Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  4 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda neaktivna
 

piše Vojkan Trifunović

Argentinac odlično govori srpski, obožava naš humor i filmove, zna sve o srpskoj i košarkaškim reprezentacijama bivše Jugoslavije, istražuje samopravljanje, voleo bi da ožive naša zamrla sela i planira da ostane u Srbiji u kojoj je, kaže, pronašao sebe

Diego Garcia Romero je tridesetdvogodišnji politikolog iz Argentine. Rođen je, odrastao i studirao u Buenos Airesu, tromilionskom glavnom gradu Argentine. Voli košarku i fudbal, navija za Boku Junior. Na prvi pogled u ovakvom predstavljanju nema ničeg posebnog, ali upravo sledi interesantan zaplet. Naime, Diego je verovatno jedan od retkih Argentinaca koji govori srpski, poznaje jako dobro popularnu muziku sa ovih prostora, smeje se uz „Ko to tamo peva“, zna sve o srpskoj istoriji i herojstvu srpskog naroda, ali je i vrsni poznavalac političke situacije, pošto mu je to posao. Takođe, zna gotovo sve o košarkaškim reprezentacijama Srbije, kao i bivše Jugoslavije, od mesta rođenja košarkaša, do rezultata koje je postigla reprezentacija. Zapravo, košarka je prva poveznica sa ovim prostorima, preko koje se Diego upoznao sa Srbijom.

D: To je bila ljubav na prvi pogled. Kad sam bio mali, čuo sam za košarkaše Jugoslavije, gledao sam snimak preko televizije kada su uzeli zlato u Atini i posle se sve promenilo. Počeo sam da igram košarku, a kao tipičan Argentinac sam igrao fudbal, a kasnije sam se zainteresovao i za ostale sportove. Ali ne samo za sport, već i sve ostalo – politika, umetnost, muzika, itd.

Međutim, početak nije bio lak. U dalekoj Argentini gotovo da nema nekog ko govori srpski, ne postoje časovi jezika, pa je Diegu bilo utoliko teže da savlada naš jezik. Ali upornost se isplatila, pa nakon devet godina od početka učenja danas govori sasvim dobro. Zlobnici će reći da govori bolje čak i od prestolonaslednika.

D: Bilo je jako teško, posebno sa pismom, ćirilicom, ali najvažnije je da sam imao volje da učim. Našao sam neki kurs na internetu englesko-srpski, pa sam tako učio. Ali velika pomoć su bile novine, koje sam takođe čitao preko interneta. Svaki dan sam po malo čitao i tako učio jezik. Nisam puno razumeo, ali sam shvatao kontekst, pa mi je bilo lakše da razumem. Sad mi je veliko iskustvo što pričam uživo sa ljudima pa saznajem još puno toga.

Novine nisu jedina pomoć koju je imao, jer su mu u učenju jezika umnogome pomogli i kultni filmovi, ali i knjige poznatih srpskih (jugoslovenskih) pisaca, poput Ive Andrića i drugih. Od filmova su mu omiljeni “Ko to tamo peva”, “Maratonci trče počasni krug”, “Balkanski špijun” i ostala ostvarenja koja nas uveseljavaju svih ovih godina. Neizbežno je bilo pitati ga kako je uspeo da razume humor koji je tako svojstven ovim filmovima, i našim prostorima, a ponekad teško razumljiv strancima.

D: Srpski humor je jako blizak argentinskom, jer i mi, poput vas, nemamo dlake na jeziku. Humor na prostorima Latinske Amerike ili Španije nije isti kao naš, on je, po meni, jako plitak. Dok srpski i argentinski imaju neku specifičnost i po tome su jako slični. Kad pričam sa ljudima iz Srbije uvek im kažem da imamo iste fore, samo svakako malo drugačije, ali je isti kontekst. Volim više ova, nego humor iz Španije, jer mi je pomalo naivan, a da ne pričam o američkom.

Osim što voli filmove i muziku ovih prostora, Diego je verovatno jedini Argentinac koji se zainteresovao i pisao o jugoslovenskom samoupravljanju. Po političkom opredeljenju levičar, a kako je studirao politikologiju, tokom svojih istraživanja istorije ovih prostora upoznao se sa idejom samoupravljanja, pa je odlučio da se posveti istraživanju ovog fenomena.

D: U Argentini se jako malo priča o samoupravljanju. Niko se ne bavi ovim pitanjem, malo je onih koji nešto znaju o tome, pa kada sam rekao mom mentoru da ću ovo raditi, on mi je odgovorio da je to super, ali da ne zna ništa o tome. Po mom mišljenju rešenje protiv kapitalizma je autonomija. I čini mi se da je najbliže tome bilo u Jugoslaviji, sa samoupravljanjem. Smatram da je jugoslovensko samoupravljanje dobar primer kako da napredujemo u budućnosti, da učimo na njegovim greškama i uspesima, kako bi se izborili sa neoliberalizmom i kapitalizmom.

