Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

18. mart 2016.

Ili – kako je moguće da Kraljevo decenijama nije moglo da izgradi Dom omladine i kako se sa tim problemom bori grupa entuzijasta koji šansu vide u napuštenim prostorima?

 

„Dok sam bio mlad, niko nije hteo da me sluša i to me je mučilo. Sada svi traže da im govorim o sebi, a ja ne mogu reči da kažem“, govorio je u svojim poznim godinama jedini srpski nobelovac Ivo Andrić. To što se glas mladih nedovoljno čuje očigledno je problem otkada je sveta i veka. U Kraljevu postoji grupa mladih koja to želi da promeni. Pokušavaju to da učine ućeći iz primera organizacija koje se bave pitanjima mladih, ali i sa idejom preuzimanja napuštenih prostora i njihovog pretvaranja u funkcionalne prostore. Prošlog meseca su pažnju javnosti probali da skrenu organizovanjem tribine „Napušteni prostori“, na kojoj su za goste imali predstavnike beogradskih organizacija „Ministarstvo prostora“ i „Inex film“. Kraljevački pečat tribini dali su predstavnici pozorišne trupe „Grupa Grupa“ i DUKS (Društvo umišljenih kraljevačkih slikara).

Tribina je, zapravo, bila nastavak kontinuirane borbe da Kraljevo dobije Dom omladine, omladinski centar ili bilo kakav prostor koji bi mogao da služi potrebama mladih. Jer, prošle godine, udruženje „Pozitivni omladina“ i Foto-kino klub Kraljevo organizovali su izložbu fotografija istoimenog naziva. Čak i oni koje tema ne zanima, mogli su na fotografijama da vide koliko Kraljevo, zapravo, ima napuštenih prostora koji bi mogli da budu iskorišćeni tako da zadovolje potrebe mladih. Stara je to priča o činjenici da Kraljevo nema Dom omladine, ali istoričar Vojkan Trifunović iz „Pozitivne omladine“ kaže da kad god je pokrenu, od političara dobijaju isti odgovor: da za realizaciju takve ideje – nema novca.

Naravno, uvek se pozivaju na ekonomsku krizu, ali – s druge strane, svi svakodnevno prolazimo pored brojnih napuštenih prostora, čak i u najužem centru grada i zato smatramo da, uz vrlo malo sredstava i dobre volje, pre svega političke, ti prostori mogu da postanu ono što je nama potrebno“, kaže Trifunović.

Borba za kraljevački Dom omladine seže u 1948. godinu, kada je pitanje njegove izgradnje pokrenuto u tadašnjim „radnim organizacijama“. U narednim decenijama pitanje je iznova otvarano, uredno su to beležile i „Ibarske novosti“, ali – ništa se u međuvremenu nije dešavalo. U anketama koje su radili tadašnji novinari, na pitanje šta nedostaje Kraljevu, Dom omladine je uvek bio jedan od odgovora.

Kada je 60-tih godina prošlog veka građena zgrada Doma društvenih organizacija, osim  za sindikate i društvene organizacije, u njoj je bio planiran i prostor za mlade, odnosno sala za koncerte i matinee, gde bi se mladi i okupljali. U tom prostoru je i bilo dešavanja, posebno 80-tih godina, kada su vikendom organizovane gitarijade, ali 90-te su sve odnele.

U međuvremenu se otvara pitanje zadužbina: kafane „Zadužbina“, objekta koji su imućni zadužbinari Anđelko i Tatija Savić ostavili „na raspolaganje omladini i sromašnima“ i zadužbina Petra Bogavca u Ulici cara Lazara, gde je smeštena BIA. Zadužbina Petra Bogavca sve do 1998. godine korišćena je kao prostor za mlade. Svoje prostorije u zgradi imali su omladiinske organizacije, kraljevački izviđači, ferijalni savez, kasnije i volonterke SOS telefona, ali su tada objekti u vlasništvu lokalnih samouprava, prema novim zakonskim rešenjima postali vlasništvo države.

„Tada je i ekipi koja je pre nas pokušavala da uradi isto što i mi danas postalo jasno da bez promene zakona, omladina Kraljeva na taj prostor neće moći da računa“, kaže Trifunović.

Prema njegovim rečima, omladina Kraljeva je 2006. godine najverovatnije bila najbliže dobijanju nekog prostora, jer je koalicija nevladinih organizacija izdejstvovala da tadašnji, sada pokojni gradonačelnik Kraljeva Miloš Babić, potpiše neobavezujući memorandum kojim se moralno obavezao da će pomoći da se to pitanje reši. Posle njegove smrti – sve je stalo.

Eto, 2016-ta je godina, a mi i dalje imamo isti problem – omladina Kraljeva nema prostor za sebe!“, konstatuje Vojkan.

On dodaje da kulturni centar „Ribnica“ dobro radi svoj posao, ali je problem što prostor koji koriste i koji jeste dobar i ima odličnu infrastrukturu (sportska sala, kancelarije, galerijski prostor amfitetatar ispred zgrade), nije u gradu. A, pred svake izbore, ideja o Domu omladine -  oživljava. Bilo je ideja i o pretvaranju Doma vojske u objekat koji bi imao više sadržaja, od kojih bi jedan podrazumevao zadovaljavanje potreba mladih, ali je Vojska Srbije, zauzvrat, tražila da grad Kraljevo izgradi određeni broj vojnih stanova, pa je i taj pokušaj – neslavno propao.

„Novca nema da se nešto novo gradii mi smo toga svesni i baš zbog toga pokazujemo koliko nam je bliska ideja o renoviranju nekog prostora“, kaže Trifunović, pojašnjavajući da su takvu ideju prošlog leta, „Pozitivna omladina“, „Grupa Grupa“ i još neki pojedinci, uspeli da sprovedu u delo.

Vojkan navodi da su, jednostavno, „upali“ u prostor „Elektromontaže“ u Čika Ljubinoj ulici, očistili zgradu od velikog rastinja i izbacili nekoliko kamiona šuta i đubreta, pa su predstave ANFI TEATAR festivala održavane u tom prostoru.

„Uložili smo minimalna sredstva, poput makaza za sečenje trave, rukavica, zaštitnih maski i metli, na neki način obezbedili struju i – to je bilo dovoljno“, ponosan je Trifunović na te dane, kada je predstave „Grupa Grupe“ iz večeri u veče, nekoiko dana gledalo po 150 ljudi.

To jeste način da se, kad već nema novca za izgradnju novog Doma omladine, pronađe prostor koji će omladini moći da posluži. Trifunović kaže da su svesni svih pravnih problema da se većina takvih ideja realizuje, ali je mišljenja da svaka stvar može da se reši pod uslovom da za to ima – političke volje.

Politička volja je ključna reč, jer da imamo podršku na lokalu, regionu ili na nivou države, ili da vlasnici tih prostora koje decenijama ne koriste hoće da „zažmure na jedno oko“, problema ne bi bilo“, smatra sagovornik.

Ideja ovih mladih ljudi nije da sve to bude na komercijalnom principu, već da taj prostor koji bi dobili na korišćenje bude samoodrživ. To bi podrazumevalo da može da zarađuje tokom dešavanja koja bi se u tom prostoru organizovala, a mimo dešavanja pružanjem ugostiteljskih usluga, uz pomoć projektnog finansiranja od strane raznih fondacija u Srbiji i inostranstvu ili od ambasada.

Raditi na dobroj ideji je bolje nego imati dobru ideju, to je jedina misao koja mi se, posle ovog razgovora sa mladim kraljevačkim istoričarem Vojkanom Trifunovićem vrtela po glavi. Jer, on i svi ostali mladi ljudi okupljeni oko ideje o pretvaranju napuštenih prostora u mesta na kojima bi kraljevačka omladina dobila mogućnost da se iskaže, mašta, radi, kreira, dobro znaju da pad nije let i, što je još važnije, da je nemoguće - samo ono što nikada nismo ni pokušali. Srećno im bilo, da makar oni ne žale što začas dođe neko „jutro u kom su već neki drugi mladi“.

                                                                                    M.M.Dabić

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments