Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

iz knjige Dragoljuba Obradovića Kondisa

Lazaru Kuzmanoviću, Kraljevčaninu s početka XX veka, kao narodnom poslaniku bila je želja da pomaže ljudima na svakom koraku, kako će se ispostaviti – i iznad mogućnosti, a kad je uništio porodično bogatstvo, digao je ruku na sebe

            Hroničari grada zabeležili su kako je bilo gotovo pravilo da imućniji Kraljevčani sa početka dvadesetog veka, posebno trgovci sa velikom imovinom i solidnim kapitalom, budu pristalice demokrata. Porodica Kuzmanović, kako nalazimo u štampi iz tog doba, bila je izuzetak, jer su bili prsitalice Radikalne stranke

            Imovina Kuzmanovića bila je velika. Petar Kuzmanović, rođen 1849. godine u Čačku, već je kao četrnaestogodišnji dečačić krenuo iz siromašne porodice trbuhom za kruhom i preselio se u obližnji Karanovac na šegrtovanje. Koliko i kako je radio, to je on najbolje osetio i kasnije prepričavao svojima, ali je ispunio ličnu želju da, s mukom zarađenim novcem, nikad više ne oseti bedu siromaštva. Izučio je mesarski zanat, ali je tada daleko unosnije bilo baviti se trgovinom stoke. U tom poslu bio je vispren i svaki zarađeni dinar, kad se dosta nakupilo, ulagao je u kupovinu nekretnina. Godine su prolazile, a sa njima je i Petar Kuzmanović, zbog nekoliko kuća i pozamašnog imanja, u gradu počeo da važi za imućnog žitelja tadašnje male varoši.

            Kada je od nekih seljaka sa Golije, koji su davno bili naseljeni u Karanovcu, kupio sto hektara zemlje od podnožja Grdičke kose, pa sve do druge strane, do obale Morave, brzo se pročuo pod nazivom “gazda Petar Kuzmanović”. I danas se prepričava kako su to bili veliki pašnjaci, a na njima po par stotina brava. Krupnu stoku Petar Kuzmanović je prodavao van Karanovca, nekad i izvozio u susedne zemlje. Novca je bilo sve više, a sa njim je uvećavana i imovina sa lokalima u gradu.

            Po opredeljenju, i u starosti je ostao radikal. Nije ga od radikalizma odvratilo ni to što je, kad je tokom Prvog svetskog rata bio zarobljen od strane Austrijanaca, kao radikal tri godine proveo u logoru Hajnirisbrun u Austriji, dok su  sve demokrate automatski bile puštane kućama. Pričao je, kad je sve prošlo, kako je “računao da se neće živ vratiti kući, ali da se radikalskih ubeđenja ne bi odrekao ni po koju cenu”.

            Kad bi mu pošlo za rukom, javljao se s vremena na vreme, svojim sinovima Milanu i Lazaru koji su nasledili njegovo zanimanje. Savet je bio onaj, opštepoznati roditeljski: da budu radni i pošteni i da pametno gazduju imovinom. Vredne ruke sinova doprinele su da se bogatstvo Kuzmanovića još uveća. Lazar, koji je više bio naklonjen politici, jedno vreme je živeo u Francuskoj, tamo je učio školu, živeo u Parizu, ali se u Kraljevo nije vratio sa završenim fakultetom. Među sugrađanima i pristalicama radikala uživao je veliki ugled i ubrzo je na izborima izabran za narodnog poslanika. Imao je lep brak i dva sina koji su osećali toplinu njegove duše koju nije krio ni prema ostalima

Crnokosog, sa brkovima iza kojih se na licu uvek krio dobroćudan osmeh, narodnog poslanika Lazara Kuzmanovića – obožavali su njegovi sugrađani kada je u drugoj polovini 1920. godine, dobio apsolutan broj glasova u Radikalnoj stranci…” Tako se ostvarila i davnašnja Lazarova žeqa da postane izaslanik svih Kraljevčana koji su pripadali pomenutoj stranci. Lazar je bio vispreni govornik, osećao je puls naroda, iznad svega tištila ga je nemaština drugih. Želja mu je bila da pomaže ljudima na svakom koraku, kako će se ispostaviti – i iznad svojih mogućnosti.

Predskazanje Petra Kuzmanovića

Smrt Lazara Kuzmanovića 30. juna 1933. godine odjeknula je, ne samo senzacionalno, već je ožalostila i pogodila brojne sugrađane. Naoko stasit, krupan, uvek vedrog duha, sa 55 godina, Lazar Kuzmanović nije odavao lik obolele osobe. Zuckalo se da “Lazo boluje od neke boljke“, ali kakve – niko nije znao. Čitavog prethodnog meseca nije ga bilo u Kraljevu, a vreme je proveo u Tesliću radi lečenja. Kažu da mu lečenje u ovom bosanskom mestašcetu nije mnogo pomoglo. Neraspoloženje koje je ispoljavao ukućani su tumačili kao posledicu bolesti. Nešto ga je mučilo, ali je o tome izbegavao da razgovara  i da bilo koga opterećuje svojim brigama. Kada je tog poslednjeg dana juna došao kući na ručak, njegovu unutrašnju dramu niko nije primetio. Nije prošlo mnogo vremena otkad je otišao u sobu da se odmori, kad je iz nje odjeknuo pucanj…

Samoubistvo narodnog poslanika odjeknulo je munjevito. Pred kućom se sjatio silan svet, pristigli sreski načelnik, predsednik suda i nadležni istražni organi. Svi su tražili razlog ovom neočekivanom samoubistvu. Na stolu je Lazar Kuzmanović ostavio pisamce:

Užasne muke koje je nemoguće dalje podnositi nagnaše me da gasim život. Ne budem li uspeo, biće zlo još gore. Nesrećna porodico i drugovi, znam da mi ne možete oprostiti”. To su bile njegove poslednje reči…

U pričama o samoubistvu Lazara Kuzmanovića, neko se prisetio detalja, nekoliko godina pre toga, kada je otac, stari Petar Kuzmanović, na samrti rekao svom sinu: “Lazare, sve upropasti, a za tri godine – i ti ćeš biti mrtav!”

