno, dobili svi Glavčići, meštani sela Kovači, ali i svi koji su se Milomiru obratili za pomoć. Svakom detetu sa spiska od 135 osoba  sledovalo je po 2.000 evra, odraslima znatno više.

- Po Božjim zakonima, svako ko je stekao treba deo svog blaga da podeli sa onima koji nemaju dovoljno. Stalno se pitam: kakav bih čovek bio kada bih mislio samo na sebe? Svoj krst nosim kako najbolje znam i umem. Drugima sam pomagao čak i kada ni za sebe nisam imao dovoljno. Ne volim o tome da pričam, a kada pričam, to je samo zato što želim da motivišem i druge koji imaju više nego što im treba da pomognu sirotinji.

Milomir kaže da mu je telo u Nijagara Folsu, ali da mu je duša ostala u Srbiji. Zato je od srca finansirao izgradnju crkve svetog Ilije u rodnom selu „da se na gumnu kraj crkve ljudi okupljaju, a u životu poštuju i vole“. U Kovačima je postojala ruševina crkve iz 13. veka, zarasla u trnje i puna zmija. U danima kada je, kao siroče služio dobrostojećim meštanima za sitno nadničarenje, batinanje i podsmeh, Milomir je sa mesta gde su u ruševini crkve meštani ostavljali novčane priloge ponekad uzimao novac sa svetog mesta zaričući se u sebi da će jednoga dana taj novac vratiti i odužiti se dobrim ljudima. Kada su ga meštani Kovača zamolili da bude ktitor mesne crkve sa radošću se odazvao, a njegovo preosveštenstvo vladika žički Hrizostom darivao ga je za to gramatom koju Srpska pravoslavna crkva dodeljuje velikim donatorima.

Dao je Milomir novac i za izgradnju crkve svete Petke u susednom Žerađu, ali i za izgradnju seoskih puteva, vodovoda, česama i zvonika. U blizini Nijagarinih vodopada Milomir je nameravao da sagradi srpsko selo, ali opet je bilo problema sa pribavljanjem dozvola. A želeo je, kaže, da ulice nazove: Glavčići, Milomir, Desanka, Armelina, Nikola Tesla. Sin Mihajlo, koji mu je podario dvoje unuka i kćerka Jovanka koja se nije udavala izabrali su da  žive od kamata na sredstva oročena u banci.

- Mi smo se povukli u mirnu penziju. Svoje milo selo nikada nisam zaboravio. Sećam se svake staze, pamtim kako je staratelj moju pokojnu sestru Desanku i mene terao da radimo bukvalno za parče hleba i malo odela, a imao je ogroman prihod sa naše zemlje. Zaista pamtim bose tabane pune trnja, a u sećanju su mi još uvek „čisti“ likovi školskih drugova. Veliki sam Srbin i vrlo ponosan što i dalje verujem da je lepše davati, nego uzimati – kaže Milomir.

Priča o ovom humanom čoveku ne završava se ovde, jer je svakoga dana nastavljaju oni kojima je pomogao ili oni drugi koje su njegova dobročinstva ostavila bez daha, pa na brojnim forumima ostavljaju poruke kako „takav čovek treba da bude primer, a ne oni što su privatizovali Srbiju i radnike najurili k'o stoku, a istovremeno mere čija je jahta duža“, „hvala Bogu da još ima ovakvih Srba, jer Milomirovi postupci daju nadu da ćemo i ovoga puta preteći“ ili „zadivljen sam, pogotovo u vremenima kada su bogati sve bahatiji, a pevaljke i ostali se razmeću“...

Kažu da je onaj koji spasi jednog čoveka spasio svoju dušu. Šta će onda biti sa Milomirovom? Sa dušom čoveka kome je sasvim jasno da jedno jedino „evo ti“, više vredi nego deset „neka ti nebo pomogne“? Ne brinite za Milomira. On svoju dušu zadovoljava svako veče pred san, kada kaže, zamišlja kako se tamo negde raduju ljudi kojima je pomogao. I uvek zaspi sa osmehom na licu!

                                        M. M. Dabić

 

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

6 Comments

  • Gost - Dobro pamćenje

    Gost - Dobro pamćenje

    MK, u pravu si. Cenzura ili samocenzura, ali  taj komentar je nestao. Jao, jao...
    • Ime: Dobro pamćenje
  • Gost - MK

    Gost - MK

    Ovde kao da fali jedan komentar. Bio je juče. Nešto o dolarima...
    • Ime: MK
  • Gost - MK

    Gost - MK

    Ovde kao da fali jedan komentar. Bio je juče. Nešto o dolarima...
    • Ime: MK
  • Gost - Zlatko

    Gost - Zlatko

    Ovaj čovek je ljudska veličina!
    Ovakvog čoveka treba proglasiti svetcem ! O ovakvom čoveku treba pričati ne bi li se svi mi ugledali na ovakvu ljudsku veličinu !
    Sve najbolje mu želim i živ bio još sto godina!
    • Ime: Zlatko
  • Gost - Mira Adamovic

    Gost - Mira Adamovic

    Covek genije, covek neponovljiv, covek sa najvecim srcem... Blizu sam mostaova koje gradi , bolnici koju pomaze...Ljudi pricaju o njemu. Dovela sam folklor u Kanadu i bila u hotelu i na tornju kod gospodina Jerica na Nijagari, poznatog biznismena, upoznala takodje velikog biznismena Ljubu Radosavljevica u Torontu, ali mi je mnogo zao sto se sa folklorcima nismo sreli sa tako plemenitom dusom kao sto je gospodin Glavcic. Malo je takvih ljudi a ja mu zelim od srca jos mnogo godina zivota da prozivi u zdravlju i ljubavi  sa svojom porodicom . Mira iz Vrnjacke Banje
    • Ime: Mira Adamovic
  • Gost - kraljevo

    Gost - kraljevo

    Pa ovo je STVARNO urnebesno.
    • Ime: kraljevo