Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Nemanja Dević

Nedavno je pokrenuo akciju ''da se pomogne Cigančićima sa ulice'' i kao klošar priložio 100 evra; vratilo mu se desetostruko, jer su ga ljudi prepoznavali sa TV-a i donosili mu pare, kojima je on, do poslednje banke, opet čašćavao beskućnike

Glupo nekako krenuo dan. Nagomilalo se nekog posla, obaveza, rešavam to u hodu. Otišao do banke da platim račune... mnogo negativne energije na jednom mestu. Jedan šalter, puno zahtevnih stranaka, sve to samo varniči... odoh u arhiv, nezavršena posla. U arhivu nova muka - nisu mi izdvojili građu. A još u petak rekli da jesu. Dežurna u čitaonici sleže ramenima... dođite sutra... Ništa, ajd' ti sinko lagano kući, danas ti nije dan za izlaženje među ljude. Kod Sebiljske česme sede, već upolovačeni pićem, beogradski klošari. To su prvi nasmejani ljudi koje vidim danas.

- Mile, je l' imaš nešto sitno?!

- Biće.- smeškam se i prilazim im. Vadim iz džepa izgužvanih 30 dinara i pružam.

- Uh, ljubim ti dušu. Fala ti ko bratu.

Ali, lik brke koji mi se smeši od nekud mi je poznat. Pitam ga da li možda nije radio u Politici, tamo, pre nekih desetak godina. Neubedljivo klima glavom, a na moje pitanje koju je rubriku pokrivao, kaže ''ma one zajebancije... ne znam kako se beše to zvalo''. Aforizmi, satira? ''To, to!'', kao potvrđuje.

Odlazim svojim putem. Mislim o tom čoveku. Mogao bih se zakleti da ga se sećam iz vremena kad sam kao student odlazio u Politiku, sarađivao na nekim feljtonima i bezuspešno pokušavao da za njih i neku siću pišem kolumnu. Ma, to je on! Novinar koji je visio u Šumatovcu i hranio i pojio klošare. On je, sećam ga se i iz Ciklotronaca, pomagao i kralja klošara Vladu Trbovića. Vladu, sina jednog od prvih ljudi prestoničke policije, koji je odavno, možda još 1980-ih, iskasapio ljubav svog života pošto ju je zatekao sa ljubavnikom, i koji je po izlasku sa dugogodišnje robije rasprodao sve što je imao i sve potrošio na karte i piće, znali su svi koji bi, namerom ili slučajem, navratili do Politike i Šumatovca, ili se tu tek u prolazu našli. Spavao je na pločniku ispred i tu se, kako je bio rešio, do poslednjih dana satirao alkoholom. Svoju ljubav izgleda da nikad nije preboleo; nedavno je preminuo u jednom beogradskom prihvatilištu. Mile Crnogorac! Tako se zvao novinar koji je svakodnevno pomagao i Vladu i druge klošare. Sećam se tog ogromnog čoveka i njegovog hrapavog glasa, obično iz susreta u liftu. To mora da je on! Bio je stalno sa njima, ali otkud sad da je i on među beksućnicima kod česme? Vraćam se nazad. Dočekuje me opet sa osmehom.

- Mile Crnogorac?

- Jeste, ali ja nisam Crnogorac, ja sam odrastao na ovoj kaldrmi, 60 godina sam tu. A inače sam iz Nevesinja. Znaš gde je Nevesinje? Odande ti je onaj glumac Glogovac. Ili beše iz Trebinja?! Ne znam, al on mnogo voli klošare i uvek nam pomogne, zeza se sa nama. I onaj... Gordan. A odakle ti mene znaš?

- Iz Politike, još kad sam kao klinac tamo dolazio.

- Pa, je l’ radiš tamo?

- Ne radim, ja sam istoričar.

- Auuu, istoričar, moraš sa nama da sedneš ovde!

Drug mu je otišao; u crkvenoj narodnoj kuhinji, u Starateljstvu u Francuskoj ulici, sad dele tople obroke. On neće da stoji u redu sa tim jadnicima, kako reče, nervira ga to. Pitam ga je li za burek. Nekako smrknuto, klimnu glavom, mada doda da i nije mnogo gladan...

