Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  3 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Vojkan Trifunović

Od pre dva meseca, i na interenetu su dostupna dokumenta američke obaveštajne službe, a interesantno je da pretraga o Kraljevu upućuje na 85 dokumenata na pet strana sa zanimljivim podacima

Verovatno nije potrebno posebno predstavljati američku Centralnu obaveštajnu organizaciju, mnogo poznatiju po svojoj skraćenici – CIA. Sasvim sam siguran da čak i deca znaju ponešto o ovoj organizaciji, ili su makar čuli za skraćenicu, pa nije potrebno davati neka posebna objašnjenja. Uticaj koji ima ova tajna služba je ogroman, ponekad čak i previše naglašen. Tako na primer, mnogi u njoj vide mračnu silu američke administracije koja hara poput virusa širom sveta i meša se u međunarodne odnose, krojeći istoriju sveta onako kako samo njoj odgovara, a zarad kontrole prirodnih resursa, izvora energije ili prosto zbog prestiža. Svakako da je kroz istoriju uloga ove organizacije bila presudna za određene događaje, za neke je javnost saznala, za druge se samo priča po kuloarima i mračnim delovima interneta. Tajnovitost koja prati delovanje CIA, dovoljna je da se o njoj ispredaju neverovatne i ponekad sasvim izmišljene priče, a teoretičarima zavere na svim meridijanima daje dovoljno materijala da puštaju svojoj mašti na volju.

Bez obzira, na ograničenu dostupnost informacija, na koju CIA kao obaveštajna služba svakako ima prava, ona je pod pritiskom zakona bila prinuđena da izađe u javnost sa izvesnim dokumentima. Ova infomacija iz srpske perspektive deluje potpuno nestvarno, prosto neverovatno, jer naše tajne službe ne haju ni za zakone, a ni za druge pravne regulative. Naravno da ni njihove američke kolege nisu bile spremne na takav korak, jer nijedna služba, bilo javna, a ponajmanje tajna, ne želi da deli informacije sa javnošću. Međutim, na to je bila prinuđena donošenjem zakona pod nazivom „Freedom of information act“, ili skraćeno FOIA, koji je donet još davne 1955. godine. Ovaj zakon u suštini ima za cilj da prinudi državne institucije, uključujući i tajne službe, da otvore svoje arhive i objave sve dokumente za koje na sudu ne mogu da dokažu da treba da ostanu tajna. Ipak stvari nisu išle tako lako. Naime, CIA je gotovo pola veka odbijala da se povinuje odlukama ovog zakona, vešto izbegavajući da izađe u javnost sa dokumentima. Na kraju je pristala, ali opet u ograničenom obliku, jer je arhivu smestila na hard diskove četiri kompjutera, u malom mestu Koledž Park u blizini Vašingtona. Zainteresovani posetioci su mogli da ih koriste nekoliko sati dnevno, bez mogućnosti da dokumenta štampaju, a pošto su bili u PDF formatu, pretraživanje ključnih reči se dodatno komplikovalo, a samim tim i svako ozbiljnije istraživanje je bilo onemogućeno. Ipak, ponovo je pritisak uradio plodom, pa je nakon tužbi mnogih medijskih i drugih organizacija, američki sud 2014. godine presudio da CIA mora sve da postavi na internet. Obrazloženje je bilo da na prethodni način izigrava zakon, što je opet nešto nesvakidašnje ako imamo u vidu našu situaciju. CIA je pokušavala da izvrda zakon i uspori objavljivanje dokumenata, pravdajući se njihovim brojem, ali je stvar uspešno rešena, pa tako od 18. januara tekuće godine svako ko koristi internet može posetiti stranicu https://www.cia.gov/library/readingroom i da pretražuje ogromnu arhivu.

Polazeći od ove informacije, odlučio sam da probam i da proverim šta se u dostupnoj arhivi krije od dokumenata koja se tiču Kraljeva. I prijatno sam se iznenadio, moram priznati. Rezultati pretraživanja su bilo sledeći - pet stranica i 85 dokumenata. Na prvi pogled, najveći deo dokumentacije se tiče događaja iz perioda sukoba sa Informbiroom. Da podsetimo, 1948. godine usled neslaganja oko različitih pitanja Jugoslavija je izašla iz socijalističkog lagera, jugoslovenska komunistička partija je izbačena iz Kominterne, a Tito do tada verni saveznik postao je najveći neprijatelj Staljina, a samim tim i svetskog komunističkog pokreta. U situaciji konstantnog pritiska na jugoslovensku administraciju, Tito i njegovi saradnici su bili prinuđeni da pronađu nove saveznike kako bi sačuvali nezavisnost države. U tome su im pomogli dotadašnji klasni neprijatelji, pre svega SAD, koja je bila jako zainteresovana da iskoristi Jugoslaviju kao Trojanskog konja koji će iznutra uništiti komunizam. U skladu sa pretnjama koje su se nadvile nad ovim regionom, otuda i toliko interesovanje američke tajne službe za potencijalne mete u predviđenom sukobu. Tako je, verovatno, došlo do prikupljanja informacija o kraljevačkom aerodromu, skladištima goriva u njegovoj okolini, ali i fabrikama koje mogu poslužiti u vojne svrhe, poput Fabrike vagona ili Fabrike avionskih delova. 

U dokumentu objavljenom 18. maja 1949. godine, pored ostalog se kaže da se severno od Kraljeva, na putu Kraljevo – Kragujevac, nalazi ova fabrika i da potpada pod jurisdikciju jugoslovenskog Ministarstva odbrane. Dalje se daje kraća istorija fabrike, pominje se međuratni period, a zatim se prelazi na trenutnu situaciju i kaže se da je pre sukoba sa Staljinom fabrika nabavljala materijal iz Sovjetskog Saveza, a nakon njega iz domaćih izvora – Zenica, Kranj, Slovenska Bistrica. Nakon istorijata prelazi se na opis same fabrike i detaljan opis svih zgrada. A onda se prelazi i na sam način rada pa se može saznati da se u fabrici radilo u tri smene, da je zaposleno 600 radnika, da su oni uglavnom završili školu u Kragujevcu, i da među njima ima šezdeset Nemaca koji su zaposleni kao specijalisti i konstruktori. Kao generalnog direktora, dokument imenuje Žarka Grbića za kojeg piše da je završio školu u Kragujevcu i da je poreklom iz Stragara. Sledi ostatak rukovodstva, a možda je najzanimljivija bila Vera Janković, sa nadimkom „Proleterka“, rođena 1926. godine u Mataruškoj Banji, partizanka, u ratu izgubila dva prsta na desnoj ruci. Zanimljiv je bio i izvesni Miloš Tucaković, koji je opisan kao neprijatelj tadašnjeg režima i koji se nalazio pod nadzorom Komunističke partije. Konačno, daju se podaci o fabričkoj miliciji koja broj 22 člana naoružanih Mauser puškama i pištoljima Bereta. Prema njihovom izvoru, bilo kakva sabotaža nije bila moguća, jer su mere predostrožnosti bile vrlo jake.

Slično je bilo i sa Fabrikom vagona, pa se tako u dokumentu od 10. marta 1952. godine, kaže da ova fabrika proizvodi prosečno sedamdeset ili osamdeset vagona mesečno. Rad se odvija u tri smene, a u fabrici je zaposleno bilo oko pet hiljada radnika, od toga tri ili tri po hiljade neškolovanih, ali i oko 500 školovanih i iskusnih radnika. Direktor fabrike je bio Raka Vukaljević, predratni partizan, zatim od rukovodstva pominju se tehnički direktor Sava Cvetković i inžinjer Kuljbakin, za kojeg kažu da iako simpatiše novi režim nije bio član partije. Jedan član rukovodstva je interesantan, u pitanju je bio Rade Antonijević, predsednik sindikata, koji je, prema saznanjima, bio agent Udbe. Osim njega bila su još dva agenta, ali njihova imena nisu poznata.

 

U svakom slučaju, dokumentacija o Kraljevu je vrlo živopisna i može se puno toga pronaći, posebno za period četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, tako da svi zainteresovani mogu da odu na sajt i provere arhivu. Naravno, nije nužno da se zadržite samo na našem gradu već istraživanje možete da proširite i na ostale delove sveta, kao i na ostale zanimljive događaje ili ličnosti koje su u fokusu vašeg istraživanja. Ono što će možda mnoge razočarati je činjenica da u arhivi nema dokumenata koji se tiču određenih operacijama, pa tako verovatno nećete pronaći izveštaje o ubistvu Če Gevare, ali bez obzira na ovaj nedostatak pretraga može biti vrlo zanimljiva. Ako ništa drugo, zainteresovani za pitanja NLO-a će biti obradovani podatkom da se CIA stvarno tokom devedesetih godina dosta bavila letećim tanjirima, ali, po svemu sudeći, nije pronašla dokaze o vanzemaljskim posetama.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

3 Comments

  • Gost - MKV1

    Gost - MKV1

    Koliko je istine u ovom izveštaju, da je ovde postojala fabrika avionskih delova?

    Po nekim tvrdnjama, fabrika je definitivno uništena za vreme rata a najveći deo zapošljenih je streljan tokom oktobra 1941.g.

    • Ime: MKV1
  • Gost - Kraljevčanin

    Gost - Kraljevčanin

    Najzanimljivije pitanje niste naveli: Ko je Amerikancima odavde prosleđivao ove informacije? 
    • Ime: Kraljevčanin
    • Gost - MKV1

      Gost - MKV1

      Izvor je, verovatno, bio pod šifrom tipa "Svastikin but".    Svuda na svetu se takvi mogu naći, motivisani različitim razlozima. Dokumenta su pre objavljivanja "frizirana" popriličnom količinom crne boje, što se iz priloženog da videti, pa će nam izvor ostati nepoznat...
      • Ime: MKV1