Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Vojkan Trifunović

Zanimljivo je da je SPS u Kraljevu, neposredno pre izbora 1990. godine imao oko 1.200 članova, a SPO više od 2.000, ali brzina kojom su se u SPS upisivali novi članovi svedočila je da će vrlo brzo postati vodeća partija

Predizborna kampanja za predsedničke izbore ulazi u svoju završnicu, uskoro će uslediti i predizborna tišina, pa ćemo moći malo da odahnemo. Na sreću, ovog puta političari su nas poštedeli, pa je kampanja bila brzopotezna. Ali, nije manjkalo zanimljivih detalja – prvi u nizu je svakako kandidatura Ljubiše Preletačevića Belog, koji je uzburkao javnost svojim neobičnim, neko bi rekao šaljivim, nastupom. Osim njega, sve ostalo je bilo manje više očekivano, red mitinga, red autobusa, jedni podržavaju kandidata vladajuće partije (neko je rekao koalicije?), drugi opozicione lidere. Jedini teži ispad je bila optužba da je supruga jednog opozicionog kandidata „capo di tutti capi“ narko mafije u Srbiji. Ovo je bio stvarno nizak udarac i svako iole normalan je morao nad ovime da se zgrozi.

U Kraljevu je kampanja takođe imala svoje uspone i padove, a možda najzanimljivi deo je bio svojevrstan „rat plakatima“, koji se završio neslavno za predstavnike jedne političke opcije. U svakom slučaju, u nedelju uveče ćemo znati da li će biti drugog kruga ili će sve biti rešeno već tog dana. A dok hvatamo zalet za predizbornu tišinu, i pratimo promene kvota u kladionicama, nije zgoreg podsetiti se kako je izgledala kampanja na prvim višestranačkim izborima u Srbiji, ali i kako smo u Kraljevu glasali na tim izborima, daleke, 1990. godine.

Prvi, takozvani, demokratski višestranački parlamentarni izbori u Republici Srbiji su održani 9. i 23. decembra 1990. godine. Kažem „takozvani“, jer je izbora bilo i ranije, ali oni posleratni, sa „ćoravim“ kutijama, kao i oni održani u SFRJ, bili su sve samo ne demokratski. Svakako da je i u ovim prvim bilo brojnih zloupotreba, međutim mnogo manje nego ranije. Tek na kasnijim izborima tadašnja vlast je uspela da napravi pravi mehanizam za potkradanje na izborima.

Elem, u izbornoj trci su učestvovale 53 stranke, a najveći broj glasova je dobila Socijalistička Partija Srbije – 46,1 % , ali su zahvaljujući većinskom sistemu dobili ogromnu većinu u Skupštini, čak 197, od 250 poslaničkih mesta. Opozicione partije, Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, doživele su težak poraz – SPO je osvojio 15,8% ili 19 poslaničkih mesta, a DS svega 7,5% ili 7 poslaničkih mesta. Istovremeno, tačnije 9. decembra 1990. godine održani su i prvi direktni predsednički izbori, na kojima je ubedljivu pobedu odneo Slobodan Milošević, koji je osvojio, za današnje uslove, neverovatnih 65,3 %. Najbliži protivkandidat je bio Vuk Drašković koji je osvojio 16,4%. Naravno da je opozicija bila u neravnopravnom položaju, te stoga ovakav rezultat i nije bio iznenađenje.

Višestranački život je stigao tokom 1990. godine i u Kraljevo. Najvažnije političke partije u tom periodu su bile: Socijalistička partija Srbije, Srpski pokret obnove i Demokratska stranka. One su imale kakvu takvu infrastrukturu i već uveliko svoje članstvo. Uoči samih izbora, četiri najmasovnije stranke dobile su na besplatno korišćenje od Skupštine opštine dve prostorije u Domu društvenih organizacija. To su bile: Demokratska stranka, Liberalna, Radikalna i Srpski pokret obnove. SPS je već ušetao u zgradu bivšeg „Komiteta“ (ili Kneževića kuću) u ulici Toplice Milana, dok je Nova demokratija imala svoje prostorije u ulici Cara Lazara.

Političke partije su bile vrlo angažovane tokom predizborne kampanje, održavali su se sastanci, predstavljanja kandidata, razgovaralo se sa članstvom i simpatizerima, čak su bili organizovani i veliki mitinzi na gradskom trgu. Tako je SPO održao vrlo posećen miting, koji je trajao čitavih dva sata. Kraljevačka milicija je odradila posao vrlo korektno i profesionalno, nije bilo nijednog incidenta. Učestvovalo je nekoliko govornika, kao na primer advokar Borivoje Borović, ali su svi oni ostali u senci dvojice lidera – Milana Komnenića i neprikosnovenog „kralja trgova“ Vuka Draškovića. Glavna tema su bile međunacionalne tenzije, pa je u skladu sa tim Drašković, pored ostalog, izjavio: „Naše će čete i naši barjaci morati da prođu svetom srpskom zemljom Kosovom i Metohijom, nemanjićsku zastavu će proneti i raškom oblasti koju danas nagrđuju imenom Sandžak. Prenećemo zastavu i preko Drine i doprineti oslobađanju srpstva u Lici, Baniji, Kordunu, Krajini...“. Sličan miting je održan nakon mesec dana, ovog puta u organizaciji SPS-a, kada je pred oko 2.000 okupljenih pristalica govorio dr Petar Škundrić, tada generalni sekretar Glavnog odbora SPS-a. Tom prilikom je izjavio: „Osnove našeg programa, ravnopravnost ljudi i naroda, tržišna privreda i moderna pravna država. Nijedna država koja hoće da bude demokratska ne može da se oglušuje o te osnove demokratije“.

Najjača politička partija je bila Socijalistička partija Srbije. Iako je u izbornu trku ušla sa zakašnjenjem, svega mesec dana su imali za predizborne aktivnosti, očekivano je osvojila najveći deo glasova. Slogani koje su socijalisti koristili su bili za mir, socijalnu pravdu i opštu i pravnu jednakost građana, i to je izgleda bilo dovoljno da dobiju najveću podršku birača u Kraljevu. Po rečima tadašnjeg sekretara Opštinskog odbora SPS-a Zorana Vukadinovića, socijalisti obećavaju „siguran i stabilan život svakog građanina opštine, a i Srbije“. Interesantno je da broj upisanih članova u SPS, neposredno pre izbora, nije bio veliki – oko 1.200, dok je recimo broj članova SPO-a bio preko 2.000, ali brzina kojom su se upisivali novi članovi svedočila je da će vrlo brzo postati vodeća partija, što se i pokazalo ubrzo. Jedna od glavnih karakteristika je da je to bila partija sredovečnih i starijih ljudi, mladi su listom bili za SPO.

Svakako da je najjača opoziciona partija bio Srpski pokret obnove, koji je u prvi mah bio partija sa najvećim brojem članova – više od 25.000. Osnivačka skupština Mesnog odbora SPO-a je organizovana u Domu društvenih organizacija, i taj prostor je bio suviše mali da bi primio sve članove, simpatizere i znatiželjnike, pa je nekoliko stotina njih rad Skupštine pratio na ulici. Inače, Skupština je trajala tri sata, a na njoj su bili prisutni i visoki partijski funkcioneri, Kosta Bulatović (potpredsednik SPO) i prof. dr Jovan Marjanović. Na njoj je izabrano i lokalno rukovodstvo, predsednik Mesnog odbora - stomatolog Milomir Jelčić, četiri potpredsednika i 16 članova Odbora.

Još jedna politička partija je imala veliku podršku Kraljevčana - u pitanju je Demokratska stranka. Odmah po obnovi njenog rada organizovan je Opštinski odbor DS-a, koji je doduše vrlo brzo počeo da se kruni. Naime, dotadašnji predsednik Opštinskog odbora DS-a, advokat Sreten Krstić, podneo je ostavku na mesto predsednika i odrekao se članstva u stranci. Zato je za novog predsednika izabran doktor nauka, Dragoljub Kostović, a izabrano je i novo partijsko rukovodstvo koje su činili dr Milenko Vasiljević, Slaviša Vojinović, Mihajlo Žutić i Zorica Kusmuk. U okviru kampanje, naš grad su posetili i najviši partijski funkcioneri predvođeni prvim predsednikom DS-a dr Dragoljubom Mićunovićem, ali je bio prisutan i dr Zoran Đinđić, tada predsednik Izvršnog odbora stranke. Pred prepunom salom Doma društvenih organizacija održan je predizborni skup, čija je glavna tema bila ekonomija, i na kojem je poručeno da se Demokratska stranka zalaže za ukidanje društvene svojine. Interesantno je da je DS od svojih početaka u Kraljevu smatrana za stranku mladih, pa je među prvima osnovala omladinsku organizaciju, čiji je predsednik bio Zvonko Obradović. Broj članova omladine DS-a se brzo povećavao i iznosio je oko 100 članova. Kuriozitet je da je osnivanju omladinske organizacije prisustvovao i dr Vojislav Koštunica, tada u funkciji potpredsednika DS-a.

Pored ovih, delovale su i, uslovno rečeno, manje stranke i pokreti poput Nove demokratije – Pokret za Kraljevo Dušana Mihajlovića, Savez reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića, Narodna radikalna stranka i tako dalje.

U svakom slučaju, sve je bilo spremno za prve višestranačke izbore. Narod je već bio upoznat sa osnovnim pravilima – zaokružuje se broj ispred imena kandidata ili partije, glasački listić za predsedničke izbore je bio plave boje, dok onaj sa kandidatima za narodne poslanike je bio žute.

U sedam sati otvorena su 184 biračka mesta, na kojima je bilo upisano 100. 671 birača sa pravom glasa, a zatvorena su u 19 časova. Glasalo se za predsednika Republike sa liste od 32 kandidata i za tri poslanika, po jednog iz svake izborne jedinice. Za ta tri mesta konkurisalo je ukupno 27 kandidata, osam u prvoj, sedam u drugoj i 12 kandidata u trećoj. Kraljevo je ubedljivo izabralo Slobodana Miloševića, kao kandidata SPS-a, dok su kao narodni poslanici izabrani dr Rade Vukašinović, dr Aca Milovanović i Dušan Marković, takođe kao kandidati SPS-a. Ovakvi rezultati izbora su bili potpuno očekivani, jedino je manja neizvesnost bilo u trećoj izbornoj jedinici, gde je održan drugi krug glasanja. Ali i oni su pokazali neprikosnovenost Socijalističke partije Srbije.

 

Kao što je poznato, izborne borbe su se nastavile i narednih godina, političke partije su se menjale, evoluirale, nestajale, ponovo rađale, ali jedna stvar je konstantna – borba za političku moć i uticaj. Ostaje nam da vidimo koliko će predstojeći izbori biti izvesni ili će, pak, biti pravo iznenađenje.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

5 Comments

  • Gost - мрПредрааг М.Вулетић

    Gost - мрПредрааг М.Вулетић

    Ја сам у Крљаеву ппривођен у СУП јер сам код споменика српским ратницима одржао скуп присталица Либералне странке у Краљеву чији је председник био Хранислав Соврлић. Када смо објаснили да су се грађани спонтано окупили,јер су чули да говорим како су комунисти од првобитног споменика камење уградили у темеље својих кућа и да су направили градску депонију близу изворишта водоснадбевања.
    • Ime: мрПредрааг М.Вулетић
  • Gost - Aleksandar

    Gost - Aleksandar

    Gospodine Trifunoviću, mala korekcija Vašeg teksta, tj. naslova - naime, ovo nisu bili "prvi demokratski izbori" u našoj zemlji, Vi biste bar, kao školovani istoričar, morali znati da su takvi održani novembra 1920. u državi koja se tada još uvek zvala Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, s obzirom da su održani pre Vidovdanskog ustava kojim je Kraljevstvo postalo Kraljevina.
    Inače, pohvale za tekst, jako pristojno napisano, bez nekih dodatnih zamerki osim ove koja je na početku navedena.
    Bio bih slobodan da Vam predložim da u nekom od narednih tekstova obradite izbore iz 1945, "Ćorave kutije" zaslužuju jedan objektivan prikaz, bez ikakvih ideoloških podmetanja i opredeljenosti, "sine ira et studio", kako je govorio veliki Tacit...
    • Ime: Aleksandar
  • Gost - Vjeko

    Gost - Vjeko

    Jos se vrtimo u krug neotvaranjem arhive.
    • Ime: Vjeko
  • Gost - Informer

    Gost - Informer

    "Vuk Draskovic iz Beograda, po zanimanju srpski nacionalista, neki kazu i sovinista". Ha ha ha ha
    • Ime: Informer
  • Gost - Savle

    Gost - Savle

    Hvala autoru za ovo podsećanje...
    Kako moćno ova fotografija izgleda! Bilo je to vreme kada je u ljudima postojala neka ideja, a onda su je oni koji su se zaklinjali da to nikada ne bi uradili, potrošili na ogoljenu borbu za vlast. 
    Danas posla nema bez partijske knjižice, a ni za njih sa knjižicom posla nema dovoljno. Doduše, nekima su dosta i obećanja...
    • Ime: Savle