Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Tripo Spahić   

Književno stvaralaštvo Stefana Nemanjića, potonjeg Stefana Prvovenčanog, posebno je i veličanstveno, jer je bila veoma retka pojava da jedan vladar u srednjem veku ume da se potpiše, a kamoli da piše čitave, vredne knjige

      Veliki župan i kralj Srbije Stefan Prvovenčani predstavlja jedno od najznačajnijih imena u bogatoj srpskoj književnosti srednjeg veka. Iako je nama poznat samo kao veliki vladar i ratnik, ne smemo zaboraviti da je on bio i pisac i kulturni radnik, živa i svestrana ličnost, razvijene intelektualne radoznalosti, čovek velikih i raznovrsnih darova.

       Zapažanja o njemu možda najlepše i najpotpunije sintetizuje Teodosije Hilandarac, pisac s kraja XIII veka, koji kaže: „U vojsci iskusan i hrabrošću udivljen…, kada seđaše u čelu trpeze veseljaše blagorodnike bubnjevima i guslama… a negovaše mnogo i književnost, i uz to beše vrlo razuman i vešt pripovedalac“.

     Njegov život državnika i viteza nama je dobro poznat. Najupečatljivije crte njegove vladavine kao što su dobijanje kraljevske krune i stvaranje autokefalne Srpske Arhiepiskopije događaji su sa kojima smo dobro upoznati, kao i to da je sin Stefana Nemanje i brat Svetoga Save. Zato ova tekst nije posvećen poznatim i toliko ponavljanim vestima iz njegovog života. Namera nam je da predstavimo jednu drugu dimenziju njegove ličnosti koju današnje generacije nisu imale priliku dovoljno da upoznaju.

       Dakle, pored toga što je bio veliki vladar, Stefan Prvovenčani je bio i značajan pisac svoga vremena, te je zbog toga zauzeo posebno mesto u istoriji srpske književnosti. Pisanju je prilazio ozbiljno i temeljno, iako mu to nije bila osnovna preokupacija. Njegov literarni rad otkriva ne samo raskošan talenat, nego i marljivu posvećenost pisanju kao i veliku erudiciju autora.

     Kao pisac zajedno sa svojim ocem, velikim županom Stefanom Nemanjom (umro 1199. godine) i bratom Savom (umro 1235. godine) on pripada prvoj poznatoj generaciji srpskih pisaca. Najveći broj njegovih dela su spisi pravnog karaktera: Hilandarska povelja, Povelja o prijateljstvu i trgovini sa Dubrovnikom, Povelje manastiru Žiča i Povelja manastiru Sv. Bogorodice na Mljetu. No, i u ove spise, Stefan je unosio detalje umetničkog karaktera, koliko je to književna vrsta dozvoljavala i ulepšavao arenge ovih povelja specifičnim odlikama svog literarnog dara.

     U njegovoj Hilandarskoj povelji, koja je nama prvi poznati Stefanov književni tekst, nalaze se prvi biografski podaci u srpskoj književnosti. Zato se on smatra i začetnikom biografskog žanra u srpskoj književnosti. Naročitom lepotom izdvaja se opis idealnog pejzaža, koji se u tekstu razrešava kao alegorija Svete Gore.

       Njegovo najznačajnije delo, u kome se najbolje potvrdio kao pisac svakako je Život svetog Simeona. Prvo potpuno samostalno i celovito delo o Nemanji koje opisuje ceo njegov život (prethodni spisi o Nemanji bili su kratke beleške i delovi drugih spisa). Ovo je ujedno i prvo žitije u srpskoj književnosti, zato se u pisanju morao ugledati na bogatu vizantijsku hagiografsku tradiciju, jer u srpskoj književnosti nije imao uzora.

     Sam sadržaj je, u suštini, živa istorijska materija, koja nam pruža obilje istorijskih podataka, te je veoma vredan i kao istorijski izvor. Delo odlikuje visoka poetičnost i bogatstvo jezika, istorijsko je uspešno transponovano u literarno. Ostavilo je dubokog traga u srednjem veku i snažan uticaj na potonje pisce. Na Domentijana, Nikona Jerusalimca, a naročito na arhiepiskopa Danila II.

