Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

3. septembar 2017.

Kako su se u Kraljevu ljudi snalazili da putuju pre jednog veka, kada se činilo da su obližnji gradovi “Bogu iza leđa”, a Beograd “na kraju sveta”, čitajte u novoj priči iz knjige pokojnog, uglednog novinara Dragoljuba Obradovića Kondisa

Saobraćaj u malenom Kraljevu, u poređenju sa sadašnjim, nije bio nikakav. Saobraćajnice takođe. Putevi makadamski. Koristila su se zaprežna sredstva, volujska kola: u lokalnom saobraćaju čeze i fijakeri, a u međugradskom – diližanse. Kad udare kiše, na putevima je bilo blata do kolena. Onda se uzjašu konji, pa pored puta, livadama, prečicom do grada. Mostova na Ibru ili Moravi, gotovo da nije bilo, pa su skeledžije imale dosta posla da prevezu putnike s jedne na drugu obalu. Tokom letnjih dana, kada je gaz vode mali, kolima se gazilo preko reka.

Potreba za izgradnjom mostova na Ibru i Moravi prilično se osećala. Opštinske vlasti više puta su razgovarale o tome. I građani su u međusobnim razgovorima često pominjali ovu temu. Trgovina je počela da cveta, razvijalo se vinarstvo, prenošena je roba karavanima i zaprežnim vozilima u susedne gradove do kojih je trebalo dosta prevaljenih časova. Činilo se da su Kragujevac ili Kruševac, “Bogu iza leđa”, a Beograd “na kraju sveta”.

I – pade odluka, negde 1890. godine, da se na Ibru podigne drveni most, na mestu nešto uzvodnije (oko dve stotine metara) od današnjeg mosta. Jednog prolećnog dana pomenute godine održana je svačanost i, kako se današnjim žargonom kaže, “postavljen je kamen temeljac”. Gotovo svi meštani okupili su se na levoj obali Ibra. Đaci predvođeni učiteljima tog dana nisu imali nastavu, pa su svi skupa izašli da dočekaju i pozdrave “inžidira” (inženjera), inače svog sugrađanina Protića, koji je kao okružni inženjer radio u Čačku. On je projektovao most, pa je zbog toga bio posebno cenjena ličnost.

- Kada se pojavio u fijakeru, svi smo mi pljeskali, pozdravljali ga aplauzom, a oni koji su poneli cveće, bacali su bukete po njemu (…) – bilo je zapisano na stranici jedne požutele sveske Petra Bunjaka, tadašnjeg učenika osnovne škole.

Za Kraljevo je to bio pravi praznik i radovi na mostu su otpočeli. Radilo se nekoliko godina, a kada je 1896. godine most pušten u saobraćaj, svetkovina je bila još veća.

Dugo je ovaj most trajao i korišćen je sa izvesnim popravkama sve do izgradnje novog, gvozdenog mosta 1931. godine. Kasnije je proširen i preko njega je išla šumska železnica sa Goča. Podlegao je zubu vremena, a do pre nekoliko desetina godina mogli su se videti neki od njegovih natrulih stubova u Ibru.Rižin most - iz arhive Milana Pantovića (FB stranica "Slike starog Kraljeva"

Do obližnjih mesta putovalo se konjima, zapregama, neki su išli i pešice, ali diližansa je bila «luksuzno» prevozno sredstvo. U sećanju je upečatljivo najviše ostala ona koja je saobraćala između Kraljeva i Raške. Polazna stanica u Kraljevu bila je ispred Pošte.

Zgrada Pošte nalazila se krajem XIX i početkom XX veka na uglu današnje Ulice vojvode Putnika i Trga vojske, preko puta nekadašnje Robne kuće «Jasen». Oniska zgrada sa par manjih prostorija, jednim telefonom, telegrafom i blagajnom. Imala je veliko dvorište, štale i konje.

Svakog jutra, u pet časova, diližansa je polazila za Rašku. Podsećala je na one sa Divljeg zapada. U kabini je primala četiri putnika. Po dvoje putnika sedeli su naspram drugih dvoje, a peti putnik – pored kočijaša. Dva upregnuta konja su vukla diližansu. Putovalo se prašnjavim putem čitav božji dan, preciznije – punih 12 časova. Na ovom dugom putu postojalo je pet mehana, ali u onu prvu na Janoku (Konarevo), obično se nije svraćalo. Prva stanica bila je u Lopatnici, gde su putnici i kočijaš doručkovali u mehani kod starog Matovića. Posle pola časa odmora kretalo se dalje. Zadržavali su se potom na izvoru u klisuri, da se konji napiju vode, a putnici osveže šećerom. I tako – sve do Polumira, gde ih je očekivala treća mehana. Ako su posle napornog puta ogladneli, ovde bi se ručalo, ili pak na Ušću, gde je takođe bio odmor od pola časa, jer se tu obavljala zamena konja. Tek tada je nastupao najteži deo puta, serpentinama preko brda Šaševo (desno od Ušća) i onda se diližansa spuštala u Baljevac. Još jedan predah u staroj kafani kod Čeda Jablanovića, koji je gostima nudio da piju malinu uz pomoć trske, pa krajnja etapa do Raške. To je bila poslednja stanica i pogranično mesto, jer odmah preko reke nalazila se granica sa Turskom.

Svakog četvrtka uveče, iz Kraljeva za Rašku diližansom je prevožena «amanetna pošta», novac i druge vrednosne pošiljke, a sutradan su vrednosne pošiljke slate iz Raške za Kraljevo. Tada je pored kočijaša sedeo žandarm s puškom. Nije zabeleženo da je ikada bilo prepada na službena poštanska kola.

Putovanje zapregama do Čačka, Kruševca i Kragujevca trajalo je dugo godina. Međutim, uveliko su se odvijali radovi na postavljanju uzanog koloseka između Čačka, Kraljeva i Stalaća, da bi se ova mesta povezala prugom normalnog koloseka Skoplje-Niš-Beograd. I tog 15. maja 1905. godine, prvi «ćira» stigao je u Kraljevo. Uzana pruga, mala lokomotiva i par putničkih vagona, predstavljali su pravi saobraćajni «bum». Od Kraljeva do Čačka putovalo se sat i po, a do Stalaća – oko tri sata. Za to vreme bio je to  revolucionarni preobražaj u saobraćaju. U Kraljevu je podignuta železnička stanica i ta zgrada i danas postoji u Dositejevoj ulici, preko puta Gimnazije.

Za Rašku i Kragujevac i dalje se putovalo diližansom. Dugo je još vremena bilo potrebno da se i ovde izgradi pruga. Doduše, Kragujevac je već bio povezan sa Lapovom, još od 3. marta 1887. godine. Srbija je pregrmela dva teška rata, prvi sa Turcima (Balkanski), a onda Prvi svetski rat i četiri godine robovanja pod Austrougarskom.

Tada su okupatori iskoristili zarobljenike kao radnu snagu za izgradnju šumske železnice od Sokolje do Kraljeva, radi eksploatacije šumske građe sa Goča. Istovremeno je proširen i stari drveni most na Ibru i postavljene su šine, preko kojih je prelazio mali voz sa drvima.

Po završetku rata i osobođenju Srbije, još punih šest godina saobraćala je diližansa do Raške. A onda su 1924. godine Kraljevčani Blagoje Marinković i Velimir Velja Milovanović kupili autobus, prvi tada u Kraljevu. Autobus je bio mali, imao je samo 12 sedišta i točkove sa punim gumama.Kraljevo nekada - fotografija sa FB stranice "Slike starog Kraljeva

Sada je izmeštena i polazna autobuska stanica – današnji Trg srpskih ratnika, ispred kujne «Vardar» i kafane «Evropa» (ispred današnjeg hotela «Turist»). Saobraćao je prema potrebama putnika i do manastira Žiče, Mataruške i Vrnjačke Banje. Godinama su stari Blagoje i čika Veljo, šofer, prevozili Kraljevčane, a kako su kasnije na autobusu nacrtali popularnog Diznijevog junaka, deca su autobus prozvala «Miki Maus».

O radovima na pruzi normalnog koloseka između Kragujevca i Kraljeva uveliko se pričalo i samo se čekao dan kada će prvi voz stići. Izgrađen je i most na Kamidžori preko Morave, a onda prvog dana zime, 22. decembra 1929. godine, stigao je u Kraljevo prvi voz iz Kragujevca. Na stanici se okupilo staro i mlado da dočeka «gvozdenu grdosiju», koja će im skratiti put do Beograda, da više ne putuju “ćirom” , preko Kruševca i Stalaća.Fotografije sa FB stranice "Slike starog Kraljeva" - iz arhive Milana Pantovića

Radovi na normalnom koloseku nastavljeni su dalje kroz Ibarsku klisuru, pa je 24. maja 1931. godine puštena u saobraćaj deonica od Kraljeva do Bogutovačke Banje. Posle nepuna dva i po meseca završeni su radovi i do Raške. Tog dana, 8. avgusta, kompozicija od nekoliko vagona bila je mala da primi sve Kraljevčane, uglavnom mladež, koji su krenuli prvim vozom za Rašku, gde im je bio priređen svečan doček.

Te 1931. godine izgrađen je i gvozdeni most preko Ibra u Kraljevu. Diližanse su otišle u penziju. Ostali su još samo fijakeri, a na drumovima i prugama bilo je sve više autobusa, putničkih automobila i vozova.

I narednih nedelja, portal Krug će, uz saglasnost izdavača knjige „Staro Kraljevo“ i porodice autora, čuvenog, počivšeg kraljevačkog novinara Dragoljuba Obradovića Kondisa, objavljivati tekstove iz knjige. Oni koji žele, knjigu „Staro Kraljevo“ mogu da poruče kod izdavača, na telefon  064 22 99 215 (Dragan Vukićević)

Naslovna fotpgrafija sa FB stranice "Slike starog Kraljeva - iz arhive Milana Miletića

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 11 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:24 am   |   Sunset: 6:36 pm
75%     4.9 m/s     33.051 bar
Forecast
ČET Low: 9 °C High: 13 °C
PET Low: 9 °C High: 13 °C
SUB Low: 8 °C High: 18 °C
NED Low: 8 °C High: 20 °C
PON Low: 10 °C High: 16 °C
UTO Low: 8 °C High: 22 °C
SRE Low: 10 °C High: 21 °C
ČET Low: 8 °C High: 21 °C
PET Low: 8 °C High: 18 °C
SUB Low: 6 °C High: 17 °C