Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

19. april 2017.

Danas se navršava 18 godina od smrti Srđana Košanina koji je zvanično poginuo na Košarama u bombardovanju, ali je prema tvrdnjama saboraca stradao prilikom povratka iz akcije u kojoj su naši vojnici u Albaniji uništili Štab za obuku terorista

Ovaj tekst, u znak sećanja na Srđana Košanina napisao je Srđanov kolega i saborac potpukovnik Bratislav-Boban M, Milosavljević VP 2834/1, Topčider, Beograd

Srđan Košanin, zvani Đido, rođen je 4. februara 1968. godine u Ušću kod Kraljeva. Za Košanine u Ušću zna svako dete, svaki rudar i slučajni prolaznik. Treba biti kamen, pa ne zasuziti nad onim što bi tamo čuo i video. Otac Dušan (upokojen) bivši viši poljoprivredni tehničar i rezervni kapetan, majka Milena agronom, više je kip nego živo biće otkada je Srđan poginuo. Telom je na ovom svetu, to je sigurno. A Saša, Srđanov brat blizanac, iako ne liče, tih i miran, sada je veterinar u Ušću, oženjen, otac predivne ćerkice.

Srđan je osnovnu školu završio u Ušću, odličan đak uvek bio, a srednju medicinsku je upisao u Šapcu i završio je sa odličnim uspehom. Nakon toga upisao je Vojnu akademiju, koju je završio 1990. i odmah stupio na službu, po rasporedu, u Mostar, i baš u vreme ratnih dejstava. O tome kakav je Srđan oficir, starešina, brat, drug bio, kakve vrline i osobine je imao, kakvu ulogu u izvlačenju vojnika, s poštovanjem se govori još uvek među svim starešinama i kolegama, a pogotovu među bivšim vojnicima koje je spasavao.

Sam podatak da je među poslednjim oficirima napustio Mostar najrečitije govori o Srđanovom moralu i vojničkoj časti. Tada ga je General Perišić odlikovao za sve te zasluge i vrline i vanredno ga unapredio u čin kapetana. Nakon završenih dejstava u Mostaru raspoređen je na Banjicu, Topčider, Vojna pošta 2834, Vojna policija, specijalna vojna jedinica.

Odatle je dva puta, u dva navrata prelazio Drinu, a prvi odlazak u pomoć braći preko Drine bio je, kada je krenuo s Topčidera na Bogojavljenje 19. januara 1993, a već za Svetog Jovana bio stacioniran u školi ” Vuk Karadžić” u Bratuncu. Ostalo je istorija.

Ratovao je po Istočnoj Bosni, od Zvornika, Skelana, Kravice, Bratunca, Čauša, Obada, Konjevića Polju (Teočak brdu), Drinjači, sve do Srebrenice.

Oženio se 1997. godine, dobio je i stan, unapređen u čin kapetana I klase. Imao je sve vrhunske kvalitete čoveka i starešine i ko zna dokle bi dogurao u vojničkom smislu da na Kosovu nisu počele da se oglašavaju ratničke trube. Otišao je u novi rat i nije se vratio.

Inače, ratna tragedija je pratila oduvek porodicu Košanin. Srđanov deda po majci Mileni, a i očev otac, drugi deda, poginuli su 1944. godine, braneći tadašnju Jugoslaviju. Ni pokojni čika Dušan, ni tetka Milena nisu upamtili svoje očeve. Sreću da upamti oca nije imala ni Srđanova ćerkica Srđana, koja je rođena 53 dana nakon njegove stradanja na Košarama 1999. godine.

Srđan je poginuo 19. aprila 1999. godine, na karauli Košare. Vojni Izveštaj govori da je Srđan Košanin, kapetan I klase (nakon smrti, posthumno dodeljen mu je čin majora) poginuo u borbi s šiptarskim terorističkim snagama, hrabro se boreći protiv tada znatno nadmoćnijeg neprijatelja, ali ne ustuknuvši ni pedalj unazad.

Zvanično je poginuo zajedno sa još trojicom kolega, oficira i podoficira, od gelera bačenih od strane NATO agresora, ali je zapravo stradao od metaka kalibra 5,56 mm u povratku iz jedne od akcija iz pravca Tropoje, Albanija, gde je sa grupom starešina iz PT čete, minirao i digao u vazduh dobar deo Centra za obuku šiptarskih terorista. Tim SAS (Britanaca) ih je sačekao u povratku na Košare i tu sasekao, samo trojica su preživela.

Eto, neko tri puta odlazi u rat i na kraju da svoj život za svoju otadžbinu, narod, braću i sestre, decu. Nekoga svi ratovi zaobiđu. Crno, ali istinito i sramotno. Srđan je bio hrabar, tačan, precizan, principijelan, karakteran i ambiciozan starešina. Sve majke i očevi vojnika koji su služili u Mostaru znaju za Srđana Košanina, koji je vojnike izvukao iz tgrada i vojnih objekata u  tom ratnom paklu, ali Košare su bile pravi pakao za sve nas, pa i za Srđana. Nije Srđan puno brinuo za sebe koliko za onu decu, vojnike decembarske klase, njih oko 80, takav je bio. Mnogo je Kraljevo i Srđanovo Ušće kod Kraljeva dalo svojih sinova, koji su pali za odbranu svoje otadžbine, njih 41.

Slava im večna, Bog da im dušu prosti i pomiluje, amin.

 

izvor: facebookreporter.org i knjiga “41 priča” Ivana Rajovića i Marka Slavkovića (“Ibarske novosti” 2001.)

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments