Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

1.maj 2017.

Tokom sezone, ali i za vreme državnih praznika, Mataruška Banja je nekada vrila od života, a danas prazna zdanja samo podsećaju da smo na pragu da uništimo sve što su generacije stvarale skoro 120 godina

Iz daljine, park na čijem obodu se nalaze hotel „Termal“ i poslatičarnica „Kapica“ izgleda kao nekada. Prvi susret sa realnošću je gotovo sasvim praznik ispred „Termala“, natpis sa imenom hotela kojem nedostaju dva slova, nekadašnja letnja hotelska terasa zarasla je u korov. Na samom hotelu na nekoliko mesta, vidno je sitaknuto upozorenje da je „objekat pod video nadzorom“, ali svi znaju da u hotelskoj zgradi odavno nema struje. Betonske žardinjere naherene, od parkovskih drvenih klupa retko koja je čitava, kante polomljene. I drveni putokaz negde na sredini parka pamti bolje dane. Doduše, ima i novijih putokaza, ali – nema ljudi, iako su dani praznika. Tokom otprilike sat vremena, svega nas desetak prošetalo se parkom koji, zadivljujuće, bez obzira na vremešni mobilijar i okolne objekte od kojih je neke vreme odavno pregazilo, sam za sebe deluje kao spušten sa druge planete.

cvrkuću ptičice, detlić „radi svoj posao“, trava je pokošena, drveće se zeleni. Ono što je do prirode, deluje više nego uredno, pretpostavljamo – zahvaljujući JKP „Čistoća“.

Iskra nade su kafić „Fenix“ koji radi i igralište na kojem ima dece. Ipak, skulptura nage žene (kao simbola plodnosti i materinstva) usred fontane,  koja odavno nije videla vodu ni vodoskoke što su je kupali svetlucavim kapljicama, izgleda tužno i usamljeno. Prazni su i objekti nekadašnjeg kupatila, zapuštena zgrada u kojoj su do zatvaranja kolektivnih centara boravile izbeglice iz Krajine.

Tužan je i pogled na poslastičarnicu „Kapica“ na čijoj je terasi sa pogledom na Ibar nekada trebalo čekati za slobodno mesto. Na vratima obaveštenje iz, ne tako davnih dana, davnih dana da je račun u „Kapici“ mogao da se plati i čuvenom „Dajners“ karticom i, odmah pored, odštampano obaveštenje na običnom, belom papiru da „Objekat ne radi do daljnjeg“. Dve sijalice koje sijaju u unutrašnjosti poslastičarnice ostavio je, verujemo, neko ko nije želeo da bude „poslednji koji će ugasiti svetlo“.

Hotel „Žiča“ nedavno je renovirao privatnik, pa objekat sada pristojno izgleda. U neposrednoj blizini su vile „Kozara“ i „Morava“. Ova druga je u posebno jadnom stanju.

Neko je svoj trag ostavio ispisujući „Druže Tito, mi ti se kunemo“ – Titovi piJoniri“. Odlučujem da zavirim unutra, iako se zgradom širi dah memle, a koraci mi se zapleću u paučinu. Na zgradi nema prozorskih stakala, grane drveća pokušavaju da se zavuku u unutrašnjost soba. A u sobama vile „Morava“, koja je služila za smeštaj raseljenih (korišćena, dakle, posle 1999. godine) tragovi tog doba. Tu su iscepani, prljavi dušeci i jastuci, prašnjave i paučinom obavijene kade koje kao da nikada nisu ni ugrađivane. Počupane su i sve instalacije centralnog grejanja čiju rekonstrukciju je, kako na tabli pored ulaza u objekat piše, finansirala britanska nevladina organizacija „Oxfam GB“. Kako slike govore više nego najbolji opisi, pogledajte galeriju slika.

Vredi li posle svega podsećati da je Mataruška Banja, svojevremeno bila najveći centar za lečenje steriliteta u celoj SFRJ, da je bila poznata po medicinskim tretmanima koje su sprovodili najstručniji konsultanti iz čitave zemlje i lokalni doktori. Osnovana je 1898. godine, ali je najveći procvat doživela između dva svetska rata. Danas stariji sa setom pamte i šta je banja predstavljala kao turistički potencijal Kraljeva u Titovo vreme, ali i koliko su za banju bile zlatne poslednje dve decenije XX veka.

Mataruška i Bogutovačka Banja do sada su oko 15 puta za poslednjih pet godina nuđene na aukcijsku prodaju. Uslovi za privatizaciju su bili da budući kupac, kojeg nikako nije bilo ni na pomolu, mora već posedovati hotel s četiri zvezdice i godišnji promet u turizmu od oko tri miliona evra. Kapital Prirodnog lečilišta i odmarališta Mataruška i Bogutovačka Banja procenjivan je na 135 miliona dinara, pa je budućem vlasniku nametana i obaveza investicionog ulaganja od oko dva miliona evra. On bi dobio u vlasništvo dva hotela, četiri vile i objekte lečilišta u Mataruškoj i Bogutovačkoj Banji. Buduću vlasnik imao bi i prvo korišćenja lekovitih voda i parkova površine od oko 12 hektara.

Hoće li naše generacije dopustiti da sa lica zemlje nestane banja čija je izgradnja započeta pre skoro 120 godina? Bilo je to zahvaljujući entutzijazmu visprenog kraljevačkog prote Savatija Božića i njegovih savremenika koji su, pošto država nije htela, u ovaj posao uložili svaki po 30.000 tadašnjih dinara (ukupno 300.000 dinara, što je bilo dovoljno da se, za početak) naprave žensko i muško kupatilo. Nije ni našim precima sve bilo dato na dlanu, kao što mi ponekad verujemo, ubeđujući sebe da su neke stvari danas neizvodljive, a da su nekada bile lako ostvarive. Možda je naš problem što smo uvek mislili da tragamo za rešenjem, a ni probleme nismo umeli da definišemo. A nevolje su slične bebama: rastu ako ih hranite. Te naše nevolje, nažalost, nisu kao one bebe koje su se decenijama rađale nakon što su se njihove mame lečile od steriliteta u Mataruškoj Banji. Želim da verujem da će zbog svih tih novih života nastalih u ili zbog Mataruške Banje, i ona sama dobiti priliku za – novi život. Zaslužila ga je...

                               M. M. Dabić

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - SNEZANA

    Gost - SNEZANA

    ZAO MI JE,NADAM SE DA CE MATARUSKA BANJA I KAPICA VRATITI STARI SJAJ
    • Ime: SNEZANA
  • Gost - Slavica Plavsic

    Gost - Slavica Plavsic

        Zelim da verujem da cemo u dogledno vreme, umesto ovih horor prizora sa fotografija, videti stari-novi sjaj Mataruske Banje, u kojoj ce , izmedju zadovoljnih mestana, ponosno setati bar tri generacije ljudi ciji dolazak na svet ima bilo kakve veze sa starim lecilistem u ovoj banji.                                                                                     Hvala M.M.Dabic na sjajnoj reportazi i podsecanju da su ove dve banje zaista zasluzile novi zivot.
    • Ime: Slavica Plavsic