Posle par minuta, Mile i ja sedeli smo skupa i štrbali još vreo burek sa sirom. Bio je suviše zamašćen, zagorele donje kore, sa nekim sitnim kiselkastim sirom koji su tek gde-gde posuli. Mile mi kaže da on nije pravi klošar, ima svoj ranč u Ovči, ima i stan, ali navikao je na staro društvo, pa onda i sad dođe kod njih i provedu skupa, na klupi, i po nekoliko dana. Zezaju se, žickaju se, pričaju... piju. I smeju se, toplije i više nego mnogi od nas koji u odnosu na njih sve imamo. Mile ima penziju od 28.700 dinara, a to mu nije dovoljno za pristojan život i onda voli da i to malo podeli sa onima koji nemaju baš ništa. Nedavno je, kaže, kod Bitefa pokrenuo neku akciju ''da se pomogne Cigančićima sa ulice'' - i kao klošar priložio 100 evra! Vratilo mu se, kaže, desetostruko, jer su ga ljudi prepoznavali sa TV priloga i donosili mu pare, kojima je on, do poslednje banke, čašćavao druge zlosrećnike iz okoline. Pričamo, nadugačko i naširoko, dok pored nas prolaze tramvaji i pešaci i gledaju nas začuđeno, čak nekako više prezrivo nego sažaljivo. Mile ponekom od njih dobaci kakvu foru, ali retko ko se nasmeje...

- Kakav je ovo grad?

- Nikakav. Sve nadrndani ljudi, neke besne žene, neki kompjuteraši, ’ebo im ja mater... Mi se ovde bolje družimo od njih. Oni su samo u telefonima i laptopovima, tu nema drugarstva, nema ničega. Kad si ti poslednji put ovako sedeo s drugom, jeo burek i za’ebavao se?

Mile bude ovde po nekoliko dana, pa ode kući, okupa se, sredi, jede, provede nedelju sa ženom, pa onda opet, iznova. Vrata njegovog doma otvorena su i za druge njegove sapatnike, da se tu urede i prespavaju u toplom, po nekoliko dana, dok se ne snađu. Priče beogradskih klošara podsećaju na one Tolstojeve reči, da je svaka srećna porodica ista - a svaka nesrećna, nesrećna na svoj način. NJihove priče su tužne, ali prošarane dosetkama i crnim humorom, u kojima niko od njih ne sažaljeva sebe. Nedavno im je na klupi preminuo drug, jedan od poslednjih starih beogradskih klošara, poznat samo kao Šiptar. Sad se iz menze vraća i Miletov drug. On je izbeglica iz Ali-pašinog polja kod Sarajeva. Nedavno je izašao iz zatvora. Još izgovara mekano ono Ć: - Kakav ti je to ćetnik na knjizi? – pita i nudi me cigaretama.

- Pa, je l’ bih ja smeo nekad vama da donesem rakiju?

- Nego šta! - odgovaraju u glas.

- Ako ne znaš šta je pravi blagoslov, ti donesi flašu rakije ovde. To nisi video ni kod babe na selu, ni u crkvi, nijedan pop ne ume tako da te blagoslovi. I nikog ne možeš tol’ko da obraduješ!

Pojedosmo u slast i onaj burek. Čini mi se, nikad mi slađi i nije bio. Mile je poslednje mrvice bacao gugutkama koje su se sjatile oko nas. Tek kad je dao i poslednju, zamotao je masni papir i bacio ga u kantu. Jedan golub mu je onda sleteo na patiku i dugo ga gledao u oči.

 

- Vidiš, ovo je sreća - reći će Mile. Stiskao mi je ruku i opet me ozareno pogledao. - Navrati i ti ponekad ovde. Ne treba ništa da donosiš, al da pričamo o istoriji. I da se dobro pripremiš, nemoj da se brukaš pred ovim akademskim svetom - dodao je, smešeći se, moj novi prijatelj.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Mostly Cloud (night), 1 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:5 am   |   Sunset: 4:33 pm
95%     1.8 m/s     32.916 bar
Forecast
SUB Low: -1 °C High: 4 °C
NED Low: -3 °C High: 3 °C
PON Low: -4 °C High: 2 °C
UTO Low: -7 °C High: 1 °C
SRE Low: -5 °C High: 2 °C
ČET Low: -7 °C High: 4 °C
PET Low: -4 °C High: 6 °C
SUB Low: -3 °C High: 5 °C
NED Low: -3 °C High: 5 °C
PON Low: 0 °C High: 7 °C