Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Ivan Rajović

Kraljevčani su 1996. pred Milutina dolazili kao na hodočašće, a danas, izgubljenih nada i pocepanih cipela, ne žive mnogo bolje nego u vreme režima koji su rušili, ali žive daleko gore od onoga što su očekivali i za šta su se borili

Danas, 17. novembra, navršava se dvadeset jedna godina od početka najvećih demokratskih protesta u našem gradu, na kojima su građani punih 97 dana protestovali protiv krađe glasova na izborima i tražili smenu tadašnjeg režima. I mada mnogi sebi pripisuju velike zasluge u ovom istorijskom događaju koji, kako se pokazalo, nije dao očekivane rezultate, dokumenta govore da je protest započeo u Kraljevu, potom se nastavio u Nišu, pa Beogradu, a onda je zahvatio čitavu Srbiju. Nažalost, ovom događaju nije posvećena odgovarajuća medijska pažnja u vremenima koja su potom nastupila, a koja karakterišu previranja u svim oblastima života, pa bi se shodno tome moglo zaključiti da i dve decenije kasnije živimo u demokratskim promenama koje su tada tek započete, a pitanje je kada će biti i definitivno okončane.

Povodom ovog datuma, koji neizostavno spada u jedan od najznačajnijih u novijoj istoriji Kraljeva, “Krug”  će u ovom izdanju pokušati da sa distance od dvadeset jedne godine svoje čitaoce podseti na vreme kada je sa snegom ,,proleće stiglo u Kraljevo", na trenutke, produžene u mesece, koji ostaju u sećanju svakog šetača, na izneverena očekivanja i još mnogo toga.

*************************************************************************************************

PORODICA OD NEKOLIKO HILJADA BRAĆE I SESTARA

U vreme takozvanih demokratskih protesta koji su, spontano i sasvim slučajno, započeli u Kraljevu, opozicija u Srbiji je tek ušla u drugu petoletku svog bivstvovanja. I pored više intenzivnih i, reklo bi se, dramatičnih obračuna sa režimom, bilo je više nego jasno da je definitivni obračun sa Miloševićem, koji bi podrazumevao njegovo nasilno rušenje, čista iluzija. Još veća iluzija je bila nada da bi na demokratskim izborima demokratska opozicija mogla da pobedi bračni par sa Dedinja, koji je bio na vrhuncu svog vladalačkog zanosa. Tim pre što su, a to su kasniji događaji potvrdili, u redovima Miloševićevih obožavalaca svoje mesto masovno našli svi oni koji su sebe smatrali srpskim nacionalistima i patriotama, penzioneri kojima nikad nikakve promene ne odgovaraju, učesnici ratova, na bilo koji način privilegovani slojevi stanovništva, sanjari velike Srbije i, naravno, pripadnici Miloševićeve bezbednosti, budući da se njegovim čuvanjem u bukvalnom smislu čuvala i njegova tvorevina od države, ili bar ono što je od nje ostalo.

DRŽAVNA BEZBEDNOST NA ČELU OPOZICIJE

Tu se već pokazalo da nije bez osnova bilo prigovora koji su čak išli dotle da se tvrdilo kako je zapravo DB dao svojski doprinos u osnivanju srpske opozicije. Shodno tome, i u redovima lokalne opozicije, okupljene oko koalicije Zajedno, bilo je itekako mnogo onih koji su igrali ključne uloge, a za koje se znalo ko su i za koga rade. Svoju odanost režimu oni su smatrali najodanijim vidom patriotizma i ljubavi prema svojoj zemlji i vođi. Otuda sve one kvalifikacije na račun demonstranata, koje su se tada masovno čule, a išle su dotle da su i deca nazivana petokolonašima, agentima CIA, izdajnicima, a svi skupa koji su u bilo kojoj meri dali svoj doprinos protestu, bili su jednostavno za nosioce vlasti i njihove sledbenike srpski šljam i domicilne ništarije. Tako etiketirani demonstarnti imali su status državnih neprijatelja, a to znači da svoja prava nisu mogli da traže nigde, osim na protestima koji su zbog svega toga i organizovani.

Sa druge strane, u svim segmentima života godinama su akumulirani kadrovi na koje se moglo računati, što je članovima i simpatizerima tadašnjih režimskih stranaka omogućavalo najviši stepen blagodeti u datim uslovima, ali i otvorene mržnje prema svemu i svakome ko je bio protiv. Najbolji dokaz za to su vreće spaljenog biračkog materijala u skupštinskom ,,podzemlju”, ali i sudsko poništavanje zapisnika sa biračkih mesta, čak i tamo gde je to bilo više nego očigledno. Oni koji su pristali da rade za izborne lopove nagrađivani su stanovima u Beogradu i koferima para koje su iznosili iz grada, dok su hiljade šetača demonstrirale pod njihovim zatamnjenim prozorima. Život u takvim okolnostima, kako su tumačili pojedini lokalni ideolozi i funkcioneri Miloševićevih stranaka, sveo se na prirodnu selekciju iz koje je trebalo da prežive oni koji su se u prethodnom periodu bolje snašli. A to je značilo verno služili diktatorima i za to dobili određene privilegije. Situacija u kojoj su mnogi mogli biti kupljeni za jedan mobilni telefon, što je i činjeno, držana je pod kontrolom na taj način što objektivnog informisanja, sve do pred kraj protesta, nije ni bilo, osim retkih izuzetaka i izveštaja stranih novinara koji su pratili dešavanja u Srbiji.

LEGALISTIČKO MANIFESTOVANJE NEZADOVOLJSTVA

Međutim, u tom trenutku verovatno nikome nije padalo na pamet da su sazreli uslovi da se režim ruši, a opoziciono delovanje bilo je usmeravano odozgo i dozirano u onoj meri u kojoj je moglo da predstavlja lepu zabavu za nemirne duhove i sasvim pristojan ambijent za buntovnike, stranački aktivne ili ne.

Dakle, u takvoj atmosferi, kada se dobrim delom na opoziciju iz navedenih i mnogih drugih razloga gledalo kao na nestašne dečkiće i devojčice koji daju specifičan ukus Miloševićevoj ,,demokratiji", došlo je do spontanih protesta kao čisto legalističkog manifestovanja nezadovoljstva očiglednom krađom na izborima za lokalne organe vlasti. A koliko je opozicija bila jaka i jedinstvena govori i to što je dobar deo odbornika kojima mandati nisu osporeni bio rešen da uđe u opštinu i učestvuje u novoj vlasti, bez obzira što ona praktično ne bi bila nova, niti opoziciona, a ni proistekla iz volje građana.

Zbog svega toga, u prvim danima broj onih koji su se okupljali na Trgu pred Milutinom bio je toliki da bi svako zanimljivije dešavanje privuklo istu pažnju. To je valjda i potaklo  čuvenu izjavu jednog tadašnjeg (na)čelnika: ,,Neka ih još dan-dva, a onda će mi krv propišati", koja je isprovocirala ono što će se kasnije događati.

Pored pripadnika DB kojih je, sasvim razumljivo, bilo puno i na svim mestima u gradu, u početku se okupljao i veliki broj znatiželjnika, prodavaca semenki i koječega, a kasnije i pištaljki koje su demonstrantima prodavali julovci. Veliki broj ,,učesnika" pratio je skupove sa pažljivo odmerene distance sa koje se u isto vreme, po potrebi, može biti eventualni učesnik-buntovnik ili slučajni prolaznik. Drugi, hrabriji, ulazili su u masu, ali sa maskama od kapa i šalova na licu. Sve je pažljivo snimano službenom opremom Milicije, i naravno, ništa nije emitovano niti objavljivano u lokalnim medijima. Čekalo se da ovaj izliv nezadovoljstva prohukti i sam od sebe prestane, čime bi i vlast i demonstranti bili zadovoljni. Ali, stvari se komplikuju obračunom kod benzinske pumpe u Čibukovcu, gde policija gubi živce i brutalno prebija vođe demonstranata. I umesto da se ,,zabava" smiri, protesti od tog trenutka postaju sve masovniji. Masovniji postaju i kordoni policajaca koji neprekidno stižu kao pojačanje iz južnijih delova naše domovine. Ono po čemu će ovi čuvari reda i mira biti upamćeni, za razliku od domaćih koji su bili dosta tolerantni i uzdržani, jesu njihovi staklasti pogledi ispunjeni ubilačkom mržnjom prema svemu onome što bi moglo da ugrozi ono što su bili plaćeni da brane. I od tog trenutka legalistička manifestacija nezadovoljstva građana postaje pravi lokalni rat u kojem se, pored ostalog, potežu pištolji u zgradi SO, bombama ulazi među demonstrante, kolima uleće među šetače, a premlaćivanje po haustorima i privođenje na informativne razgovore postaje više nego normalna pojava, naročito kada su mladi Otporaši u pitanju. Ali sve što je represija bila brutalnija i protesti su dobijali na značaju, masovnosti i žestini. Zato je pravo čudo da i pored nepomirljivo suočenih protivnika nije došlo do ozbiljnijeg masovnog sukoba sa teškim posledicama, što je čuvarima režima i bio cilj, a što je izbegnuto samo zahvaljujući gotovo gandijevskim metodama organizatora protesta. Da su stvari postale veoma ozbiljne shvatilo se posle saznanja o praćenju, snimanju i prisluškivanju vođa protesta kao da se radi o državnim neprijateljima. No, tada su već stvari otišle tako daleko da povratka više nije bilo, a to je značilo da se mora ići do kraja, ako je cilj da se sačuvaju žive glave.

Uglavnom, opšti je utisak da demonstranti nisu baš neprijateljski raspoloženi prema ljudima u uniformi, čemu je značajno doprinelo i pismo 65 radnika Sekretarijata unutrašnjih poslova iz Kraljeva, koje je obelodanila koalicija ,,Zajedno". Oni su poručili Kraljevčanima da ih se ne plaše i da su sa njima.

Vrlo je karakterističan jedan pasus: ,,Budite uvereni da ćemo, u slučaju da dođe do neželjenih događaja, pokušati da, pre svega, zaštitimo naše sugrađane od naših kolega koji su iz drugih gradova došli u Kraljevo ne bi li zaštitili naše lokalne lopove i bitange koji iz svojih fotelja mirno posmatraju sve što se dešava u našem gradu”.

VLASTOLJUPCI U SENCI SVEOPŠTE EUFORIJE

I dok su jedni idealistički učestvovali u demonstracijama koje su zahvatile čitavu Srbiju i poprimale sve veći zamah, drugi su već smišljali svoj uspon na vlast, a treći su još uvek taktizirali nesigurni kako će se sve to završiti. Zato se i događalo da se vrlo mali broj viđenijih Kraljevčana javno obrati sugrađanima, sve dok nisu bili sigurni u ishod tromesečnog bunta, a i onda uglavnom neodređenim, mlakim i bezličnim monolozima neprimerenim mestu i vremenu. Poznata mudrost da ne valja baš mnogo i među prvima kukurikati, za mnoge je bila način da ostanu čisti pred sopstvenom savešću, a da opet, na neki način, daju i podršku protestima, što se od njih i očekivalo. Međutim, kada se ishod već naslućivao, svi su požurili da nađu i obezbede svoje mesto u nastupajućim promenama, a takvi su, kao što se pokazalo, bili i te kako pogodni za nosioce nove vlasti, kao i mnogi od onih koji bi po logici smene vlasti trebalo da budu kažnjeni. Takvi su postali poslušni i vrlo upotrebljivi.

Saradnja sa ,,neprijateljem" bila je do te mere čvrsta da su zvanični cinkaroši sedeli u štabu Koalicije, primali faksove i materijal koji je stizao iz Beograda, a povremeno, tokom noći, davali izveštaje za Slobodnu Evropu, Glas Amerike i druge radio stanice zainteresovane za našu sudbinu. Neki od simpatizera JUL, bivših komunista, pripadnika DB ili tek vrbovanih aktivista ove organizacije, bili su u samom vrhu rukovodstva koalicije, kandidati za najviše funkcije u budućoj vlasti, a pojedini, kasnije, i najviši funkcioneri.

Sa druge strane, euforija širokih narodnih masa postala je do te mere jaka da su okupljanja na Trgu predstavljala svojevrsne izlive do tada nedoživljenih osećanja zajedništva, drugarstva, tolerancije i vere u zajedničku ideju koja je trebalo da donese nešto novo, humanije i bolje za sve, nešto što je trebalo da bude proizvod zajedničke težnje za boljim životom. Posebno su bile atraktivne šetnje u kojima su hiljade ljudi obilazile stanove prozvanih i omraženih nosilaca aktuelne vlasti pri čemu je, ne retko, dolazilo do opasnih incidenata. Naravno, svima je bilo jasno da se vlast ruši u Beogradu, pa je na Kraljevčanima bilo samo to da istraju i pokažu da su na pravoj strani. I pokazali su.

Očekivalo se i da hiljade nezadovoljnih radnika propalih kraljevačkih giganata izađu na Trg, ali se to nije desilo. Strah je, ipak, osim u retkim pojedinačnim istupima, nadjačao kolektivno krčanje praznih stomaka.

Bez obzira na sve, iz dana u dan protesti su postali način života. Svako je imao svoje mesto u masi, svoju kocku na trgu, na kojoj je stajao, svoju pljosku u unutrašnjem džepu, fišek semenki, kesu bombona, svoju pištaljku koja je postala simbol protesta, trubu, motornu testeru, medenicu ili bilo koji rekvizit za pravljenje buke. Ljudi su iz večeri u veče dolazili pred Milutina kao na hodočašće, iz okolnih sela, napuštali su slave, rođendane, prenose fudbalskih utakmica, ispraćaje, posao i dolazili da budu tu, po kiši, snegu i mrazu, pred kordonima, pod pendrecima, pred kamerama, pred očima svetske javnosti, kojoj su strani novinari jasno stavljali do znanja da je i Kraljevo deo tog istog civilizovanog sveta. Mladi i stari, žene i muškarci, deca sa roditeljima, svi su bili jedan organizam koji je disao istim plućima i brujao iz svih zaglušujućih ,,oruđa" protiv onoga što jeste prizivajući ono što bi tek trebalo da dođe. Pred Milutinom su se rađale nove ljubavi, hvatali bombaši, pred Milutinom se pevalo, recitovalo, vatreno obećavalo, igralo, pilo i jelo. Pred Milutinom se, prosto rečeno, slavilo, molilo i živelo punim životom duže od tri meseca.

PROTEST KAO RADNA OBAVEZA

U protestima su redovno učestvovala jednogodišnja deca, ali i devedesetogodišnjaci, što je najbolja potvrda da je u pitanju bio opštenarodni bunt i borba za opstanak, a ne samo politički događaj, kako su to pojedinci želeli da predstave. I mada je sve govorilo da se radi o protestu kakav u Kraljevu nikada ranije nije viđen, u svemu tome su naročito uživala deca koju su pojedni roditelji čak ,,dovodili u red" pretnjom da neće ići na miting. I većina odraslih je strahovala da će okupljanja prestati kada rezultati budu saopšteni i već su se pitali, šta tada? A u kojoj je meri manija protestovanja zahvatila Kraljevčane govori i to što su mnogi, mada bez žaljenja, priznavali da su potpuno zanemarili čak i bračne dužnosti, što je potvrdila i izjava dr Stodića, ginekologa, koji je, mada kroz smeh, rekao kako je broj abortusa u tom periodu toliko pao da se može dogoditi da ostane bez posla.

Mnogi su na Trg dolazili kao na posao, a svoje prisustvo tamo nazivali radom na rušenju sistema. Osećaj zajedništva, pripadnosti istoj ideji i pokretu do te mere je bio izražen da se sticao utisak kako na trgu i šetnjama učestvuje porodica od nekoliko hiljada braće i sestara. Mnogi gosti koji su svakodnevno dolazili i obraćali se građanima sa postamenta spomenika, a bilo ih je iz svih struktura, od političara do pisaca, novinara, sveštenika, glumaca, profesora, studenata, sportista… doprineli su da protest ne bude samo politički čin, već je poprimio sve odlike multimedijalnog dešavanja koje edukuje, zabavlja, oplemenjuje, usmerava, a sve vreme je u službi bunta. Zato će budućim hroničarima verovatno biti potrebno mnogo vremena i znanja da proniknu u suštinu kraljevačkih dešavanja tokom više od tri meseca protesta, ali i svega onoga što se potom dešavalo.

SETNO SEĆANJE I GORČINA

Od svega, danas je ostalo samo setno sećanje i gorčina. Kod onih trezvenijih, koji znaju da se diktatorski režimi ne ruše tek tako, pištaljkama i šetnjama, osećaj zadovoljstva da su učestvovali u nečemu što je istorija, ma kako se sva ta događanja okončala. Kod drugih gađenje, razočaranje, osećanje da su izmanipulisani i da je sve bilo uzalud, da su ovi isti kao oni, da je vlast uvek vlast i da je svaki idealizam u Srbiji osuđen na neuspeh.

Oni koji su tada idealistički verovali da su sva kadrovska rešenja trenutna, ubeđeni da će demokratija na ovim prostorima zaživeti i dati svoje plodove, prevarili su se. Mnogi su, ničim zaslužni, proteklih dvadesetak godina proveli na rukovodećim mestima, uz sve pogodnosti koje to pruža. Drugi su se, sticajem okolnosti, vinuli u sam vrh političkih zbivanja sa političkim iskustvom ,,iskovanim" u kraljevačkim protestima i ophođenju sa svojim ,,nesrećnim narodom" za koji nisu učinili ništa, ali su za sebe učinili mnogo. Treći su, zajedno sa većinom učesnika, ostali tamo gde su i bili, sa dvadesetak godina relativno uzaludno utrošenog života, ali čista obraza i neokaljanog ugleda.

Tromesečne šetnje nezadovoljnog naroda pojedinim ,,srećnicima" su donele faraonsku korist, kako to i biva u revolucijama koje ,,jedu svoju decu", čak toliku da nisu ni u snu pomišljali da se nešto takvo može dogoditi sa tako malo ili nimalo truda. I zato bi mnogi da posle samo  dve decenije  zaborave sve što je bilo, i da dani kada je, kako se mislilo, proleće u sred zime stiglo u Kraljevo, ostanu samo dronjave senke uspomena u svesti onih koji su iskreno verovali u promene nabolje. Valjda zbog toga čak i oni koji su tada prozivani i javno žigosani kao neprijatelji naroda, danas traže izvinjenje i rehabilitaciju, mada im se ništa loše nije ni desilo - naprotiv. I svi bi danas da se ne sećaju vremena koje većina nosi u srcu kao jedan od najlepših i najburnijih perioda u svom životu, vremena nesputane pozitivne snage koja je provalila iz nezadovoljnih ljudi, pomešana sa ljubavlju, sa verom, sa nadom. To je ono što su pojedinci izneverili zarad sopstvenih interesa, a sada bi da te stranice istorije Kraljeva izbrišu, jer one opominju i traže istinu i opravdanje za svoje postojanje ili brisanje. Traže da oni koji su krivi za izneverena očekivanja budu poznati i pokazani onima čiji su trud iskoristili i pogazili.

Izgubljenih nada, pocepanih cipela, sa reumatičnim zglobovima i od šetnji odebljalim tabanima, Kraljevčani danas ne žive mnogo bolje nego u vreme režima koji su rušili, ali žive daleko gore od onoga što su očekivali i za šta su se borili. Ne bi trebalo smetnuti sa uma ni to da su se mnogi samo deklarativno borili ,,spremni" da u svakom trenutku i svakoj vlasti budu na usluzi. Tokom proteklih godina to se jasno videlo, a videlo se i na protestima gde su najveći doprinos dali baš oni koji i nisu imali šta da izgube, niti su očekivali da nešto naročito dobiju.

ISTO, SAMO MALO DRUGAČIJE

Ipak, kad se bolje pogleda, a imajući u vidu sve prethodne činjenice, kao i situaciju na višim nivoima, sasvim je jasno da se u suštini za proteklih deset godina vrlo malo toga promenilo, a možda čak ni to. Kadrovskom politikom vođenom iz nekih drugih centara moći na ključna mesta su ponovo dolazili ljudi kojima je želja da budu na vlasti bila jedina motivacija, koji čak nisu bili ni članovi stranaka koje su ih za to predlagale. Zapravo, pesimisti će reći da je situacija još gora nego što je bila, a pri tom će zaboraviti da naglase kako su možda pojedini ljudi otišli na neka bolja i senovitija mesta, neki drugi su došli, kozmetičke promene su napravljene, ali su centri moći, i para naravno, i dalje ostali tamo gde su i bili, a to znači da isti ljudi, osim retkih izuzetaka, i dalje upravljaju našim životima. 

U nastavku prenosimo i deo prezentacije našeg grada na sajtu http://www.kraljevo.com/kraljevo/proslost/protesti-96-97.htm> www.kraljevo.com, a tiče se odrednice Novija istorija Kraljeva. Pored knjige ,,Zajedno pred Milutinom" i ,,Kraljevačkih novina", ovo je jedini zvanični dokument koji obrađuje ovu temu i pridaje joj značaj koji ona zaslužuje i kojim se Kraljevo, na pravi način, legitimiše u svetu putem Interneta.

POČETAK

U prostorijama SPO, početkom 1996. godine predstavnici parlamentarnih opozicionih stranaka u Kraljevu potpisali su Sporazum o zajedničkom učešću na predstojećim lokalnim izborima. Poštujući odredbe Sporazuma Koalicije ,,Zajedno", po kojima se u koaliciju ulazi na osnovu rezultata izbora iz 1993. godine, sporazum su potpisali predsednik Opštinskog odbora SPO Milomir Šljivic, predsednik Opštinskog odbora DS Svetlana Stanić i potpredsednik Opštinskog odbora DSS Zoran Karaičić. Prema onome što je potpisano, na listi od 70 kandidata za odbornika SO Kraljevo SPO će imati 37, DS 23, a DSS 10 kandidata.

