Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

11. februar 2018.

Želju da bar posthumno objavi disk sa pesmama koje je njegov otac stvarao i voleo, Žarko Milojčević ostvario je osam meseci posle očeve prerane smrti, a prijatelji su se potrudili da promocija bude veče sećanja na čoveka čiji je ceo život bio muzika

Otišavši prerano, krajem maja prošle godine, Zoran Milojćević Čombe ostavio je jedan nedovršen posao u koji je uložio dobar deo sebe tokom poslednje četiri godine svog života. Nije mu se dalo, ili nije izabrao pravi način da ga dovrši. Verovao je da će, ako je kvalitetno to što radi, biti prepoznato od strane drugih. Kao neko ko potpuno iskreno i svim srcem radi neki posao, bio je sklon preispitivanju. Verovao je da će tek doći ona prava stvar koja će pomiriti ukuse. Težio je nečemu apsolutnom i čini se da njegov romantični duh nije shvatio svu surovost ovog praktičnog i pragmatičnog vremena u kojem živimo.

Čombetov sin Žarko Milojčević je, dovršavajući  očev poslednji veliki nedovršeni posao,  imao ono što Čombe nije imao: pravu podršku, pravih ljudi u pravom trenutku. Tako se i dogodilo veče posvećeno, pre svega, nezaboravnom Čombetu, muzici koju je stvarao i svirao i promociji diska pod nazivom “Na kraju...početak”. Da bi se realizovao ovaj Čombetov testamentarni projekat bilo je potrebno nešto više od osam meseci.

- Ne mogu da se otmem utisku da nas je napustio nenasviran. Dokaz za  ovu tvrdnju je njegova, pomalo u šali, a pomalo i u ironiji izrečena tvrdnja da su mu dve najveće svirke u poslednjih godinu dana bile one koje je… odbio! Nije hteo da svira jednom, po njegovom mišljenju, poštovanja ne baš vrednom političaru, kao ni u jednoj emisiji koju je smatrao simbolom neukusa. Takav je bio Čombe! Kompromis, da, osim u slučaju kada bi činjenje istog poreklo njega samog. Često, Čombetova usna harmonika i on imali su sudbinu nenametljivog, pitomog dečačića koji bi sa drugačijima od sebe želeo da igra fudbal na male golove, ali njega nije bilo mesta! Kao da se drugima činilo da će on uvek biti tu i da za njega ima vremena i kao da nije moglo da bude po njegovom, trulim kompromisima nesklonom, pristupu stvarima. Možda je i to donekle bio razlog njegovog stalnog preispitivanja i potrebe da se stalno iznova potvrđuje – istakao je Žarko Milojčević. Februarsko veče u kafeu «Aleksandar» u Kraljevu, u potpunosti je bilo posvećeno Čombetovoj muzici i priči o čoveku koji je u ovom delu ostavio najlepši trag sebe, budući da «Na kraju…početak» predstavlja sublimaciju čitavog njegovog rada u muzici, jer muzika jeste bila čitav Čombetov život.

Pesme na disku poređane su obrnutom hronologijom. Prve dve kompozicije su poslednje koje su nastale, a disk se završava najstarijim numerama, nastalim sada već davne 1999. «Nova stvar», koja je trebalo samo privremeno da bude tako nazvana, jeste A1 (kako je Čombe u šali voleo da kaže) na disku. Druga je - «Proja» (nije poznato zašto je za numeru Čombe odabrao to ime). Snimljena je tek nešto više od mesec dana pre Čombetovog odlaska.

Od Čombeta se na sahrani, sa posebnim pijetetom, u ime svih prijatelja, krajem maja prošle godine oprostio kraljevački glumac Milomir Nedeljković. Njemu je pripala i čast da otvori veče posvećeno Čombetu.

- Slobodan sam da kažem da je za mene muzika najuzvišenija delatnost ljudskog uma i da je u toj delatnosti moj prijatelj Zoran Milojčević imao visoko i veoma značajno ugledno mesto. U taj okean on je zaplovio svojim splavom. Održavao je svoj automobil i svoj bicikl, ali i sve ono čime je iskazivao neverovatno bogatu i čistu emociju u muzici. Sećam se kako sam ga jednom pitao da li ga je teže hraniti ili održavati. Pitanje je bilo usmereno na njegovu ljupku Nadu, suprugu zahvaljujući kojoj je uvek bio s merom doteran i imao ekstravagantnost gospodina, na čemu sam mu, na izvestan način zavideo. Večeras se toga sećam kao jednog od pokazatelja da je bio pravi «gospodin sa ulice». Večeras plovimo njegovim splavom za koji nisam siguran da je čvrste građe, ali će ova muzička plovidba biti zaista divno putovanje – najavio je Nedeljković.

Danas je poznato da pesma Duška Radovića pod nazivom «Šta je na kraju?», sa stihovima koji poručuju da je «na kraju svih krajeva, uvek jedan novi početak, krajevi se potroše, počeci uvek traju; početak – eto šta je na kraju!», Čombetu nije bila inspiracija za naziv diska:

- Pre nego što sam mu pre jedno dve godine, kada mi je rekao kako će glasiti naslov diska koji sprema, kazao ove stihove, rekao je da nikada nije čuo tu Radovićevu pesmu! Za njega je Duško bio više aforističar i radio voditelj (sa kojim je nekada davno, umesto jutarnje kafe, voleo da počne dan), nego pesnik.  Međutim, nije mi tada promaklo da mu se, kada je čuo ove stihove, otelo  jedno: „Pa, eto!“  A to „pa, eto“ je značilo samo potvrdu da sa jednim od trojice javnih ličnosti čija ga je smrt veoma pogodila, deli sličan način razmišljanja. Naslov  je i tada izazivao blagu nelagodu, jer zašto je uopšte stavio tri tačke nakon onog „Na kraju“? Da li nije želeo da kaže nešto što je slutio, ili je ostavio drugima da sami popune prazninu... Ne znam. Izvesno je samo da je čitava ta priča trebalo da bude jedan početak – podsetio je Žarko.

Iako je disk posvećen usnoj harmonici, na njemu su svoje mesto našla i dva instrumentala odsvirana na gitari. Mala je tajna: skoro sve pesme najpre su nastale upravo na ovom instrumentu, sa kojim je Čombe krajem šezdesetih zakoračio u svet muzike, a tek bi naknadno bile uobličene na usnoj harmonici. Tako je trebalo da bude i sa naredne dve pesme.

- Iako sam ga nagovarao da ne beži od toga da makar jednu kompoziciju odsvira na gitari, uporno je odbijao – pojasnio je Žarko na promociji. Čombe je govorio kako danas svaki kinac svira bolje i da on nema pravo da se eksponira kao gitarista. Šta reći? Čombe - nepopravljivi idealista... Da li sam nekako sam uspeo da ga ubedim, ili je ipak nekako sam odlučio da dve stvari budu gitarske, ili jednostavno nije stigao da ih promeni... Tek, «Stage» i «Backstage» predstavljaju omaž roku (kako onom sirovom, tako i nešto sofisticiranijem) ali i njoj - električnoj gitari.

Naslovi pesama nastajali su uvek naknadno i to na dva načina: melodija koju je Čpmbe stvorio bi ga jednostavno podsetila na nešto i probudila u njemu neku asocijaciju, ili je prosto hteo da određenu pesmu posveti nečemu što mu je značilo. Čak dve pesme su posvećene njegovom obožavanom automobilu «alfi», neke vožnji u različitim oblicima, a onaj kome je morala da bude posvećena bar jedna pesma bio je on - unuk. Mališan koji mu možda nije produžio život, ali koji mu jeste poslednjih godinu i po dana ispunio radošću i srećom.

«Postproducent, producent, aranžer, konsultant, svirač, nephodan i nezamenjiv, jedan od dvojice najzaslužnijih za realizaciju projekta», tako je najavljen skromni Saša Filpović Fićo.

Na zvaničnom sajtu izdavača stoji podatak da je to najstarija privatna izdavačka kuća u Srbiji. Svaki bolji poznavalac muzičkih prilika u Srbiji zna da su Saša Gočanin i njegova izdavačka kuća «Take it or leave it records» zaslužni za opstanak rok muzike početkom devedesetih. Dok su drugi izdavači pratili turbo folk trendove, oni su prostor davali roku. Neverne bebe, DLM, Darkvud dub, Ateist rep. Osvajači, Čombe, svoja prva izdanja snimiili su za izdvačku kuću “Take it or leave it records” iz Beograda.

- Veliku zahvalnost dugujem vlasniku i direktoru ove kuće, izdavaču sa sluhom, Saši Gočaninu. On je zaslužan i za izgled ovog diska koji je prvobitno trebalo da bude kompletno autorski. Upoznat odranije sa Čombetovim radom, sugerisao je da na izdanju moraju da se nađu i njegove obrade poznatih, tuđih kompozicija, uz obećanje da su dozvole oko autorskih prava, njegova briga. I bio je u pravu! Zato sada i mogu da kažem da je ovaj disk prava sublimacija Čombetovog  rada – otkro je Žarko Milojčević.