Za pet meseci, koliko je proveo na ovim prostorima, Diego je puno putovao. Obišao je dobar deo Srbije – Zapadna Srbija, Vojvodina, Šumadija; ali i susedne ex-jugoslovenske republike – BiH, Hrvatska, Crna Gora. U ličnim kontaktima sa ljudima iz tih oblasti upoznavao se sa različitim običajima, lokalnim dijalektima, pričama i legendama, ali i sa mentalitetom ljudi. Posetio je ne samo velike gradove, već je išao i u sela, koja su ga posebno inspirisala i pomalo rastužila, jer su gotovo sva napuštena.

D: Pričao sam sa dosta ljudi u raznim selima. Bilo mi je interesantno da u nekima od njih, poput Štitkova u zlatiborskom kraju, živi samo sedam porodica. To je jako tužno. Dok sam tamo boravio shvatio sam da se moramo tamo vratiti, na selo, da pravimo domaću hranu, ne samo ovde, već i u Argentini. Srbija ima ogroman potencijal za to. Znam da to nije lako, ali ako želimo da pobedimo kapitalizam i globalizaciju, onda moramo da se vratimo na selo.

Putovanja su mu pomogla da bolje razume istoriju ovih prostora, da proba da shvati zašto je došlo do raspada zajednične države, da razume kakve su to razlike između ovdašnjih ljudi. Za sada, nije otkrio nikakve razlike, osim različitih dijalekata.

D: Za mene je sve to isto, jezik, ljudi, kultura, itd. Pričao sam sa Srbima, Muslimanima, Hrvatima, Crnogorcima i rekao sam im da nisu svesni šta su imali, i oni su se uglavnom složili. Ali to je prošlost, i ne moramo da napravimo istu grešku, već može da bude nešto drugačije. Na putu nisam osetio nikakvu mržnju, u razgovorima sa ljudima. Uvek postoje neki nacionalisti, ali mržnje nije bilo. Jedino možda u Mostaru se to oseća. Tamo je ceo grad podeljen, nisam očekivao. Znao sam da je podeljen, ali se jako oseća u vazduhu i na ulicama. I to je bilo iznenađenje, u lošem smislu.

Pored ostalih gradova, u dva navrata je boravio u Kraljevu, i naš grad mu se jako dopao. Upoznao je dosta lokalaca, pričao sa njima o svemu i za njega Kraljevo ima jednu posebnu energiju i duh, iako nije mogao da zamisli da će tako biti. Posetio je i obližnje manastire, Žiču i Studenicu, gde se na licu mesta upoznao sa bogatom srpskom istorijom. Tu je shvatio veliku važnost ovih srednjovekovnih spomenika za identitet srpskog naroda.

Diego, romantični revolucionar, ostaje u Srbiji do daljnjeg. Ne razmišlja o povratku nazad, u rodni Buenos Aires, već su mu planovi usmereni u drugom smeru. Po njegovim rečima, ovde je pronašao sebe, postao je drugi čovek. Želi da ostane u Srbiji, da bolje nauči srpski jezik, iako mu sasvim dobro ide, toliko dobro da je počeo da sanja na srpskom, probaće da upiše master na fakultetu, da obiđe i ostale delove Srbije, da otkriva nove informacije o srpskoj istoriji i tome slično. Bez obzira što je kratko vreme ovde, on je već postao ekspert za ovdašnju situaciju, pa je bilo neminovno pitati ga šta je za njega Srbija.

D: Teško je reći u jednoj reči šta je Srbija. Srbija ima dobre ljude, ali mi se čini da su mnogi izgubili snagu – bilo je ratova, sankcija, bombardovanja. Ljudi preživljavaju i nije lako tako živeti. Pitam se šta će biti u budućnosti, jer ovo ne može da traje toliko godina. Svejedno, ostajem ovde i dalje, da učim jezik, da napredujem. Nije slučajno zašto sam ovde, život mora da mi daje znak zašto sam tu. 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Clear (night), 0 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:39 am   |   Sunset: 4:7 pm
84%     3.1 m/s     33.153 bar
Forecast
PON Low: 1 °C High: 7 °C
UTO Low: -1 °C High: 6 °C
SRE Low: 2 °C High: 12 °C
ČET Low: 0 °C High: 12 °C
PET Low: 1 °C High: 12 °C
SUB Low: 2 °C High: 13 °C
NED Low: 4 °C High: 12 °C
PON Low: 3 °C High: 6 °C
UTO Low: 0 °C High: 6 °C
SRE Low: 1 °C High: 8 °C