Trećeg novembra održava se prvi krug izbora. Od 105.216 upisanih birača u Kraljevu je na izbore izašlo 68.659 ili 65,25 odsto. Za ,,Zajedno" je glasalo 22.067, za SPS 19.402, za JUL 11.347, SRS 8.694, Novu demokratiju 1.097 i za GG 1.515 birača. Posle prvog kruga glasanja, odbornička mesta u Kraljevu obezbedilo je pet kandidata ,,Zajedno" i jedan iz SPS-a, dok će se za preostala 64 mandata, u drugom krugu, boriti 54 kandidata ,,Zajedno", 52 SPS, 14 JUL, osam SRS i dva iz ND. Koalicija ,,Zajedno" ima bolje rezultate na 48 mesta, što govori o ubedljivoj prednosti opozicije pred konačnom odlukom.

Petog novembra, TV Kraljevo u informativnoj emisiji ,,Danas" u 19 časova objavljuje pregled rezultata. ,,Zajedno" postaje reč koja dominira pregledom rezultata lokalnih izbora. Ovakva ,,omaška" više se neće događati na lokalnoj televiziji. Narednih dana, televizija će nas izveštavati o stočnoj privredi i drugim sudbonosnim događanjima iz oblasti poljoprivrede, turizma i sporta. Prognoza vremena postaje jedna od najvažnijih vesti. Direktor TV Kraljevo i kandidat SPS-a Milanko Danilović, između dva kruga glasanja, prima u radni odnos 16 lica, uglavnom novih članova SPS-a.

Od 12. do 16. novembra počinje prljava predizborna kampanja: U emisijama ,,Okrugli sto" od 12. i 14. novembra, Dragan Dugalić iz SPS-a vređa Koaliciju ,,Zajedno". Simulirajući duhovitost, on siluje istinu. JUL do 17. novembra po selima u okolini Kraljeva deli đubrivo seljacima. SPS istupa sa letkom ,,Ne dozvolite da Kraljevo bude opozicija Srbiji i Jugoslaviji". Preti se da će Republika prestati da finansira Kraljevo...

KRALJEVO NE SME PASTI!

Gorica Gajević izdaje nalog da Kraljevo ne sme pasti u ruke opozicije ni po koju cenu; pouzdane informacije već tih dana ukazuju da će socijalisti izazivati masovne nepravilnosti i ekscese na biračkim mestima 17. Novembra kako bi uticali na poništavanje glasova. U biračkim odborima, na mestima gde se u drugom krugu nadmeću kandidati SPS i ,,Zajedno", u biračkom odboru je 10 lica, od toga samo dva iz ,,Zajedno". Štampa se višak od 6.754 glasačka listića, koji su prisebnošću predstavnika koalicije u OIK uništeni. Nikada se neće znati koliko je glasačkih listića odštampano ,,ilegalno". A da je toga bilo, pokazaće događanja koja slede.

Sedamnaestog novembra počinje glasanje. Već tokom dana počinju veliki problemi: počinje ubacivanje dodatnih listića, udaljavanje članova biračkih odbora Koalicije ,,Zajedno"... Posle prebrojavanja glasova, na IJ gde su kandidati ,,Zajedno" pobedili, počinje krađa glasačkog materijala, preglasavanje u biračkim odborima, kao i ponovno ubacivanje glasačkih listića. Nalazili su se svuda: u kutijama, pored peći, u dvorištu oko biračkih mesta...

Oko 22 časa, pred prostorijama Demokratske stranke u Kraljevu u Karađordevoj ulici, gde se inače nalazi štab koalicije ,,Zajedno", počinje okupljanje građana. Broj građana se do 23 časa povećao na nekoliko hiljada. Po prispelim zapisnicima, kandidati ,,Zajedno" odneli su pobedu u drugom krugu na 31. izbornoj jedinici, što je uz pet kandidata iz prvog kruga činilo većinu od 36 odbornika. U tom trenutku počinje slavlje koje se brzo prenosi do Trga srpskih ratnika, gde kod ,,Milutina" veselje traje nekoliko časova.

Osamnaestog novembra, suočeni sa beskrupuloznim ponašanjem SPS i OIK, član komisije, adv. Vladimir Ilić i narodni poslanici Mile Korićanac, Marko Petrović i Slavko Nedeljković stupaju u štrajk glađu u prostorijama OIK. Do isteka ovog roka, SPS nije podneo prigovore povodom izbora. Negde oko 21 čas, predsednik OIK Aleksandar Petrović izvlači iz džepa komad papira, predstavljajući ga ostalim članovima komisije kao prigovor SPS-a (kako se kasnije ispostavlja, ne jedan, već 16 prigovora na jednom listu papira) i zavodi ovaj prigovor u zavodnu knjigu OIK, a upisuje vreme prijema 19.20 časova. Član OIK ispred koalicije ,,Zajedno" adv. Ilić traži da mu se dozvoli da pročita prigovor, ali mu to biva uskraćeno. OIK sve prigovore SPS-a usvaja, a prigovore ,,Zajedno" odbija.

JAJIMA NA “JAJARE”

Devetnaesti novembar - prvi dan protesta. Oko 21 čas članovi OIK beže iz opštine na sporedan izlaz, iako nikome nije jasno zbog čega i od koga beže. TV Kraljevo počinje propagandnu aktivnost, a krađu izbora ne pominje. U Kraljevo prispevaju jake snage specijalne milicije iz Čacka (interventni vod), iz Novog Pazara i Raške. Mobiliše se rezervni sastav milicije. Milicija je unutar i ispred zgrada opštine, ,,Komiteta", Televizije. Sledećih dana nastavljaju se protesti. Protest vodi Ivan Rajović, a vesti čita Verica Anđelković. Počinje bacanje jaja na ,,jajare". Pojavljuju se fleke na zgradama koje oličavaju SPS-ovu vlast: ,,Komitetu", Okružnom sudu, Televiziji, zgradama u kojima stanuju SPS funkcioneri... Dvadesetog novembra ,,Zajedno" podnosi krivičnu prijavu protiv predsednika OIK Aleksandra Petrovića zbog falsifikovanja službene isprave. Dvadeset drugog novembra, posle pet dana štrajka glađu, milicija izbacuje štrajkače na ulicu. OIK poništava izbore na 16 izbornih jedinica, a kao datum ponovnog glasanja određuje se 1. decembar. ,,Zajedno" bojkotuje ponovno glasanje. Predsednik OIK Aleksandar Petrović i sekretar SO Krsta Stojadinović podnose ostavke... Prvog decembra na Trgu kod ,,Milutina" konstituiše se Skupština Slobodnog Kraljeva. Protesti postaju masovni. Svake večeri, ispred ,,Milutina" se okuplja najmanje 10.000 Kraljevčana. Okupljenim građanima se sa ,,Milutina" obraćaju poznate ličnosti srpske politike, kulture i javnog života. Između ostalih, u Kraljevu su tih dana i Zoran Ðinđic, Dušan Kovačevic, Branislav Lečić, Milan Komnenić, Vladan Batić, Ljiljana Blagojević, Mihajlo Kovač, Slobodan Gavrilović, Ljiljana Lašić, Dara Đokić i mnogi, mnogi drugi. Kraljevo štampa i 17 brojeva svojih ,,Kraljevačkih novina", koje u početku ureduje Dimitrije Jovanović, a potom Ivan Rajović, i koje postaju, uz beogradsku ,,Demokratiju", glavno informativno glasilo protesta.

PIŠTALJKE, ŠERPE, MOTORNE TESTERE...

Počele su i redovne protestne šetnje. Posle mitinga povorka od desetak hiljada šetača kretala se gradom zviždeci i mirno protestujući. Svaki dan je imao i svoje parole u zavisnosti pored kojih institucija ili pored čije zgrade se prolazilo... Opština, Opštinski sud, zgrada ,,Komiteta" u kome je OO SPS, Okružni sud, Dom društvenih u kojem je smeštena TV Kraljevo i dopisništvo RTS, zgrada SUP... kuće i stanovi: Mirka Raičića (koji je sa svojih ulaznih vrata sklonio pločicu sa imenom!!), Miroljuba Jovanovića u Ribnici, Aleksandra Petrovića iz OIK... Demonstranti na proteste dolaze sve opremljeniji i uigraniji. Sveće, trube, pištaljke, pa čak i jedna motorna testera, postali su sastavni deo arsenala kojim se stvara neopisiva buka na akustičnom trgu, kao svojevrstan vid protesta i izražavanja opštenarodnog nezadovoljstva.

Drugog decembra, oko 15 casova, studenti Mašinskog fakulteta u Kraljevu prošetali su gradom noseći transparent na kome je pisalo ,,Nismo mi zapalili žito". Otpozdravljajući građanima, koji su ih vidno uzbuđeni sa simpatijama i oduševljenjem pozdravljali, mašinci, njih oko 200, laganim hodom obišli su iste one institucije koje su prethodnih večeri obilazili demonstranti.

Sledećeg dana transparent je bio: ,,Šta će biti s kućom, tata", a posle se ustalio na ,,Studentski protest '96.".

NOVINARI SE OGRAÐUJU OD UREÐIVACKE POLITIKE

Sedamnaestog decembra, novinari i tehnička ekipa ,,Ibarskih novosti", Radio i Televizije Kraljevo izdaju saopštenje za javnost u kome se ograđuju od uređivačke politike svojih medija i pozivaju na Kodeks Saveza novinara Jugoslavije o borbi za slobodno i pravovremeno inormisanje. Saopštenje je potpisalo 39 radnika JP ,,Ibarske novosti".

Dvadesetog decembra (petak) Socijalisti pokušavaju ,,na divlje" da konstituišu Skupštinu opštine Kraljevo i pozivaju 25 odbornika ,,Zajedno".

Pred opštinom se od jutarnjih časova okupljaju građani uz glasno izražavanje protesta zbog nasilja nad istinom i pravdom. Socijalistima ne polazi za rukom da konstituišu svoju skupštinu, pa se povlače u prostorije Raškog okruga gde proglašavju da je sednica SO održana i da su na toj ,,sednici" izabrani: za predsednika SO Zoran Jablanović, potpredsednika Zoran Bojanić, a predsednika IO Zoran Vukadinović. Iste večeri, delegaciju ,,Zajedno" iz Kraljeva primila je delegacija OEBS-a u Beogradu. Tom prilikom uručena je originalna izborna dokumentacija iz Kraljeva.

Dvadeset trećeg decembra SPS organizuje kontramiting na gradskom Trgu u 14 casova. Od nekoliko stotina ,,sledbenika lika i dela Slobodana Miloševića", više od polovine dovezeni su autobusima iz lokalnih opština. Odvojeno kordonom milicije, stajalo je više hiljada pristalica koalicije ,,Zajedno", koja je donela i objavila odluku o ignorisanju ovog skupa. Kontramiting je trajao 18 minuta, pre nego što su, izviždani i šikanirani, otišli sa Trga.

Dvadeset sedmog decembra u Ženevi bivši španski premijer Felipe Gonzales izjavio da je srpska opozicija pobedila na lokalnim izborima u 13 opština u Srbiji (naravno, i u Kraljevu) i u devet opština u Beogradu. Gonzales je predvodio misiju OEBS, čiji je zadatak bio da utvrdi relevantne činjenice u vezi sa poništenim lokalnim izborima.  Više od 30.000 gradana, što je više od polovine stanovnika Kraljeva, dočekalo je Srpsku Novu godinu na centralnom gradskom trgu pred ,,Milutinom". Tačno u ponoć, nebo su osvetlili buketi ispaljenih raketa, a grad je prosto podrhtavao od buke iz svih raspoloživih stredstava, u upotrebi vec 58 dana. Okupljenim građanima Novu godinu su, pored ,,običnih" građana, čestitali i predsednici Opštinskih odbora stranaka koalicije, kao i lokalni narodni poslanici Skupštine Republike Srbije.

MILICIJA TRENIRA STROGOĆU

Dvadeset trećeg januara, policija je tukla građane koji su automobilima pokušali da blokiraju saobraćaj na Ibarskoj magistrali, kod ,,Zlatne doline". Pretučeni su Milivoje Kostić, narodni poslanik, Marko Petrović, profesor, Želimir Bučevac i Ivan Rajović. Marko Petrović, iako poseduje poslanički imunitet, biva priveden u SUP Kraljevo, a Kostić je prebačen u stanicu hitne pomoci.

Druga grupa građana, među kojima su bili Mile Korićanac, narodni poslanik DS, Milomir Šljivić, predsednik OO SPO, i Svetlana Stanić, predsednik OO DS, uspela je da u potpunosti blokira saobraćaj tokom tri sata u Progorelici.

Kolona blokiranih vozila bila je duga nekoliko desetina kilometara. Kraljevo je bilo u protestima sve do stupanja na snagu čuvenog LEX SPECIALIS-a Slobodana Miloševića, koji potvrđuje rezultate drugog izbornog kruga za lokalne organe vlasti od 17. novembra. Protesti su okončani 25.februara.

U petak, 21. februara, održana je konstitutivna sednica SO Kraljevo. Skupštinska sala je osvećena. Taj čin obavio je Njegovo preosveštenstvo vladika gornjokarlovački Nikanor, uz činodejstvovanje sveštenika i monaha Eparhije žicke. Neposredno pre toga, 36 odbornika Koalicije ,,Zajedno" položilo je, opet uz službu božju, zakletvu u kraljevačkoj crkvi Svete trojice. Za predsednika SO Kraljevo izabran je dr Radoslav Jović (SPO), za potpredsednik prof. dr Predrag Stojanović (DHSS), a za predsednika Izvršnog odbora Miodrag Sretović (DS). Novi sekretar SO je Slaviša Vojinović (DS). Izabrano je i 10 članova Izvršnog odbora i potpredsednik tog visokog tela Milija Slavković (SPO). Za kraj, podatak da je za sve predložene kandidate glasao i po jedan predstavnik opozicionih stranaka (JUL, ND i SRS).

naslovna fotografija: Dobrilo Čuljković

sve ostale fotografije: sajt www.kraljevo.com i iz knjige "Zajedno pred Milutinom"

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

10 Comments

  • Gost - Slobo Simić

    Gost - Slobo Simić

     Ovaj još živ,prepisuje dvadeset godina isti tekst.Kome to više treba.
    • Ime: Slobo Simić
  • Gost - Druga polovina

    Gost - Druga polovina

    Sa tugom i poštovanjem,secam se onih koji nisu više među nama,a koji su ostavili deo sebe,kod Milutina u nadi da se nešto promeni,da krene na bolje.Izgoreli zabolju buducnost novih generacija.Nekima je bolja naravno ali vecini nije.Onima koji su išli srcem i istinskom željom za promenama i koji su verovali.Drugi su se snašli,ne treba ponavljati kako.Hvala na podsecanju na svaki trenutak proveden sa vama na kocki pored Milutina.Naviru i tuga i suze zbog izneverenih nadanja i sreca što smo bili zajedno u jednom trenutku kad se stvarala Istorija.Kao da je bilo juče,a toliko toga smo od onda preživeli.Svi ste u mom secanju i oni koji nažalost nisu više među nama.Pozdrav za Ivana-Druga polovina
    • Ime: Druga polovina
  • Gost - Saborac

    Gost - Saborac

    Brate Ivane, nisam ni heroj, ni junak, ni nosilac medalje. Saborac jesam, ako se ne ljutiš, i ako ne misliš da je to sada privilegija, pa se zato javljam.
    Što se tiče urednice portala, dao si preveliki značaj mojoj uzgrednoj opasci, izrečenoj, nažalost, na osnovu dva- tri dokaza... Ali, ne skrećimo s puta.
    Iskreno pozdravljam i tebe i urednicu.
    • Ime: Saborac
  • Gost - Ivan Rajović, glavom i bradom

    Gost - Ivan Rajović, glavom i bradom

    Dragi moj brate, višestruki saborče,

    drago mi je da znaš koliko i ja, a možda i više. Ne znam dal' si muško ili žensko, pošto se kriješ iza ove herojske, prvoboračke titule, valjda zato što se ne bojiš sankcija vlastodržaca protiv kojih si višestruko ratovao, ali znam na koga misliš. A to što ti misiliš, uglavnom je poznato svima koji su hteli da znaju, ostalima ne vredi govoriti, a pogotovu ne zaogrnut koporanom anonimnosti.
    I, zanimljiv je tvoj sud o urednici koja nije imala problem da pusti tekst u kojem je mnogo toga rečeno (sve što je bitno) ali bi, kako u svojoj ratničkoj glavi pretpostavljaš, tvoje podatke i priloge za istoriju beščašća, 'ladno bacila kroz prozor. Grešiš, brate,  piva mi obećanog od tvoje avovske penzije. Marina je ostala jedini glas razuma i sačuvala status novinarske profesije u vremenima kada se većina "kolega" prodala i prešla na drugu stranu zarad mrvice privilegija ili golog opstanka. Svaka kritika protiv takve veličine je pucanj sebi u nogu ili u slepoočnicu. I, ne vidim zašto ti je to potrebno, a ničim izazvan nisi. Uostalom, sve što budeš napisao biće objavljeno, to ti garantujem, ali potpiši se, brate, budi muško, jer, kako neko može znati da iza ovog tvog ilegalnog imena ne stoji baš neko od onih koji su tražili da ih penjemo na Milutina. A ti dobro znaš, nadam se, kao višestruki saborac i nosilac spomenice, koji su to igrači i na šta su spremni.
    A pivo ćemo popiti, dakako, i dva ako treba. Čak ću i ja da platim turu, a moje pare nisu zagađene AVovskim šapama, nisu penzija, nisu dodatak, niti procenat od sa'rane. Poslala mi tetka iz Toronta. Živ mi bio, junače!

    • Ime: Ivan Rajović, glavom i bradom
  • Gost - Višestruki saborac

    Gost - Višestruki saborac

    Brate, Ivane, sve znam. Skoro kao i ti. I htedoh da još malo podsetim na događaje, ali i ljude. Konkretno, direktno. Pre svega, na ljude,  na one koji su nas molili da ih uzmemo u svoje redove, a mi nismo hteli ljigavce. Sad su oni u vlasti, ovde, u Kraljevu. Podsetio bih na njih, kako su bili sićušni pred nama, i kako su nas molili da se, barem jednom,  vide sa Milutina.  O njima sam hteo, otvoreno. Ali, znam, nažalost, da će  moj komentar završiti u ,,korpi za otpatke". Razumem urednicu ovog portala, treba joj nezameranje sa predstavnicima vlasti. I zato, Ivane, hvala ti što si nas podsetio... 
    P.S. Kad budem primio penziju, zvaću te na pivo. Na dva, bre!
    • Ime: Višestruki saborac
  • Gost - Dragan Vukadinović

    Gost - Dragan Vukadinović

    I danas sam ponosan na Kraljevo i Kraljevčane sa kojima sam proveo najdivniju zimu u svom životu. Ono što sam tada govorio mislim i danas: nije trebalo prekidati proteste dok se sistem (ne samo vlast) ne promeni. Nije se trebalo zadovoljiti lex specialis-om, jer je on oprao odgovorenost za krađu izbora i maltretiranje građana. Nije trebalo dozvoliti da vlastoljubivost preovlada. Nažalost, bilo je dosta onih koji su samo želeli vlast, da postanu kalifi umesto kalifa, da prigrabe sve beneficije koje vlast donosi, da naplate svoje opoziciono delovanje. Zato nam se sve danas vraća, višestruko gore nego što je bilo u ono vreme. Zato, pamet u glavu kada budemo menjali ovu nakaradnu vlast. 
    • Ime: Dragan Vukadinović
  • Gost - Dragan963

    Gost - Dragan963

    Tad je u Kraljevo počela zima koja i danas traje! 
    • Ime: Dragan963
  • Gost - Podstanar

    Gost - Podstanar

    Nisu to nikakvi saborci. Dovoljno je videti gde su danas, šta rade i kako žive, pa shvatiti da se radi o ljigavcima ubačenim u redove čestitih građana da "miniraju" protest i izjalove sve dobre ideje. Uostalom, autor je sve to lepo objasnio u tekstu, vidi se da čovek zna znanje, a i više od toga. Zar neko misli da je sve to moglo da prođe tek tako, a da otuđeni ogranci udbe ne umešaju svoje alave pipke? Nije, naravno, a ovi danas uživaju privilegije na kontu svoje pohlepe i nečoveštva jer im tu i jeste mesto, ali onda nije bilo. Dobra škola za drugi put, ako ga bude.
    • Ime: Podstanar
  • Gost - Stanarina

    Gost - Stanarina

    Ma kakvi saborci, oni bi i sa Hićom samo da imaju privilegije.
    • Ime: Stanarina
  • Gost - Stanar

    Gost - Stanar

    Oni protiv kojih smo se tih dana borili, danas sede zajedno sa nekim našim saborcima u vlasti. Pitanje za te naše saborce je : Da li vas je sramota danas kada se sretnemo na ulici ?!?!?
    • Ime: Stanar

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 0 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:6 am   |   Sunset: 4:2 pm
83%     4.9 m/s     33.187 bar
Forecast
PON Low: 0 °C High: 1 °C
UTO Low: -1 °C High: 1 °C
SRE Low: -5 °C High: 0 °C
ČET Low: -5 °C High: 0 °C
PET Low: -5 °C High: 3 °C
SUB Low: -1 °C High: 3 °C
NED Low: -2 °C High: 1 °C
PON Low: -3 °C High: 2 °C
UTO Low: -1 °C High: 6 °C
SRE Low: 0 °C High: 5 °C