Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

iz Londona piše Snežana Medić

Engleski zvaničnici tvrde da napredujemo, ali kad se okrenem, sve mi se više čini da tapkamo u mestu, da ne budem pesimističnija; koliko vidim i Srbija radi po istom modelu

London i okolina nisu trusno područje, pa je shodno tome, a možda i uprkos Brexitu koji se kao dešava, u gradu na Temzi investicija - preko glave. Davno mi je jedan od poznanika rekao: “Bogatstvo jednog grada se vidi kada se popneš na Parlament Hils i vidiš puno dizalica u gradu”.

Sada dizalice nekako preovladavaju stremeći nebu nad Londonom. Samo se gradi, grabi, radi. Ovde važi izreka: « London radi, London se i gradi». Ako želiš da da radiš, a posla trenutno nema, budi siguran - brzo ćeš ga naći. Samo ne treba puno da biraš. Dvadeset prvi je vek, svet kao da ubrzava, tako i živimo, vrtoglavo se krećući krugovima današnjice, i svako želi i pokušava da ide napred.

Ono što sprečava da se u jednom tako velikom gradu kao što je London normalno živi jesu loš transport, veliki problemi u saobraćaju i nedovoljno kvalitetna zdravstvena usluga. Tradicionalno zaštićeni velikim sindikatima, vozači vozova štrajkovima ponekad nemogućim čine život običnih građana Londona. Nisam protiv sindikata, ali jesam protiv štrajkova, jer oni ne rešavaju problem. Ne mogu se svi poslovi obavljati od kuće, “online”. To što svoja prava preko sindikata ostvaruju vozači vozova (inače veoma dobro plaćeni) i zaposleni doktori (dok mladi lekari koji bi da rade nemaju posao), neko plaća. Gradonačelnik Londona tvrdi da je kriva država, a predstavnici države da je kriv on. Svi se bune, a vozovi stoje u mestu, operacije se odlažu. Ljudi gube poslove, jer nisu stigli na vreme, drugi gube živote, zato što im zbog štrajka nisu na vreme postavljene prave dijagnoze. Opšti haos. Nema rešenja.

Kao so na ranu, gradonačelnik Sadiq Khan uveo je porez na sve automobile starije od deset godina. Ako imate takvog auto-ljubimca, sa njim ne možete u grad. Ako hoćeš da radiš, a nemaš odgovarajući auto, dnevni ulazak u grad košta 11 funti i isto toliko još zato što ti je automobil mator. Ima li rešenja, ne znam. Siromašni uvek plaćaju najvišu cenu.

 

Meni je dobro, moj posao je blizu mesta gde živim. I sestru viđam često. Dolazi kod mene, radi u City-ju, a od mene se snalazi za prevoz. Tako rade i drugi. Idemo dalje, kažu mora se. Kažu i da napredujemo, ali kad se okrenem, sve mi se više čini da tapkamo u mestu, da ne budem pesimističnija nego što treba na kraju teksta. Svojoj zemlji želim sve najbolje, pa ne znam da li mi je teže ili lakše kad vidim da i moja voljena Srbija radi po istom modelu - napreduje nazadujući.

foto: print screen youtube

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments