Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

19. april 2017.

Izložba fotografija u kraljevačkom Narodnom muzeju posvećena je vremenu u kojem je politika odredila koja će se verzija prošlosti pamtiti, iako je uvek jasno da u kočijama prošlosti niko nigde ne može da ode

Na železničku stanicu Rankovićevo pristigli su 7. oktobra 1951. godine drug Tito i drug Marko, tadašnji najviši državni funkcioneri Jugoslavije. Dočekao ih je predsednik opštine Rankovićevo Milan Sudžuković, a odatle su posetili lagersko groblje, na spomenik žrtvama fašističkog streljanja položili su vence, razgovarali sa opštinskim rukovodstvom i narodom, obišli manastir Žiču i Matarušku Banju.

O tome svedoče brojne fotografije iz muzejske arhive koje su izložene u galeriji kraljevačkog muzeja.

Autor ove izložbe Silvija Krejaković ukazuje nam na protokol, prema kojem su Tito i Ranković uvek u prvom planu, a prate ih Petar Stambolić, Koča Popović, Pavle Jakšić... Na fotografijama se vidi smotra vojne jedinice pred hotelom „Pariz”, obraćanje Tita narodu, pionirima, predaja jesenjeg cveća sa Goča koje su doneli planinari, doček domaćina u tokom rata oštećenom manastiru Žiča, rukovanje Tita uz blagi naklon prema monahinjama, razgovori s funkcionerima u svečanoj hotelskoj sali u Mataruškoj Banji...

Album ovih fotografija smešten je u „bunker” muzeja posle poznatog Brionskog plenuma 1966. godine i pada Rankovića, pa se dugo nisu pojavljivale, ni u štampi, ni u drugim publikacijama. Istina, bilo je podsećanja na tu posetu, ali samo kao prvi dolazak Tita u Kraljevo, nigde više nije bilo pomena ni druga Marka, ni Rankovićeva.

Svuda gde je to moglo da se uradi uništene su fotografije, natpisi u gradu... To govori o vremenu kad je politika određivala i koja će se verzija prošlosti pamtiti, uprkos živim savremenicima i postojanju dokumenata. O životu, političkim prilikama u ovom gradu u periodu od 1949. do 1955. godine, kad je Kraljevo nosilo ime Rankovićevo, tek krajem osamdesetih u svojoj knjizi piše novinarka Jelena Petrović – objašnjava nam Silvija Krejaković.

Istina, grad na Ibru i pre pada Rankovića promenio je ime i opet postao kraljevski, ne zbog toga što su tadašnji Rankovićevci predosetili dolazak takvih političkih zbivanja, nego shodno odluci vlasti protiv stvaranja kulta ličnosti. Kraljevo je tako, doduše posle velike polemike i predloga za sasvim novi naziv, vratilo staro ime, koje je dobilo 19. aprila 1882. godine. Ime mu je dao lično kralj Milan Obrenović, koji je tada posetio varoš na Ibru i uvažio zahteve građana, predvođenih knezom Jovanom Novakovićem, da se dotadašnji Karanovac nazove kraljevskim imenom.

Inače, u svojoj istoriji Kraljevo je pet puta menjalo naziv, tako što se prvo 1476. godine pominje pod nazivom Rudo Polje, zatim je, polovinom 16. veka, jedan deo naselja je nazvan Karanovcem.

Promena naziva Karanovac u Kraljevo trajala je do pomenutog perioda od šest godina, od 1949 do 1955, kada je grad nosio ime Rankovićevo. Onda je dobilo novo-staro ime Kraljevo, a Rankovićevo je, usled pomenutih političkih uticaja i cenzure, prilično izbrisano iz sećanja meštana. Tek se na nekom livenom poklopcu na kanalizacionim šahtovima može primetiti taj naziv, pa mnogi smatraju da je razlog ostavljanja samo tih poklopaca iz vremena Rankovićeva simbolika, a i dokaz nečijeg političkog podaništva iz tih burnih poratnih vremena.

autor: Miroljub Dugalić

 

izvor: “Politika online” (http://www.politika.rs/scc/clanak/378698/Drug-Tito-i-drug-Marko-u-Rankovicevu)

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments