Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

8. januar 2018.

Zašto sve više mladih odlazi iz Srbije i jesu li razlozi za to isključivo ekonomski ili ima i drugih motiva zbog kojih se odlučuju „za sunce tuđeg neba“?

Borio sam se ceo život, učio, radio, doktorirao, vaspitavao decu da budu dobri ljudi, vredni, uče škole. Odlični su stručnjaci, ali i dobri i pošteni ljudi. Mislio sam da je to najbolje za njih i mene, a samim tim i za Srbiju. Sada sam shvatio da sam pogrešio što nisam pobegao na vreme, kada sam bio mlađi, devedesetih, kada su se lopovluk i generacija političara opsenara, “zaštitnika naroda i Srbije” i kriminalaca pojavili u Srbiji. Sada su oni i svoje unuke obezbedili, a ja ne smem da dozvolim da postanu vlasnici moje dece, unuka i njihove budućnosti. Dvojica mojih sinova već su u inostranstvu, a treći završava fakultet. I njega čeka posao daleko od Srbije. Spadam u ponosne i nesebične roditelje koji su zadovoljni što će bar deca imati budućnost i šansu koju im Srbija ne pruža. Biti sam u starim danima je manja muka nego gledati decu u Srbiji, zemlji u sve većoj agoniji, bez budućnosti. Tužno je, ali mojom zemljom danas zemlja vladaju beznađe, besčašće, laž, poremećene vrednosti. Istorija takve stvari ne prašta, a kazna će, nažalost, biti  neminovna i strašna“.

Ovako jedan od kraljevačkih profesora iznosi svoju pomirenost čoveka koji se već sada sprema da sa unucima i decom komunicira, uglavnom, zahvaljujući modernim tehnologijama, svestan da će retko moći da ih zagrli ili uživo posavetuje.

Jesu li razlozi za odlazak onih koji su mogli da budu budućnost Srbije isključivo ekonomski: nemogućnost zaposlenja, mala i neredovna primanja, nemogućnost napredovanja, loš standard, ili postoje i drugi motivi koji ih opredeljuju za „sunce tuđeg neba“. Ankete pokazuju da su oni koji se odluče da odu nezadovoljni, pre svega, sistemom (ne)vrednosti nametnutog devedesetih godina prošlog veka, koji je na površinu društva izbacio one koji bi, da pravi sistem vrednosti postoji, morali da budu na dnu. Većina anketiranih kaže da ih je ubijala potreba da nekog i nešto znaju da bi mogli da „završe“ sasvim obične poslove: od onog da svoje dete upišu u vrtić, do „jurenja“ veza kako bi uopšte stigli do lekara koji može da im pomogne. Dosta im je činjenice da napredovanja nema ako nisu „na liniji“, jer u Srbiji uspeh danas prečesto podrazumeva partijsku pripadnost.

„Bolje da ga želim, nego da ga žalim“

Snežana Pavlović, samohrana majka mladića koji je posle dve godine napustio Ekonomski fakultet, iako je bio odličan student, ispričala mi je zašto je odlučio da ostane u Americi, nakon što mu je završen četvoromesečni studentski program Work&travel:

Imam završen fakultet, radim za platu od 300 evra. Zadovoljna sam i time, jer moje prijateljice rade za skoro duplo manje novca. Podstanar sam, moje dete rođeno je i u svet otišlo iz tuđeg stana, zato što je moja plata premala za kredit. Jednostavno, video je da ovde postoje redovi za sve, pa čak i za posao u nemačkoj fabrici kablova. U Srbiji se ne zna šta će biti danas, a kamoli sutra ili za pet godina  Da ne pričam kako postoji mogućnost da završi u nekom ratu kada ga prisile na vojne vežbe. Dva moja brata su kao redovni vojnici završili u ratu u Hrvatskoj i na Kosovu. Spisak razloga da ode još je duži, a ja sam svesna da je bolje da ga želim, nego da žalim“, kaže Snežana.

Ekonomista Milan Kovačević ralozima za odlazak pridodaje to što je u Srbiji politika ispred profesije:

- Takva situacija je pre svega u javnom sektoru, mada toga ima i u privatnom. Vlast se brine samo da kontroliše medije, a u takvoj situaciji ne postoji ni pritisak od naroda da se nešto promeni. Zbog situacije u zdravstvu, veliki broj lekara i medicinskih sestara odlazi u Nemačku. Osim materijalnih razloga, tu je i revolt zbog kadrovskih postavljenja, kada na važna mesta ne dolaze oni koji su u vrhu svoje profesije..

Neki ekonomisti smatraju da je Srbija donekle shvatila značaj IT sektora i da sada pokušava da zadrži mlade visokoobrazovane iz tog sveta,  ali da tu postoji opasnost i od prevelikog mešanja države, koja prevelikim poreskim opterećenjima veoma negativno utiče na razvoj biznisa u Srbiji. Zbog toga se najčešće ispostavlja da se, kada se jednom odluče da odu iz Srbije, ljudi retko odlučuju za povratak. A problem Srbije i jeste što ne postoji tzv. cirkularna migracija. Sam po sebi, problem što ljudi odlaze ne bi bio toliko veliki,  jer je osnova Evropske unije, ali je ogroman problem to što se ne vraćaju. Kada bi tamo gde odlaze sticali znanja koja mogu da steknu samo na Zapadu, a onda ih, po povratku, primenjivali u Srbiji, zemlja bi imala dvostruku dobit, ali to danas izgleda sasvim nerealno.

I ekonomista dr Miodrag Zec smatra da se Srbija „tretira kao vašarište u kojem svako želi nekome nešto da otme: bogati siromašnima, jedna socijalna grupa drugoj, a da je ključno pitanje: zašto je Srbija zemlja koja u regionu najmanje izdvaja za visoko obrazovanje?“ Iz budžeta Srbije više novca se, d9daje on, izdvaja za plaćanje kazni koje proizvodi nekompetentna državna administracija gubeći sve moguće sporove, nego za obrazovanje:

Zašto se u Srbiji za promašaje u korespodenciji sa svetom daju ogromne pare, a nemamo ih da platimo deset vrhunskih lekara, koji bi mogli u Beogradu da obave svaku operaciju? Milijarda evra u srpskom budžetu potrošena je za nadoknadu onima koji su doživeli prevare u bankarskom sistemu, a nemamo uslova da rešimo lečenje obolelih od teških bolesti.“

Nije najveći problem što najbolji odlaze, nego što najgori ostaju, ali Srbija, ipak, i dalje, izvozi pamet, pa ponekad izgleda kao da prihvata ulogu „regrutnog centra kadrova za razvijene države“. Profesor Zec kaže da mu liči na zemlju koja je izložena krvoliptanju, umeto infuziji, kao neke druge zemlje:

Ako deset najboljih đaka beogradske Matematičke gimnazije, koji predstavljaju cvet naše inteligencije, odu na Kembridž, pa na taj Univerzitet u Engleskoj dođu i hiljade najboljih studenata iz mnogih zemalja, nacija koja prima te nove ljude ima infuziju ljudskog, kao najvrednijeg kapitala, a mi imamo neprekidno krvoliptanje. Od svojih studenata tražim znanje, zato što sam im prijatelj i mislim da Srbija, kao mala zemlja, svoju šansu treba da traži u ideji da sto najboljih studenata medicine svake godine rasporedi na tri-četiri najbolje klinike. Tako bismo za nekoliko godina imali elitu u medicini. Isto to uraditi sa najboljim studenata prava, da bismo imali nekorupmirane, najbolje sudije. A ako ostane kako jeste, Srbija će i dalje biti zemlja u kojoj važi neodrživo pravilo „što više učiš – veća si budala“. Kod nas je važnije lepiti plakate po banderama u raznim političkim kampanjama“, kaže profesor Zec.

Podatak  da je Srbija od početka devedesetih godina praktično izgubila 12 milijardi evra, koje je uložila u u školovanje prirodno-tehničke inteligencije i naučnika koji su otišli u inostranstvo, suočava državu i njenu obrazovnu politiku sa pitanjem: šta da se radi?

Zanimljiv je odgovor Davora Miloševića, koji za sebe kaže da je „mlad u Srbiji sa budućnošću u Australiji“ koji priznaje da je tačno da bez mladih svako društvo sve više stari i nestaje“:

- Kuburili smo decenijama sa belom kugom i bili po tome u samom svetskom vrhu, a vicešampioni u takozvanom odlivu mozgova, odmah iza Papua Nove Gvineje. Verovali smo u odlazak Miloševića, u povratak Kosmeta, u dolazak demokratije, slobode i kapitalizma, završetak tranzicije, u odlazak DS, u dolazak SNS... I kad su svi otišli, došli i prošli, ispalo je da se demokratija u Srbiji ogleda u tome što svako može da radi šta hoće ako ga ne uhvate ili ima veze, da je zakona za nemoćne sve više, da je slobode sve manje. Mladi nisu naivni. Shvatili su šta se oko njih dešava, ali nisu spremni da pristanu na namenjenu im sudbinu. Poslednji okidač bio je dolazak SNS na vlast, kao jedinih koji nisu do sada vladali. Da biste uspešno vodili korporaciju, morate početi od njenog dna, kao i da biste vodili vojsku i državu. E sad, da biste uspešno vodili državu morate pre toga uspešno voditi vojsku ili neku megakorporaciju, a ne da vam prvo radno mesto bude mesto ministra ili poslanika. Nije najveći problem Srbije to što najbolji odlaze, nego što najgori ostaju, i u tom intelektualnom vakuumu napreduju!

Najčešća dva komentara starijih, upućena nama mladima, jesu da ne odlazimo u tuđinu jer tamo ne znamo nikoga i da smo halapljivi, pa da zato odlazimo, a ne slušamo ih da tamo mora da se radi i da će ovde biti bolje, jednom. U tuđini možda ne znamo nikoga, ali upoznaćemo, i tamo žive ljudi i u velikoj većini normalniji nego ovde! A to da se mnogo radi plaši samo generacije Titovih omladinaca. Mi smo spremni da mnogo radimo, ako ćemo za to biti i adekvatno plaćeni. Niko ne želi da radi 12 časova dnevno šest dana u nedelji, a da bude najneplaćeniji i najobespravljeniji radnik u Evropi! Mi želimo da radimo i normalno da živimo, ali ne želimo i nemamo ni snage ni volje da se ovde uzalud borimo i ginemo. Ne odlazimo zato što smo "pohlepni", nego zato što želimo dobro, ako ne nama, onda bar svojoj deci i deci naše dece. Ako mi nismo odrasli u normalnom društvu, da odrastaju bar oni...

Nepotizam je još jedan od razloga koje oni koji odlaze navode kao vrlo važne. Neverovatno je, kažu, da po tri generacije jedne porodice rade u istoj opštini, bolnici, zajedno sa snahama. zetovima ili kumovima.

Idu da se ne vrate

Dvadeset osmogodišnji Nebojša Moravčić kaže da planira odlazak u Dubai, zajedno sa bratom:

- Ako uspem ikako da odem negde gde je bolje, da se ustalim, Srbija me neće zanimati, a evo i zašto. Roditelji patriote, pošteni, radni vredni, rintaju bukvalno od svoje 12-13 godine. Do devedesetih su radili u državnim preduzećima a nakon toga kod privatnika. Danas su oboje u penziji, ali rade kod privatnika, imaju po 66 godina. Nikada nisu bili članovi nijedne stranke, rade kao konji ceo život. Brat i ja smo sportisti, završili smo državne fakultete. Kad god možemo fizikališemo, sa fakultetskom diplomom. Nikada nisam bio na moru, nikada nisam vozio auto, devojka (bivša) je već „zapalila“ kod tetke u Australiju, ne pada joj na pamet da se vrati. Dečko iz našeg kraja, kojem je ćale kriminalac, svi pričaju i diler droge, vozi mercedes i reketira. Voda vrhunske ribe, lepo se oblači, obišao je ceo svet, nikada nijedan pošten posao nije radio. Vrhunski sportisti (moje kolege) ih zovu na svoje mečeve, ponose se beogradskim mangupima. Mali je broj poštenih koji rade solidne poslove, formiraju porodice, ali i oni će pobeći kada shvate da su okruženi idiotima. Lepo je biti patriota, kada imaš plamen nade u sebi, kad se nadaš boljem životu, ali toga u Srbiji nema. Skoro me pitaju neki klinci iz kraja za savet koji fakultet da upišu. Rekao sam im: „To mora da bude vaša odluka, ali da mogu vreme da vratim išao bih po ambasadama odmah posle srednje škole. Skinuće se ovi sa vlasti kad tad, ali tada će da dođu oni što su bili, pa opet ovi, pa opet oni, gledaćemo mnoge od ovih i narednih 30-40 godina. Nema ovde spasa, zato savet mlađima: „Pamet u glavu i ranac na leđa, vaša zemlja je ona koja vam stvori normalne uslove za život, a ne ona čije ime vam piše u krštenici! Vidimo se negde tamo...»

Ljudi iz Srbije definitivno odlaze, pa demografska kriva opada progresivno. Naime, ne računa se samo sadašnji gubitak zbog iseljavanja, nego i gubitak buduće dece koja neće biti rođena u Srbiji. S druge strane, sasvim logično zvuče objašnjenja i onih koji nisu otišli isključivo zbog novca:

- Nisam otišla zbog novca i posla, jer sam imala relativno pristojan život u Srbiji. Otišla sam radi unutrašnjeg mira. Upotrebiću reč energija, koja se prostire Srbijom na svim nivoima: međusobno optuživanje, „da komšiji crkne krava“, vređanje, nepreuzimanje odgovornosti... To je ambijent u kojem nema prosperiteta i napretka bilo koje vrste, a posebno ne onog unutrašnjeg, mira.. Ovde gde sada živim sam upravo to našla - mir, kaže Jovana Obradović koja se pre šest godina odselila u Norvešku.

Većini onih koji su daleko od Srbije ne nedostaje zemlja onakva kakvu su ostavili: bez, kako im se čini, budućnosti, jasnih granica, ideja, zemlja u kojoj odlučuju oni bez kojih bi se moglo u jednoj pristojnoj i uređenoj sredini.

Nije da nisu u pravu oni koji kažu da je najlakše pobeći, kad je u Srbiji godinama negovan podanički mentalitet, koji podrazumeva da bi svi da rade za nekog, umesto da nešto urade sami. Takvi uvek očekuju da im država koju psuju na sav glas (iako državu čine svi ljudi u njoj, pa i oni sami) nađe posao, muža, ženu, stan, auto, jer je lakše koristiti glavu za klimanje nego za razmišljanje.

Istina je, i to je jasno, uvek negde između. A ona jasno kazuje, govorio je Miloš Crnjanski, kako se „nigde na svetu ne govori o nama tako ružno kao kod nas“. Možda da to, konačno, promenimo?

 

M.M.D

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - vladan

    Gost - vladan

    Danas je Toplana grejala na mazut. Toplana je u centru grada a večeras zagađenost vazduha, ne može se disati....Šta je sa onima što ostaju ?
    • Ime: vladan
  • Gost - Stanar

    Gost - Stanar

    Tekst je više nego odličan, trebalo bi da bude čitan svakog dana u svim informativnim emisijama nezavisnih elektronskih medija !!!!! Možda, ali samo možda, bi to doprinelo otrežnjenju ljudi u Srbiji i početku kraja ove dugogodišnje agonije i ponovnom uzdizanju naše zemlje ?!
    • Ime: Stanar

Vreme

Kraljevo Serbia Mostly Cloud (night), 1 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:5 am   |   Sunset: 4:33 pm
95%     0.0 m/s     32.916 bar
Forecast
SUB Low: -1 °C High: 4 °C
NED Low: -3 °C High: 3 °C
PON Low: -4 °C High: 2 °C
UTO Low: -7 °C High: 1 °C
SRE Low: -5 °C High: 2 °C
ČET Low: -7 °C High: 4 °C
PET Low: -4 °C High: 6 °C
SUB Low: -3 °C High: 5 °C
NED Low: -3 °C High: 5 °C
PON Low: 0 °C High: 7 °C