Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

9. avgust 2017.

Danas počinje 57. “Sabor trubača” u Guči, organizatori najavljuju izmene: neće biti folk zvezda, nema naplate parkinga, cene će biti niže. A kako je bilo u Guči pre 14 godina – čitajte u tekstu našeg saradnika Dragana Bajovića iz “Ibarskih novosti” od 15. avgusta 2003.

Na ovogodišnjem Saboru trubača u Guči, 57. po redu, organizatori najavljuju neke izmene. Neće ovog puta biti koncerata folk zvezda Cece (Svetlane Ražnatović) i Miroslava (Ilića), neće se naplaćivati parking, a ugostitelji su dobili mesta za podizanje šatri po nižim cenama od uobičajenih, pa će posetioci biti izloženi manjim troškovima... O tome kako je bilo u Guči 2003. u tekstu našeg saradnika Dragana Bajovića iz “Ibarskih novosti” od 15. avgusta 2003. godine:

Šta je to što srpskog čoveka vuče prema trubi, tom drevnom instrumentu koji se u Egiptu javlja još u drugom milenijumu pre nove ere? U trubu u davna vremena duvali su i Asirci, Jevreji, Grci i Rimljani, ali se Srbi u istoriji po ovom instrumentu ne pominju. Možda su Srbi prisvojili trubu (a sada posle svih tih sabora u Guči i najviše je proslavili) zato što su ratnički narod, jer truba se u antička vremena upotrebljavala kao ritualni i ratnički instrument. Bez trube se sve od srednjeg veka do današnjeg dana ne može zamisliti nijedan orkestar koji izvodi ozbiljnu muziku. Ipak, truba je u džez ansamblima jedan od najvažnijih melodijskih instrumenata, a trubači Luj Armstrong, Dizi Gilespi i Majls Dejvis su najveći džez-muzičari upravo zahvaljujući tom instrumentu.

Je li Dragačevski sabor trubača džez festival? Nije mali broj onih koji misle da je tako ili bi bar voleli da bude tako. Poslednjih godina Guču pohodi sve veći broj stranaca koji, za sada, ne učestvuju u zvaničnom takmičenju, ali, zanimljivo, sviraju srpske pesme sa elementima džeza. Pa i ovi naši trubači (a oni iz južne Srbije su najpopularniji i sa najviše osvojenih nagrada), ćesto džeziraju kada sviraju naše izvorne pesme. Neki poznavaoci naše etno-muzike, doduše stidljivo, za sada bez nekog velikog publiciteta, zagovaraju da Guča bude festival na kojem bi ucestvovali samo orkestri koji sviraju takozvanu “dvojku” što je isključivi srpski ritam koji je vrlo teško interpretirati, pa ga ovi sa juga izbegavaju. Ipak, na Dragačevskom saboru, iz nekih razloga, uglavnom pobeđuju oni. Zato bi, kažu, trebalo uvesti strožije propozicije koje bi nalagale interpretacije koje odlikuju nas melos.

Niko pouzdano ne zna šta je to što Dragacevski sabor trubaca svrstava u red svetskih muzičkih događaja. Kažu neki Vudstok, pa Guča, ili Guča pa Vudstok. Već više od četiri decenije ovo malo selo, sa jedva 2.000 stanovnika, ali i sa dva hotela, svakog avgusta biva među najvažnijim mestima na mapi sveta. Tu se okupi na stotine članova trubačkih orkestara iz čitavog sveta: ove godine, na 43. saboru, pravi Amerikanci bez trunke srpske krvi izvodili su srpske pesme, tu su bili i Šveđani, Slovenci, Poljaci, Česi... Ali, bez stotina hiljada ljubitelja trube sabor svakako ne bi mogao da postoji. Ove godine prvi put, Sabor je trajao čitava četiri dana i noći. Za to vreme ovde je malo ko spavao, popilo se ko zna koliko hektolitara piva, pevalo se i igralo neprekidno. Trgovina i ugostiteljstvo cvetaju. Cene su više nego u najekskluzivnijim našim letovalištima na moru.

Ali, cene su ovde najmanji problem. Troši se nemilice. Retki su oni koji uopšte i pitaju šta koliko košta. Pivo, natraženiji artikal, moglo se naći po ceni od 50 do 200 dinara. Ovo od 50 dinara, na točenje, u, tobože, polulitarskim časama, poslednjeg dana, pred sam kraj sabora, odjednom je pojeftinilo na 40 dinara što govori da je u Guču dovezeno u količinama koje ipak prevazilaze mogućnosti tih nekoliko stotina hiljada žednih ljudi. Kažu da je prošle godine kroz Guču u vreme trodnevnog sabora proslo 300.000 ljudi. Neka je svako od njih popio samo po jednu času piva, kada se brojevi pomnože stiže se do sume od koje se vrti u glavi.

Trgovci, ugostitelji, naivni slikari, šverceri, proizvodjači frula, majica koje najavljuju da je Guča najveći džez festival, i raznih drugih uglavnom nepotrebnih predmeta, došli su sa svih strana. Ugostitelji su razapeli šatre ispred kojih su raspaljeni ražnjevi i ložišta za kupus iz zemljanog lonca. Prasetina i jagnjetina koštaju od 500 do 1.300, vrlo traženi kupus od 150 do 300 dinara. ( Poređenja radi, danas, 14 godina kasnije, u Kraljevu su prosečne cene prasetine 1.000, a jagnjetine 1.500 dinara, prim. autora). Na sve strane pljeskavice, manja (otprilike ona za kutnjak) košta 50, veća 100 dinara. Ali, ni sa većom se ne moze utoliti glad. Zato se jede više većih odjednom. A kriška hleba ispod, ove godine najčesće izbegavanih, šatri, koštala je ni manje ni više nego 20 dinara.

Trista hiljada ljudi! Da organizatori malo ne preteruju? Gde ta sila može da odsedne? Ne spavaju svi ovde, objašnjeno mi je. Retko ko i spava. Ovde se dolazi uglavnom na jedan dan. Za one koji ostaju više dana, obezbedjen je kamp pored samog stadiona gde se održava finalna borba trubača.

Defile svih duvača, po mnogim ocenama, ovde je najatrakivniji. Tu svi učesnici i gosti prolaze glavnom ulicom u Guči i sviraju svoje numere. Opšta je zvučna pometnja, ali ipak svako od njih se prepoznaje. Tu su i Kraljevčani. Oni ove godine nisu osvojili nijednu nagradu, ali i sam ulazak u finale je veliki uspeh.

Novinarska bratija sa svih strana sveta ovde je instalirala svoje kamere i mikrofone ne bi li dočarala svojim gledaocima i slušaocima ovaj dragačevski slučaj. Međutim, nije nam dozvoljeno da sve snimamo. Producent “Ufa media” iz Hamburga (iza koga stoje, naravno, naši Srbi) otkupio je prava na snimanje i emitovanje. Nama, brojnim, što važnijim, što onim manje važnim televizijama, producent je velikodušno dozvolio po 10 minuta snimanja. Sve drugo se kupuje što je normalna pojava u svetu, ali nama, naročito kada je Guča u pitanju, u koju se mnogi kunu kao u srpsku svetinju, to nikako ne ide u glavu. Zar ćete nam i to naplaćivati! Zato, po malo, kraduckamo. Po nekoliko minuta tek.

Dragačevski sabor 2003. u Guči završen je uz pucnjavu topova.

Iza posetilaca je ostalo na tone nota u glavi i ušima i plastičnih flaša, hartije i limenki na ulicama i sokacima ovog prosperitetnog sela. Kažu da je neki dovitljivi Srbin na poprištu prošlogodišnjeg sabora prikupio tri tone pivskih limenki i odneo ih na reciklažu. Nisam čuo koliko je novca tom prilikom zaradio. A nešto baš i ne verujem u tu priču. Gde bi ta šačica Srba (nekih 300.000) mogla da popije toliko pivo!

Dragan Bajović

 

avgust 2003.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 13 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:30 am   |   Sunset: 6:26 pm
93%     0.0 m/s     33.153 bar
Forecast
UTO Low: 12 °C High: 17 °C
SRE Low: 12 °C High: 20 °C
ČET Low: 9 °C High: 17 °C
PET Low: 7 °C High: 17 °C
SUB Low: 5 °C High: 16 °C
NED Low: 3 °C High: 17 °C
PON Low: 5 °C High: 19 °C
UTO Low: 7 °C High: 17 °C
SRE Low: 9 °C High: 21 °C
ČET Low: 7 °C High: 17 °C