Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

30. maj 2017.

Čačanin Saša Jovašević poklonio je zanimljivu fotografiju muzeju u Kraljevu, kojom je dopunjena izložbena postavka o Rankovićevu, a možda i biografija nekadašnjeg potpredsednika Jugoslavije

Nedavna izložba u kraljevačkom muzeju na temu posleratne posete Tita i Marka gradu Kraljevu, privukla je veliku pažnju posetilaca, jer su brojne fotografije, novinski izveštaji i druga dokumenta, zbog poznatih događaja na Brionskom plenumu, godinama skrivani od javnosti. Ta izložba, a i tekst o njoj, privukli su pažnju i Saši Jovaševiću, iz Čačka koji je posetio muzejsku galeriju, a Draganu Draškoviću, direktoru muzeja doneo neobičan poklon – fotografiju šegrta Aleksandra Rankovića u jednoj abdžijskoj radnji u Kraljevu. Na njoj su uslikana dva majstora, najverovatnije vlasnici radnje, u sredini kalfa Savko Jovašević i ispred njih trojica abadžijskih šegrta, među kojima, sasvim levo, i Aleksandar Ranković, siromašni dečak iz Draževca kod Obrenovca.

Ta fotografija i priča Jovaševića, koju prenosi od njegovog dede Savka, nastala je u jednoj abadžijskoj radnji u Kraljevu, najverovatnije u jesen 1921. godine, a neposredno pred odlazak tada dvanaestogodišnjeg dečaka Leke za Beograd.

Pošto je do sada ta fotografija bila u porodičnoj arhivi za nju se nije znalo, pa ni za priču da je kasniji abadžija, zatim načelnik OZNE, narodni heroj i potpredsednik Jugoslavije zanat najpre učio u Kraljevu, u kome je tada bilo 18 abadžijskih radnji. To je začuđujuće, posebno što je ovaj grad od 1949. do 1955. godine po njemu nosio ime Rankovićevo.

- Baš zato, tvrdi Jovašević, moja namera i jeste da se ova zanimljiva izložba dopuni, a i biografija čoveka koji je bio istorijska ličnost i zato sam smatrao da joj nije mesto u ličnoj arhivi, nego u muzeju. Inače, moj deda Savko je kao ratno siroče, pošto mu je otac poginuo na Kolubari, poslat na izučavanje abadžijskog zanata u Kraljevo, kod nekog majstora Popovića, a drugog vlasnika radnje ne znam. Kad je postao kalfa tu je, takođe, na izučavanje zanata došao siromašni dečak Aleksandar Ranković. Međutim, ubrzo je iz radnje ,,prekomandovan“ za pomoćnog radnika u jednoj udovičkoj kući. Jer, kako mi je deda pričao, bio je bio krivac za manji požar u radnji. Pošto su šegrti tu i spavali, u ovećim koritima sačinjenim od polovine metalnih burića koja se pred spavanje zagreju na upaljenoj slami, šegrt Ranković je tokom noći svoje hteo još da podgreje, pa je dodatno zapalio vatru koja je zahvatila i deo sukna. Zato je od majstora kažnjen premeštajem na druge poslove, a od mog dede, tada kalfe, batinama – prepričava Saša priču svog dede Savka Jovaševića, koji nije među živima.

Tome on još dodaje i Savkovu priču o njihovom prvom posleratnom susretu, o ipak srdačnom viđenju njega bivšeg kalfe i njegovog šegrta Leke Rankovića.

- Moj deda se posle par godina vratio iz Kraljeva u Čačak, a posle rata zaposlio u Obnovi, ovdašnjoj abadžijskoj zadruzi. Potom je počeo da radi u ,,Slobodi“, na šivenju kesa za usisivače. I, prilikom posete Rankovića ovoj fabrici i obilasku proizvodnih pogona, njemu se učinilo da na liniji vidi poznato lic,e pa nam je deda ovako prepričavao njegovo reagovanje:

- Savko, jesi li to ti,  šta radiš ovde?

- Ja sam. Kako, šta radim.? Pa radim ono za šta smo učili zanat.

Udbaš iz pratnje stegao je dedu za ruku, ali Ranković naredi da ga pusti, rekavši da mu je on bio kalfa na zanatu. Zatim su se  rukovali, izgrlili i izljubili, a  to je ovekovečio  službeni fotograf i ta fotografija je u narednim godinama krasila zid centralne sale radničkog saveta fabrike ,,Sloboda“, sa tekstom ispod nje ,,Srdačan susret socijalističkih rukovodioca sa predstavnicima radničke klase".

Ranković je posle dolazio i kod Savka kući, upoznao i njegovu suprugu Đuku, kojoj je prepričao da je od njenog muža dobio batine uz napomenu da su bile zaslužene, dodajući u šali, ,,pamtim ih zato Savko ima tešku ruku“.  

Još nekoliko puta su se dvojica abadžija, naravno u drugim ulogama, susretala, a nikako posle Brionskog plenuma.

- Savko je posle smene Rankovića sa predratnom knjižicom KPJ otišao u sreski komitet partije i tvrdio je da im je rekao ,,Deco, evo vam ova knjižica da ne bude neprijatno i vama, i meni. Meni da se branim od ne znam čega, a vama da me isključujete iz partije koju sam ja za vas osnovao,.

Takođe, prema prepričavanju Saše Jovaševića,  njegov deda se nije žalio da ga je bilo ko zbog toga uznemiravao, a njegov zet ( muž njegove sestre) se i dobro okoristio:

- Pošto su posle Brionskog plenuma i smene Rankovića krenule čistke i reorganizacija OZNE, smenjivani su i penzionisani pripadnici te službe, a njegov zet je bio običan pozornik. Pošto je imao komšiju koji je kao viši inspektor bio brzo penzionisan, on se raspitao da li ga ko i u penziji maltretira i kada je dobio negativan odgovor on se na policijskom ,,brifingu“ o štetnoj ulozi Rankovića usprotivio toj tvrdnji izjavljujući javno da to nije tačno, jer je njegov šurak Savko pričao kako je Leka dobar čovek. Tako je i on kao pozornik odmah penzionisan i to u četrdesetim godinama života. A, to mu je i bio cilj...- objašnjava Saša Jovašević.

autor: M. Dugalić 

foto: Saša Jovašević

izvor: „Politika“

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments