Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

6. septembar 2017.

Od 2010. godine, poklon kralja Aleksandra ponovo je u manastiru iz kog je nestao tokom II svetskog rata; časni krst slučajno je, u muzeju Paderbornske biskupije, otkrio prota Tomislav Marković 1991. godine, ali je vraćanje potrajalo 19 godina

            Posle svenoćnog bdenija u noći uoči verskog praznika Vavedenje, 4. decembra 2010. godine, u javnosti je prvi put bio izložen zlatni stojeći krst koji je tokom Drugog svetskog rata nestao iz manastira Žiča, a 19. oktobra te godine je, posle više od šest decenija, vraćen iz Nemačke. Vernici su tada dva dana mogli da vide časni krst zaštićen staklom, a monahinje su sa zadovoljstvom primetile da „odavno nije bilo toliko okupljenog naroda kao na svečanoj liturgiji na Vavedenje“.          

            Krst na metalnom postolju, unutra drveni, a optočen zlatom i ukrašen srebrnim filigranom, koji je rad nepoznatog majstora iz Prizrena, manastiru Žiča je poklonio Aleksandar Obrenović na dan svog miropomazanja u ovom hramu. Na krstu, doslovce, piše „Aleksandar Prvi, po milosti božijoj i volji narodnoj kralj Srbije, manastiru Žiči, na dan svog miropomazanja – 20. jun 1889. godine”. Kako se pretpostavlja, zlatni krst je čuvan u manastirskoj riznici sve do Drugog svetskog rata kada je Žiča rušena u avionskom bombardovanju 9. oktobra 1941. godine. O tome gde je krst i kako je nestao ništa se nije znalo sve do 1991. godine. Sasvim slučajno, te godine krst je otkrio tadašnji prota Srpske pravoslave crkve u Dortmundu kada je, prilikom posete Eparhijskom muzeju u nemačkom gradu Paderbornu, uočio da na krstu postoji natpis u kome se pominje Srbija. Istražujući, saznao je da je Eparhijskom muzeju Paderbornske biskupije krst 1946. godine poklonio nepoznati nemački vojnik. Ipak, prošlo je 12 godina dok Srpska pravoslavna crkva i naša diplomatija nisu započele pregovore sa nemačkom stranom oko povraćaja krsta.

            Prota Tomislav Marković, nažalost, nije dočekao 19. oktobar 2010. godine, dan kada je u ambasadi Srbije u Berlinu održana primopredaja zlatnog krsta. Bio je to dan kada su pregovori srpske i nemačke strane uspešno završeni uz posredovanje ambasade Srbije u Berlinu i Ministarstva inostranih poslova Nemačke. Na početku ceremonije, tadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković izrazio je uverenje da će gest vraćanja zlatnog krsta doprineti, ne samo produbljivanju odnosa Srpske pravoslavne i Nemačke katoličke crkve, već i odnosa dve države.

                 SIMBOL NADE

            Sa nemačke strane, povelju o vraćanju krsta potpisao je paderbornski nadbiskup Hans Jozef Beker, koji je razaranja Srbije tokom Drugog svetskog rata nazvao sramnim, a vraćanje krsta „simbolom nade u pomirenje naroda sveta“. Delegaciju Srpske pravoslavne crkve na primopredaji predvodili su tadašnji episkop žički Hrizostom i episkop bački Irinej. Od nadbiskupa katoličke biskupije Paderborna, krst je primio jeromonah Jakov, ovlašćeni predstavnik žičkog manastira.

            Nekoliko dana po donošenju časnog krsta u Žiču, ova dragocenost je predstavnicima medija predstavljena u manastirskoj trpezariji.

- Sama primopredaja bila je svečani trenutak – rekao je obraćajući se predstavnicima sedme sile jeromonah Jakov. Vladika Irinej je podsetio na značaj časnog krsta za sve hrišćane podjednako, a nadbiskup Beker je napomenuo da ovaj akt dobre volje doprinosi prevazilaženju svega ružnog što se u 20. veku dešavalo. Upravo on je izrazio zadovoljstvo što je krst vraćen manastiru baš u godini kada Žiča slavi osam vekova postojanja.

Protojerej Ljubinko Kostić najavio je tada da će krst uskoro moći da vide i vernici, ali da će ta dragocenost od sada biti dobro čuvana u manastirskoj riznici. Novinare je interesovalo postoji li mogućnost da je neko od monaha koji bi se prisetio gde se nalazio časni krst još uvek živ. Protojerej LJubinko Kostić rekao je da bi to mogao da bue jedino arhimandrit Jovan Radosavljević koji je, u vreme bombardovanja Žiče, bio dečak, odnosno iskušenik u manastiru Žiča.

Arhimandrit Jovan Radosavljević posvedočio nam je tada, u telefonskom razgovoru da su se tri krsta, dva obična i jedan, zlatni, filigranski, nalazili na svetom prestolu u oltaru. Zapamtio je, kaže, te detalje, zato što je često, tokom liturgije, vladiki Nikolaju (Velimiroviću) koji je tada službovao u Žiči, držao žezlo.

Svetovno ime arhimandrita Jovana Radosavljevića bilo je Milisav. Njega je 1938. godine, posle završene osnovne škole, vladika Nikolaj doveo u Žiču za manastirskog đaka. Nedugo zatim, Milisav je oboleo od malarije. Bolešljivog ga je zatekao i Drugi svetski rat. Skrivao se po šumama, a po sopstvenom priznanju izlečio se slučajno kada je, prilikom jednog od jačih bombardovanja, stres izazvan silinom detonacije, jednostavno zaustavio bolest.

Arhimandrit Radosavljević se, u telefonskom razgovoru, gotovo do detalja prisetio napada Nemaca na manastir, 9. oktobra 1941. godine, kada su na Žiču pale prve granate. Sutradan je usledilo bombardovanje iz vazduha, kada su tri bombe pogodile severnu stranu i porušile konačišta. Dan kasnije Nemci su došli i deo, po deo, palili sve sem oltara.

Arhimandrit Radosavljević, pretpostavlja da je baš tada, neko od nemačkih vojnika, odneo krst iz oltara. Jer, kasnije je Kraljevo bilo blokirano, pa krst nije mogao neopaženo da nestane.

                        NIJE IZGOREO SAMO OLTAR

Otac Jovan Radosavljević priseća se da su, 10. oktobra, kada je Žiča gađana iz vazduha, istovremeno iz mitraljeza pripucali i nemački vojnici. Otpor su pružali i četnici, i partizani, ali uzalud. Skrivao se, kaže, sve do mraka, kada se iz Žiče zavijorio dim.

- Otac Mojsije i ja trčali smo da pustimo stoku kako ne bi izgorela. Susreli smo se sa jednom od monahinja koja je takođe žurila da ugasi vatru. Jedva smo se probili kroz manastirsku portu. Građevina je gorela, goreli su monaški konaci, lomili su se spratovi, ali mi smo uspeli da se probijemo do staje i da pustimo stoku – priseća se arhimandrit Radosavljević.

Osim središnjeg dela crkve, gde je stajao neoštećen oltar, izgoreo je, nažalost, čitav manastir. Ikonostas vladike Nikolaja bio je oštećen na više mesta. Svaki od manastirskih đaka zadržao je jedan od molitvenika, a arhimandrit Jovan svoj molitvenik-uspomenu čuva i danas. Siguran je da nemačkom vojniku niko nije poklonio časni krst i veruje da je kradljivac bio upravo neki od vojnika koji su lično palili manastir.

            - Možda je bio vernik, zbog čega je odlučio da ne zapali oltar, a krst je poneo sa sobom – kaže arhimandrit Radosavljević.

            Kažu kako „ono što ne možeš da zadržiš – nije tvoje...“ Nekim delom svog bića ili sasvim duboko svestan svog nedela, nepoznati nemački vojnik odlučio je da krst pokloni Eparhijskom muzeju Paderbornske biskupije. Nemci su vraćanje časnog krsta tamo gde mu je mesto nazvali jedinstvenim gestom podsetivši da je Nemačka, početkom ove decenije, vratila zvona više crkava u Poljskoj  koja su, tokom Drugog svetskog rata, nemački vojnici odneli u magacine u Nemačkoj. Srbiji je preostalo da se pita koliko još ovakvih dragocenosti čeka da ih neko otkrije i vrati kući.

 

                              M.M.D.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 18 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:26 am   |   Sunset: 6:32 pm
48%     1.8 m/s     33.187 bar
Forecast
SUB Low: 8 °C High: 20 °C
NED Low: 7 °C High: 22 °C
PON Low: 9 °C High: 20 °C
UTO Low: 8 °C High: 21 °C
SRE Low: 10 °C High: 19 °C
ČET Low: 10 °C High: 18 °C
PET Low: 7 °C High: 16 °C
SUB Low: 5 °C High: 17 °C
NED Low: 4 °C High: 17 °C
PON Low: 6 °C High: 19 °C