Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

10. septembar 2017.

Sestra i brat, pravoslavni Sirijci Hilda i Jamen Hrekes, žive u Banjaluci, a u Kraljevo su nam doneli divnu priču o domovini koju su napustili pre rata, o Siriji koje se sećaju, a ne o zemlji koju sada gledamo kroz ruševine i ratne izveštaje

Možda sam i slutila da će veče koje me je dovelo u kraljevačku biblioteku, hram knjige i znanja, biti pun pogodak, ali – nisam mogla ni da pretpostavim kakav će utisak na mene ostaviti živa priča koja neprekidno traje duže od dva milenijuma, a dočarali su nam je sestra i brat, Hilda i Jamen Hrekes, Sirijci, rodom iz Alepa koji žive i studiraju na Banjalučkom univerzitetu. Bilo je to veče posvećeno pravoslavnoj Siriji, njenoj drevnosti i sadašnjosti, sadašnjosti i budućnosti. Možda bi najbolje bilo reći – hrišćanskoj svevremenosti. Bio je to program koji je, kako reče v.d. direktor biblioteke Miloje Radović, “za cilj imao da nas opomene i da nas podseti na stradanje svetinja, jer – iako daleko od rodne grude, Hilda i Jamen su svedoci surove sirijske sadašnjosti, iako su iz svoje domovine otišli pre rata u njihovoj zemlji”. Jamen, koji je u domovini završio studije elektrotehnike, a sada na Banjalučkom univerzitetu studira psihologiju, govorio je o Siriji, kulturi, običajima i ličnim uspomenama, a njegova sestra Hilda o veri, aktivnostima i funkcionisanju sirijske crkve.

- Ja ću pričati o Siriji koju znam, u kojoj sam odrastao, koju sam napustio pre rata i koje se sećam, a ne o Siriji iz koje danas u svetskim vestima možete da vidite ruševine, rat, ubistva. To meni nije bilo poznato pre nego što sam otišao – setno je počeo svoju priču Jamen Hrekes.

Sirija je zemlja koja se na severu graniči sa Turskom, na jugu sa Jordanom, na istoku je Irak, a na zapadu su Sredozemno more i Kipar. Po veličini, Sirija zauzima površinu, otprilike, bivše Jugoslavije. Pre rata zemlja je imala oko 23 miliona stanovnika, a između 10 i 12 odsto (odnosno oko 2,5 do tri miliona) bili su hrišćani. Od tog broja, oko 40 procenata su pravoslavci, ostalo su katolici, asirci...

- Prva pogrešna pretpostavka koju ljudi imaju o Siriji je da moja domovina nema zelenila i da je sve pustinja, što naravnonije tačno. Moj rodni grad Alep najstariji je grad na svetu, jer je 2013. godine dokazano da je stariji i od Damaska. Alep je važan kulturno-istorijski, religijski, i u svakom drugom aspektu. Bio je važna stanica na Putu svile. Iznad grada nalazi se tvrđava koja je simbol otpora Alepa i Sirije. Oko tog utvrđenja vođene su velike borbe, ali kastel je ostao da stoji, kao što će i Alep preživeti. Unutar tvrđave nalazi se Kraljevska dvorana, jedna od najlepših na svetu, jer su svi mozaici unutar nje – ručni radovi stariji više od hiljadu godina. Nakon oslobođenja Alepa krajem prošle godine (oko Palmire, grada koji predstavlja identitet Sirijaca, njihove istorije i kulture, i dalje traju velike borbe), na tvrđavi je ponovo započet kulturni život, ponovo se održavaju koncerti i festivali, na istom mestu kao i ranije. Oko kastela se nalazio stari suk ili stari grad sa uskim uličicama kojima se stizalo do kastela – priseća se Jamen.            

Tvrđava) na veštačkom brdu izdignutom 50 metara, okružena odbrambenim šancem, iz trinestog je veka. Naselje koje se u njoj nalazilo, značajno je uništeno u ranijim zemljotresima. Suk (bazar, pijaca) u Alepu bio je poznat po izuzetnoj veličini i starosti, a dužina natkrivenih trgovačkih ulica u alepskim sukovima dostizala je 30 kilometara.