       Analiza ovog dela takođe otkriva i bogatu književnu kulturu Stefana Prvovenčanog, jer je citatima koje koristi lako obnoviti čitavu biblioteku koja je gradila njegovo obrazovanje, gde najuzvišenije mesto zauzima najinstruktivnija knjiga njegovog vremena, Sveto pismo.

      Povelja o prijateljstvu i trgovini sa Dubrovnikom i povelja rimokatoličkom manastiru Sv. Bogorodice na Mljetu, značajne su pre svega kao istorijski izvor.

       Žičke povelje Stefana Prvovenčanog su takođe veoma značajni njegovi spisi. Postojale su tri, prva je Osnivačka povelja manastira Žiče izdata 1219. godine, a druga je izdata između 1224. i 1227. godine (postojanje treće povelje potvrdila su tek najnovija istraživanja). U obilju istorijskih podataka o kojima nas obaveštavaju  izdvajaju se norme o bračnom pravu zapisane u Drugoj žičkoj povelji, koja je zbog toga i najznačajnija. One na savršen način, kao neko vremensko ogledalo, prenose savremenom čitaocu prirodu bračnih odnosa u Srbiji prve polovine XIII veka.

      Književno stvaralaštvo prvovenčanog srpskog kralja, osim toga što je u literarnom smislu visoko i značajno, dobija na vrednosti i neuobičajenosti tek kada se posmatra u kontekstu njegove dužnosti i epohe u kojoj je živeo. Naime, u srednjem veku je bilo potpuno neuobičajeno da jedan vladalac bude pismen, a kamoli da bude vrhunski intelektualac. Na Zapadu je u ovo vreme pismenost vladara bila toliko česta pojava, da su se oni gotovo redovno potpisivali znakom krsta. To ne znači, kako je duhovito primetio jedan hrvatski istoričar sa namerom da bude ozbiljan, da su oni bili religiozni, ne, to prosto znači da su bili nepismeni. Izuzetak je u ovom pogledu predstavljala Vizantija, ali ne treba nikada smetnuti sa uma da je ova država stolećima na kulturnom planu stajala ispred svih država srednjovekovne Evrope, te ne bez razloga zauzela izuzetno mesto u svetskoj istoriji.

      Zato je književno stvaralaštvo Stefana Prvovenčanog toliko posebno i veličanstveno, jer je bila veoma retka pojava da jedan vladar u srednjem veku ume da se potpiše, a kamoli da piše čitave knjige i to tako visoke književne kulture. Da je bio samo književnik Stefan Nemanjić bi ušao u istoriju srpskog naroda, a to je bila tek sporedna i najmanje važna dimenzija njegove ličnosti.

 

      I dodajmo na kraju, istine radi, da su svi srpski vladari srednjeg veka bili pismeni i obrazovani. Počevši od Stefana Nemanje koji je trojici svojih sinova, Vukanu, Stefanu i Savi pružio vrhunsko obrazovanje u detinjstvu, što su nam svojim stvaralaštvom kasnije pokazali, pa sve do nesrećnog despota Đurđa Brankovića koji se neskriveno ponosio sobom zbog toga što je sam pisao svoje govore u vreme kada je njegov savremenik na francuskom prestolu znakom krsta potpisivao vladarska akta. A tek nadpesničko Slovo Ljubve despota Stefana Lazarevića.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Clear (night), 0 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:39 am   |   Sunset: 4:7 pm
84%     3.1 m/s     33.153 bar
Forecast
PON Low: 1 °C High: 7 °C
UTO Low: -1 °C High: 6 °C
SRE Low: 2 °C High: 12 °C
ČET Low: 0 °C High: 12 °C
PET Low: 1 °C High: 12 °C
SUB Low: 2 °C High: 13 °C
NED Low: 4 °C High: 12 °C
PON Low: 3 °C High: 6 °C
UTO Low: 0 °C High: 6 °C
SRE Low: 1 °C High: 8 °C