Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

28. jun 2017.

Moderne i snažne kosilice zamenile su kosače, ali se sada više od polovine livada ne kosi, jer su štale sve praznije, budući da u planinskim, ali čak i u pomoravskim selima ima sve manje ljudi i sve manje stoke

U livadi ispod planine Čemerno ,,brekće“ kosačica. Milinko Brkušanin kosi sam, zastane tek kad naiđe na neki panj ili kamen i sam za sebe progovori, obično po koju psovku. Nema tu kao nekada graje i pesme kosača. Bilo je ranije i rada, i druženja, po tridesetak kosača je kosilo jednu livadu. I, kreće priča o tome, prilikom naše iznenadne posete ovom kraju. Miloje Matović iz Brezove, koji je kosu ostavio kada se doselio u ravničarsko Konarevo i dohvatio se volana, ponosno kaže da je nekada bio najmlađi kosibaša.

- Biti kosibaša bila je čast, a najveća sramota ako te neko od kosača iza tebe koseći zaobiđe i preuzme ulogu predvodnika kosidbe. Zato moraš kositi najbolje i najbrže, a kad se posao završi, ti počasno sedaš u vrh stola zarad večere, ako uopšte možeš da večeraš. Jer, dešavalo se da i kosobašu umor savlada, pa mu ni jelo ne prija, bude samo sna željan. A, nema te snage koju loše otkovana kosa ne može da iscrpi. Ja sam dobro znao, od dede sam naučio, da kosu odlično otkivam i da ona, obično ,,silverka“, kosi kao da brije – objašnjava Matović.

Inače, jedan kosač je ručno mogao da pokosi dvadesetak ari livade i radilo se na livadama u ovom studeničkom kraju preko celog leta. Nijedan kutak nije ostajao nepokošen i bilo je kosača koji su svakodnevno kosili, imali i po dva meseca neprekidne kosidbe.

 U nekim selima i kuće su zarasle u korov

Sada je kosibaša kosačica na motorni pogon, obično troši naftu, a kosač ide iza bez kose, samo drži za ručice i upravlja ovim savremenim kosibašom. Može tako dnevno da pokosi kao pet ručnih kosača. Posle retko ko seno skuplja u stogove, već se mašinski pakuje u bale. Posao, dakle, ide brže i samo vremenske prilike kosidbu mogu da oduže.

Zašto su onda više od polovine nekadašnjih livada u pralogu? Razlog je jednostavan - nema u selima ni ljudi, ni stoke.

A, baš je područje grada Kraljeva pogodno za stočarstvo. Prostire se na 1.530 kvadratnih kilometara, 26 odsto su pašnjaci i 23 odsto livade. Međutim, prema popisu iz 2002. godine, ovde se uzgajalo oko 21.000 krupne stoke. Taj broj je značio drastičan pad u odnosu na ranija vremena, ali se takav trend nastavio i narednih godina, pa je, takoreći, oko hiljadu grla godišnje bilo manje. Zato je mnogo nekošenih livada i opustelih pašnjaka naročito na visoravni Rudno, u studeničkom kraju, pa čak u u pomoravskim selima. Vlasnici livada već godinama nude travu besplatno onome ko hoće da je pokosi, ali je i takva potražnja sve manja. Jer, stočari tvrde da je, recimo, i na području pomoravskih sela, poput Trgovišta, Popovića, Oplanića i Sirče, više od stotinu praznih štala, a kamoli u planinskim krajevima.

Bilo j,e istina, ovde povremenih podsticaja stočarstvu od države i grada u smislu podele rasnih junica, godišnjem izdvajanju novca iz budžeta namenjenog vlasnicima farmi, ali to, tvrde stočari, mora biti stalno i najbolje posredstvom zadruga, što je davno provereno kao uspešan način brige o stočarstvu i drugim granama poljoprivrede.        

autor: M. Dugalić

 

izvor: „Politika“

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments