Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Marko Slavković

U vreme dok je bio oficir JNA, a ja vojnik teškog pešadijskog roda, u kasarni ,,Maršal Tito” u Skoplju, kapetan Ratko Mladić je važio za obrazovanog, autoritativnog i oštrog starešinu, što sam lično iskusio, ali je, i to je nesporno, bio milion milja daleko od nacionalizma i šovinizma

Mnogo godina je prošlo od tada, čak četrdeset pet, ali kao da je prekjuče bilo. Iz tog vremena, vremena mog vojnikovanja, pamtim mnoge detalje. S razlogom. Najpre, pamtim zašto sam regrutovan baš u pešadijsku jedinicu, najtežu od svih rodova. Pamtim kako sam, kao najstariji, ispostavilo se i najpismeniji u klasi, devet vojnika naučio da čitaju i pišu. Pamtim kako sam postao četni ,,ćata” kod (tada) kapetana Ratka Mladića. Pamtim kako sam pred njim stajao mirno, na  raportu, i kako mi je pretio da će me baciti kroz prozor. Pamtim kako mi je, i zbog čega, zakinuo deset dana nagradnog odsustva. Pamtim kako sam mu poslao pismo, kao generalu i komandantu srpske Vojske u Bosni, i kako mi je, lično, odgovorio, pozivom na moj kućni telefonski broj.

Ubuduće ću, nažalost, pamtiti njegov kraj...

Dakle, 1972. godine, iznenada sam dobio poziv za služenje vojnog roka. Upućen sam u pešadijsku jedinicu, što je tada bio ne samo najteži rod, već i rod rezervisan za problematične momke, ili kao kazna za njihove problematične roditelje. U mom slučaju, problematičan mi je bio otac, jer je, sa nepunih dvadeset godina, u vojsci Koste Pećanca imao zaduženje  pomoćnog  kuvara.

Bila je zima, februarska klasa. U Skoplje, u kasarnu ,,Maršal Tito”, stigao sam pun treme i neupućenosti u vojnički život. Zbunilo me je i to što su sa mnom u jedinici bili  golobradi mladići. Skoro svi, izuzimajući jednog Albanca, valjda propalog studenta. Posle komandira čete, kapetana Ratka Mladića i jednog poručnika, bio sam najstariji, ispostaviće se i najpismeniji (ne i najobrazovaniji). Kao takav, određen sam da opismenim devet vojnika, mada sam  imao  utisak da su dvojica- trojica ,,blefirali”, kako bi izbegli stalne i zahtevne poligonske aktivnosti . Paralelno sa ,,učiteljovanjem”, maja te godine, kapetan Mladić me postavlja za četnog pisara, jer je dotadašnji ,,ćata”, izvesni Faruk, musliman iz Malog ili Velikog Zvornika, odslužio vojni rok. Nekoliko meseci posle toga, živeo sam kao grof. Imao sam svoju kancelariju u kojoj sam pisao dnevne zapovesti  i radio foto novine.  Imao sam i propusnice za izlazak vojnika u grad, overene Mladićevim potpisom i pečatom. Ma, kao u bajci.

Ali, jednoga dana, mojom nesmotrenom, rekao bih i uvredljivom izjavom u kancelariji kapetana Mladića, sve je krenulo naopačke. Stopostotno tumbe. Naime, kapetan Mladić mi je, pored zaduženja  pisara, pružio i ključ od četnog magacina, u kome je, uglavnom, bila vojnička odeća i obuća. Onako, pun sebe, kao neka vojnička veličina, glupo sam obrazlagao da nije izvršena primopredaja, da ne znam stanje u magacinu i da, kad budem odlazio kući,  mogu imati problem, jer mi može staviti na teret manjak u magacinu... Nisam stigao da završim rečenicu. Tada sam, prvi put u životu, video kako izgleda  čovek u čijim očima sevaju munje, a iz ustiju gruvaju gromovi. Bio je teško uvređen, govoreći da je on častan čovek i oficir, a ja bezobrazno i bezrazložno  sumnjičav vojnik.

- Izlazi! - vrisnuo je.

Već narednog ponedeljka, kakva slučajnost, bio sam kod njega na raportu. Prijavio me je jedan Mađar, Čanji, da sam, tokom vikenda bio nedisciplinovan, šta li. Na raportu su bila još dva - tri vojnika, ali ih je kapetan Mladić samo pitao zašto su ovde, pa  ne čekajući ceo odgovor, strogim glasom im je naredio: ,,Ajde, bežite odavde!”. Onda se obratio meni:

,,A ti, zašto si ti ovde?”

Rekao sam da ne znam. Stvarno, nisam  znao. Tada mi se Mladić uneo u lice, siktao je na mene, čak mi je, u jednom trenutku, zapretio da će me baciti kroz prozor. Bože, koliko je bio ljut i koliko nije mogao da mi oprosti ničim izazvanu sumnjičavost u njegovo poštenje kao čoveka i starešine.

Naredni dani bili su mirniji, ali  zategnuti. Sa vojnicima sam išao na dnevne aktivnosti, ali sam i radio na opismenjavanju nepismenih. Za četnog pisara kapetan je postavio jednog Albanca, mladog vojnika, koji je završio sretnju tehničku školu. Tada sam shvatio, zapravo sam se tada uverio, da je Mladić million milja bio daleko od nacionaliste i šoviniste.

Prolazile su nedelje, i meseci su prolazili, onako... Obuka nepismenih je uspešno  završena, vojničke novine su o tome pisale, ilustrujući tekst fotografijom vojnika i ,,uče”. Kapetan prve klase, zadužen za moralno političko vaspitanje i obrazovanje, nagradio me je sa deset dana vanrednog odsustva. Ta odluka je negde zaturena i nikada je nisam iskoristio. Čak sam i vojni rok odslužio posle dvanaest meseci, tačno u dan kad sam i došao. Nije mi bilo prijatno, ali nisam bio ni jut. Pogrešno sam uključio mozak, pogrešno sam rekao, pogrešnog čoveka sam uvredio, a to sve košta. Kao i uvek, kao i svuda. Kad smo se rastajali, Mladić mi je samo pružio vojnu knjižicu, ali se nismo rukovali. Koliko sam bio zbunjen, nisam umeo ni da mu se izvinim. A trebalo je. Tada sam imao dosta godina, a i prilično razuma. Trebalo je da mu se izvinim, možda bi prihvatio izvinjenje, možda bi mu bilo drago, možda bi mi primio ruku, možda bi mi poželeo sreću u civilstvu. Možda.

Mnogo godina je prošlo od tada. Počeo je raspad Jugoslavije. Ratovi. Čitam i vidim, pukovnik Mladić komanduje srpskom vojskom u Bosni. Ubrzo čitam i čujem ime  generala Mladića u svim novinama i televizijskim izveštajima. Vračaju mi se u sećanje vojnički dani. Nikako da izbrišem onu scenu... Odlučujem,  javiću mu se. Možda će me se setiti, možda će mi oprostiti što sam, davno, posumnjao u njegov moralni lik. U pismu se predstavljam, izražavam želju da sa njim napravim razgovor za TV Kraljevo i ,,Ibarske novosti”. U tome me podržava tadašnji direktor Raško Đorđević, ali je problem u nedostatku  benzina, čak i da general prihvati moje izvinjenje i moj predlog.

Jednoga  jutra, bogami dosta rano, zazvonio je telefon u stanu. Žena se javila i kaže mi:

,,Ej, traži te general Mladić, ili se neko šali!”

Zaista je bio general Mladić, lično. Obradovao sam se, ponajviše što sam jedan ogroman teret skinuo iz prošlosti. Što se razgovora za televiziju i novine tiče, obećao mi je kao sigurno, ali samo da se za benzin snađem do njegovog štaba, a otuda  neće biti problema. Još mi je rekao da se strpim nekoliko dana, dok se ne završi jedna vrlo važna akcija, o kojoj će se tek pričati. Sada svi znamo o kojoj akciji se radilo. Nažalost, događaji su krenuli drugim  tokom, svet je brujao, rat je besneo. Nikada se više nismo čuli. Broj telefona generala Ratka Mladića i danas čuvam, iako odavno više nije u funkciji.

 Umesto njegovog broja, pamtiću, nažalost, njegov kraj. Glasno i jasno kažem: nezaslužen kraj!

fot: print screen YouTube 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

4 Comments

  • Gost - Kraljevački rodoljub

    Gost - Kraljevački rodoljub

      E pa Marko kad si bio negde na sredini teksta pomislio da si rešavao da svedočiš u procesu protiv generala Mladića u Hagu zbog  strašnih hepravdi koje ti je naneo kao časnom vojniku bivše JNA.Ipak si se izvadio poslednjom rečenicom i sačuvao obraz .Čestitam
    • Ime: Kraljevački rodoljub
  • Gost - Autor

    Gost - Autor

    Iskreno mi je žao što sam povredio Vaša osećanja. Još iskrenije mi je žao što je general Mladić ovako završio. A najiskrenije mi je žao što generalovu sudbinu nisu doživeli: Gotovina, Orić, Haradinaj...
    Marko Slavković
    • Ime: Autor
  • Gost - Grm

    Gost - Grm

    Itekako zaslužen kraj. Nisu Vaša sentimentalnost i uspomene iz vojske merodavne da ocene masovnog ubicu zbog čije akcije su majke ostale bez dece, žene bez muževa a deca bez roditelja. Bolje da ste mišljenje zadržali za sebe, ali šta sad. Mnogo više sam Vas cenio pre ovog teksta, Slavkoviću.
    • Ime: Grm
    • Gost - ss

      Gost - ss

      TI SI ĐUBRE
      • Ime: ss

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 0 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:6 am   |   Sunset: 4:2 pm
83%     4.9 m/s     33.187 bar
Forecast
PON Low: 0 °C High: 1 °C
UTO Low: -1 °C High: 1 °C
SRE Low: -5 °C High: 0 °C
ČET Low: -5 °C High: 0 °C
PET Low: -5 °C High: 3 °C
SUB Low: -1 °C High: 3 °C
NED Low: -2 °C High: 1 °C
PON Low: -3 °C High: 2 °C
UTO Low: -1 °C High: 6 °C
SRE Low: 0 °C High: 5 °C