Da li je otac imao priviđenje, ili je osetio kob sudbine, tek – njegove reči su se obistinile. Lazar je, posle tačno tri godine, sebi oduzeo život.

Petar Kuzmanović jeste bio veliki pobornik radikalizma, bilo mu je milo i {šo je Lazar, u tom pogledu, postao njegov naslednik, ali nijednog trenutka nije mu bilo drago što Lazar, tako glatko, za razliku od drugog sina Milana, “krčmi” veliku imovinu i sve više pada u dugove. Nije Lazar novac trošio na kafanu i kocku koje je mrzeo iznad svega, već je “šakom i kapom” delio i pomagao svakom od prijatelja i poznanika koji bi mu se obratili za bilo kakvu pomoć.

Svakodnevna slika bila je da se, još od ranog jutra, pred kućom Kuzmanovi}ća u Rajićevoj ulici (danas Oktobarskih žrtava), nađe po bar desetak ljudi. Čekali su da ih Lazar primi, a onda iznosili lične nevolje. Narodni poslanik umeo je, kažu, svakog da sasluša, a nijednog trenutka nije pitao kojoj stranci pripadaju. Svakome je pomogao koliko je mogao. Kod njega su dolazili i radikali, i demokrate, prijatelji, ali i oni koje prvi put sreće. Neko je tražio urgenciju u ministarstvu, drugi da se pravda istera na istinu, treći – novac na zajam, a uvek je postojao i priličan broj onih koji su dolazili da im Lazar potpiše menice i svojom imovinom garantuje za dug prema banci.

Zlo zaduživanja

Verovao je Lazar da će mu sve to vratiti, bez obzira na teško ekonomsko stanje građana i u ono vreme. Njegov potpis na važnim dokumentima bio je za bankarske činovnike sigurna garancija da će dug biti vraćen na vreme. Petru Kuzmanoviću bilo je, kažu, prilično čudno što njegov sin olako potpisuje menice, čak i onim ljudima koje prvi put sreće. A zaduživanje i menice bile su nužno zlo i tog prošlog vremena. Banke su bile neumoljive ako se ijedan dan prekorači u isplati duga. Trgovci, koji su zelenašenjem uz veliku kamatu pozajmljivali novac, takođe su bili neumoljivi. Dug se morao vratiti u naznačenom vremenu jer će “menice otići na protest”, a imovina na doboš, pa su se mnogi u tako očajnom stanju opredeljivali na prosjački štap ili sebi prekraćivali život. Lazar Kuzmanović je, dok je bio poslanik, imao velika primawnja. Osim poslaničke plate, ubirao je prihode i kao akcionar, uz to i kao trgovac stokom, pa mu se u tom pogledu moglo zavideti u odnosu na ostale. Ipak, potpisi na menicama, često i lakomisleni, izgleda da su bili kobni. Plaćao je tuđe dugove, ali nije gubio nadu da će sve povratiti, čak ni onda kada je porodica Kuzmanović počela da prodaje deo po deo imovine. U nekim slučajevima prodavana je u bescenje pre nego što je menica “išla na protest”, pa bi oni koji su je kupovali – dobro profitirali. Situacija sa imovnim stanjem bila je sve teža, ali to se kao porodična tajna - čuvalo od sveta.

Predskazanje starog Petra Kuzmanovića, koji je sinove voleo iznad svega, bivala su sve stvarnija. Otac je umro, Lazar ostao miljenik među ljuima i svoju dobroćudnu prirodu nije mogao da obuzda, makar i po cenu cele imovine. Izgleda da je to bila ona “opaka bolest” koja je ovog, retko voljenog poslanika Radikalne stranke, tokom poslednjih godina života toliko mučila da se, na kraju, rešio na najgore.

Sugrađani su mu odali veliku poast. Bila je to jedna od onih velikih sahrana koje se u narodu nekako sa žarom prepričavaju.

Danas priča o narodnom poslaniku Lazaru Kuzmanoviću, koji je ceh zbog potpisivanja menica platio sopstvenom glavom, zvuči kao naučna fantastika. U vremenu koje je namnožilo ljude koji su spremni da se oko op{šeg dobra potrude samo ako će u toj priči imati i lični interes, podsećanje na čoveka koji je shvatao da “jedno jedino “evo ti” vredi više nego deset “neka ti nebo pomogne”, učiniće da pomislite kako je dotični narodni poslanik Lazar Kuzmanović, iz legende ponikao, nakratko iz nje izašao i na kraju se u nju sam vratio. Da u njoj, gde mu i jeste mesto, zauvek ostane…

                                                                                   

 

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Partly Cloudy (night), 1 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:45 am   |   Sunset: 4:4 pm
94%     1.8 m/s     33.153 bar
Forecast
SUB Low: 0 °C High: 11 °C
NED Low: 2 °C High: 11 °C
PON Low: 2 °C High: 5 °C
UTO Low: -2 °C High: 3 °C
SRE Low: -6 °C High: 5 °C
ČET Low: 3 °C High: 9 °C
PET Low: 1 °C High: 6 °C
SUB Low: 0 °C High: 6 °C
NED Low: -2 °C High: 3 °C
PON Low: -1 °C High: 5 °C