                                                VASKRS U HRAMU BEZ KROVA

- Nažalost, sve je to srušeno i zapaljeno, iako je to bila najstarija pijaca na kojoj su obavljane razmene na Putu svile. Tu su se nalazili nekada hanovi, a u modernom dobu hosteli. Na jednom od najvećih gradskih trgova se nalazilo mnogo crkava: maronitska (jedna od istočnih katoličkih crkava), katolička katedrala, jermenska pravoslavna crkva, stara pravoslavna naša crkva. U njoj je živeo naš mitripolit alepski Antiohijske patrijaršije Pavle (Jazigi), koji je kidnapovan pre više od četiri godine i od tada se ništa ne zna o njemu. Na tom prostoru se za Veliki petak i Vaskrs susreću vernici svih crkava, a i tokom litija, na trgovima i ulicama prepuno je sveta. Vera je jača od rata! U fotografiji slikanoj o Vaskrsu ove godine, vernici su u crkvi bez krova, ali pokrivaju ih Božja ljubav i snaga – ponosan je na svoje sunarodnike Jamen.

Porodica Hrekes živela je u Alepu u zgradi na obali reke koja protiče kroz grad. Zanimljivo je da je inženjer koji je projektovao zgradu u kojoj je živela porodica Hrekes, trenutno odgovoran za proveru kvaliteta radova tokom izgradnje auto-puta u Republici Srpskoj.

- Moja sestra i ja sa njim smo se slučajno upoznali u Banjaluci, a bio je naš komšija u Alepu! – nasmejano priča Jamen.

Ponosan je na Univerzitet u Alepu koji je bio ogroman: između prvog i poslednjeg u nizu fakulteta saobraćalo je pet autobuskih linija, a pešice je bilo potrebno 45 minuta da se Univerzitet obiđe. Veliki Univerzitet imao je i grad Homs u centralnoj Siriji.

- Nije Sirija bila poznata samo po istoriji i drevnim gradovima, već je imala i moderan život, tehnologiju, fantastične šoping centre koji su radili po čitavu noć – oživljava Jamen svoja sećanja na Alep, industrijski grad u kojem kao da nije bilo spavanja.

Sirijska kuhinja nadaleko je poznata. Ima dosta sličnosti sa srpskom kuhinjom. Sarma se, recimo, mota isključivo u lišće od vinove loze, ali je sadržaj nadeva isti – od pirinča i mesa. Sirijci jedu dosta ukiseljenog povrća: krastavaca, paprike...

Stare alepske kuće građene su tako da se u sredini obično nalazila fontana. Na nju su se nadovezivali dnevni boravak, spavaće i sobe za goste. Većina takvih kuća u Alepu bila je pretvorena u restorane i kafiće u kojima je svirana lagana stara muzika uz koju su ljudi voleli da obeduju. Pokazao nam je Jamen i fotografiju koja svedoči o poduhvatu kojim je Alep ušao u Ginisovu knjigu rekorda za najveću zalihu baklava, kada je stadion koji može da primi 75.000 ljudi bio prekriven nebrojenim hiljadama komada baklava koje su na kraju svi prisutni mogli da pojedu. Utrošene su tone šećera i brašna, a osim rekorda, i Sirijci koji su bili deo ovog događaja – dobro su se zabavili.

- Kada sam prvi put boravio u Damasku, ali i svakog sledećeg puta, u tom gradu osećao sam se kao da sam tamo nekada živeo i da treba negde da pronađem svoju kuću. Svi koji su posetili Damask zaljubili su se u njega, želeli su da se vrate i obično su se vraćali. Nadam se da ćete i vi jednog dana imati priliku da odete i da posetite Siriju i da vidite sva ta lepa mesta i gradove – istakao je Jamen, pogodivši tako želju koja se baš tada stvarala u meni, da i sama idem da posetim njegovu domovinu.

Damask je poznat po svojoj arhitekturi, a simbol grada je jasmin. U starom gradu, uz jutarnju kafu meštani su udisali miris jasmina.

- Juče sam prošao kroz portu manastira Žiče. Neko cveće mirisalo je slično jasminu, oživelo mi lepa sećanja i vratilo na mesta sa divnim uspomenama – setno je prokomentarisao Jamen.

Sirija ima, u centru Damaska, i veliku džamiju Umaja (iz perioda kada su Sirijom vladali Umajani). DŽamija je iz 713. godine, ali nekada nije bila džamija nego pravoslavna crkva. Po arhitekturi se vidi da je nekada bila crkva, u kojoj su ikone promenjene kada su došli Umajani. Tokom njihove ere Damask je bio glavni grad. U ovom objektu se, na istočnoj strani nalaze grob i mošti svetog Jovana Krstitelja, a na južnoj strani je mezar (grob) Huseina, koji posećuju Mislimani šiiti. Nalazi se na najvažnijem delu starog dela Damaska i ima veliku arhitektonsku i arheološku vrednost.

PRVA CRKVA NA SVETU

Na severu Sirije, u antičkom gradu Palmira, oko kojeg se još uvek vode teške borbe, ove godine potpuno je uništen i Belov hram (Bel znači bog kiše).

- U sirijskom gradu Homsu nalazi se crkva koja je u svetu prva sagrađena. Ona je podignuta 52. godine ove ere. Sada se nalazi ispod zemlje i nemoguće je fotografisati je. Kada su počeli napadi na Homs, prvo što su teroristi napali bila je upravo ova crkva, jer se u njoj nalazi deo pojasa Bogorodice. Želeli su to da ukradu, ali ta relikvija je, hvala Bogu na sigurnom, a u crkvi, čija je slava Velika gospojina, su ponovo počela venčanja i krštenja – ponosan je Jamen.

Poznati američki novinar Brus Fejler, u putopisnoj knjiziTragom Biblijekaže: „Sirija vri od ruševina koje pričaju priče Novog zaveta“.  U Novom zavetu piše da su se učenici apostola prvi put baš u Siriji nazvali hrišćanima. Neki istraživači Biblije čak tvrde da se u toj knjizi ime Sirija pominje više od 400 puta. Sirija je i kolevka najstarije azbuke na svetu.koja je, kao i srpska, imala 30 slovnih znakova. Sirija je, između ostalog, zemlja najstarijih gradova na svetu, Damaska i Alepa. Sirija je i zemlja svetih mesta, prvih hrišćanskih zajednica i otadžbina velikih hrišćanskih svvetitelja, poštovanih u pravoslavnom svetu i u srpskom narodu.

Ruski akademik Aleksej Lidov, direktor Naučnog centra za istočno-hrišćansku kulturu i šef Instituta za svetsku kulturu Moskovskog univerziteta, govoreći o dvomilenijumskoj pravoslovanoj Siriji i o sadašnjem nemilom istorijskom sirijskom trenutku, tvrdi da je: „na delu globalna kulturna katastrofa o kojoj se u svetu, praktično, ništa ne zna. A počela je u Maluli, rušenjem manastira svete Tekle i porobljavanjem 13 monahinja u ovoj svetinji koje su, na sreću, otkupljene“. U srpskim manastirima u Sarajevu, Pljevljima i Danilovgradu, čuvaju se delovi njenih svetih moštiju, koje su kod nas stigle još u vreme Svetog Save. Tužno je što se međunarodna zajednica oglušila o ovaj zločin koji se dogodio 4. septembra 2013. godine, koji je  najavio verski rat i doprineo da se nasilje u Siriju nastavi u mnogo većem i mnogo tragičnijem obimu.

I Jamen Hrekes, kao jedan od najvažnijih gradova za hrišćane celog sveta, pominje Malulu, jer je jedan od preostala četiri grada na svetu u kojima se govori Hristov, aramejski jezik.

            Iz zgrade Opere u Damasku, čuli smo od Jamena, nijedna osoba nije izašla ista, već bogatija za nova saznanja i ispunjenija pozitivnom energijom. Narodna biblioteka u Damasku, jedna je od najvažnijih u tom regionu imala je devet spratova i površinu od 22.000 kvadratnih metara.

Sirija ima i 270 kilometara morske obale, a najvažniji grad priobalja je Tartus, koji je bio bezbedan i za vreme rata u Siriji. Tartus često zovu i Stara Sirija, jer je ostao da svedoči o onome kakva je cela Sirija buila pre rata. Tartus ima mnogo izbeglica i raseljenih, koji su tu došli iz Alepa, Homsa i ostalih mesta u kojima su bili sukobi.

Na kraju predavanja o svojoj domovini, Jamen Hrekes je podsetio da je Sirija je zemlja u kojoj je izmišljeno prvo pismo, ali i da je u njoj otkrivena i prva muzička nota. Saznali smo od njega i da sufizam ili dervišizam u Siriji u centru ima jednostavnog, skromnog čoveka. U pitanju je filozofija pre islama, ali se vezuje za islam. Imaju specifične pokrete i način oblačenja, a kapa koju nose na glavi ima boju zemlje i označava da se telo onoga ko nosi kapu nalazi ispod zemlje. Za poklonike sufizma materijalno nema nikakvu važnost.

SIRIJA – KOLEVKA PRAVOSLAVNE VERE

Sirija, kaže Jamenova sestra Hilda Hrekes, ima mnogo hramova i crkava, jer je skoro svaki od gradova iznedrio nekog pravoslavnog svetitelja.

- Zato slobodno možemo da kažemo da je Sirija kolevka pravoslavne vere. Naša crkva imala je puno aktivnosti namenjenih deci. Odrastali smo igrajući se u crkvenim dvorištima, a verske praznike slavili smo sa našim vladikom. Manastiri su imali svoje sajtove, radio stanice, Fejsbuk stranice koje su prikazivale sve naše aktivnosti. Kada je rat počeo, u našoj patrijaršiji su odlučili da pomognu ljudima uz slogan „Vera je u akciji“. Mlade su organizovali u različite grupe, u kojima je svako, shodno svojim znanjima, bio raspoređen da pomaže ranjenima ili povređenima. Bila je to materijalna, duhovna i psihološka pomoć – pojasnila je Hilda, devojka predivnog glasa koja u crkvenom horu peva i u Banjaluci u kojoj sada živi i studira farmaciju..

Ni ona, ni njen brat Jamen ne žele da se o njima priča kao o Sirijcima koji su se na našim prostorima obreli zbog rata u njihovoj zemlji, jer su oboje iz Sirije otišli pre rata. NJihova porodica, roditelji mlađi brat i sestra, i danas žive u Alepu i, za sada, su dobro.

Dok sam slušala Hildino i Jamenovo predavanje o Siriji, učinilo mi se da jače nego ikada razumem snagu sećanja koja su podelili sa nama. Jer, na najlepši mogući način dokazali su mi da su sećanja svakoga od nas dragocenosti koje izvlačimo iz dubina prošlosti. NJihova su sećanja, verujem, još dragocenija otkad su otišli iz zemlje koju vole najviše na svetu, jer im je još tada bilo jasno da vreme uvek ide u jednom smeru, a sećanja – u drugom. Želim im da do nekih budućih dana, kada će opet moći da odu u Siriju, vreme počne da radi za njih i da im omogući da se vremena koje su sa nama delili, sećaju kao vremena u kojem smo im bili pravi prijatelji.

 

                      M. M. D.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 18 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:26 am   |   Sunset: 6:32 pm
48%     1.8 m/s     33.187 bar
Forecast
SUB Low: 8 °C High: 20 °C
NED Low: 7 °C High: 22 °C
PON Low: 9 °C High: 20 °C
UTO Low: 8 °C High: 21 °C
SRE Low: 10 °C High: 19 °C
ČET Low: 10 °C High: 18 °C
PET Low: 7 °C High: 16 °C
SUB Low: 5 °C High: 17 °C
NED Low: 4 °C High: 17 °C
PON Low: 6 °C High: 19 °C