Muzička zaostavština, svest o tome sa kakvom neostvarenom željom nas je napustio njegov otac, čvrsto verovanje da je to što je uradio vredno, učinila je da Žarko objavljivanje diska doživi kao očev neizrečeni amanet.

- Imao sam svoju volju i rešenost da stvar isteram do kraja, podršku porodice (majku koja je planirala da celokupnu premiju njegovog životnog osiguranja uloži u objavljivanje ovog diska, suprugu koja je bila spremna da za disk podignemo kredit onda kada je osiguravajuća kuća pod bednim, klasičnim prevarantskim izgovorom odbila da isplati premiju), imao sam Fića koji je vredno radio i pripremio disk za izdavanje, ali falio mi je još neko. Autoritet u muzičkim krugovima, veliko ime koje može da otvori neka vrata… Neko bi pomislio da mi je nedostajalo mnogo, ali ako imate prijatelja sa velikim “P” i čoveka kakav je Slobodan Stojanović Kepo, ništa vam više ne fali – istakao je Žarko, pozivajući Kepa koji ga je povezao sa Sašom Gočaninom, da pozdravi prisutne, što je on sa posebnom radošću i učinio:

- Dugo godina Čombe i ja, još od početka 70-ih godina bili povezani, najviše preko muzike. Stalno se raspitivao kako teče moja karijera, jadao sam mu se zi neuspehe i za uspehe. Kada je sa gitare prešao na usnu harmnoku, nisam verivao da će njegov doživljaj tog instrumenta moći da bude tako izrazit i zato sam bio oduševljen kada me je pozvao da gostujem na par numera. To me je, čak, inspirisalo da osviram neke latino-ritmove, koje nisam mogao da sviram sa “Smakom”, a latino ritam bio je Čombetova i moja stara ljubav. Mogao je moj doprinos da bude i veći da Zoran nije tako rano otišao. Numere koje smo snimili 1999. godine ostale su moja inspiracija. Moja privilegija je što je Zoran bio moj prijatelj i to je, na pravi način, osetio šta ja treba da odsviram – setno se podsetio muzičar iz Kragujevca.

Jedan od poslednjih Čombetovih velikih projekata bila je muzika za dokumentarni film “Izgubljeno vreme», koju je Milan Nikodijević radio sa Pecom Popovićem, o 80 najvećih muzičara bivše Jugoslavije. Čombe je muziku za film radio sa svojim drugarima Sašom Filipovićem Fićom i Aleksandrom Tomovićem Tomketom, ali nije dočekao da vidi film. Milan Nikodijević je sa žaljenjem konstatovao da je na odjavnoj špici Čombetovo ime morao da uokviri:

- Montirajući taj film prisetio sam se kada sam prvi put video Čombeta. Bilo je zo na Gitarijadi u Trsteniku 1972. godine, kada je svirao sa “Bezimenima”. S ponosom, Zorana Milojčevića mogu nazvati svojim prijateljem bio je renesansni duh. Osim za muziku, bio je talentovan i za druge, neverovatne stvari. Čini mi se da je sanjao san i da bude auto trkač, a postao je muzičar, što se dešava samo povlašćenim ljudima. Kao što je Mile Nedeljković na sahrani rekao da se Zoranov duh sa «Ibar vodom» nekako vije oko spomenika (Milutina), duboko verujem da je i sada negde ovde i nekako sa nama. Kao tužni evidentičar smrti verujem da je Čombe samo otišao u potragu za nekim dalekim zvezdama – poručio je Nikodijević.

Tako nekako govorio je i veliki Nikola Tesla poručujući nam: „I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje.“ Ako vam se učini da muziku sa Čombetovog diska (koju po poularnoj ceni od 360 dinara možete nabaviti u kraljevačkoj knjižari «Prozor»), sada osećate i doživljavate još osećajnije, biće da je to zbog Čombetove zvezde i svetlosti koja je njegovoj priči dala ton. Svevremen, gospodski, opuštajući, vragolast, iskričav, baš kakav je on uvek bio. I još uvek jeste, za nas koji umemo sve to vidimo i čujemo.

                                                M.M.D.

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - Ilija

    Gost - Ilija

    Veliki Combe, bilo ga je uvek neprocenjivo lepo slusati!
    • Ime: Ilija

Vreme

Kraljevo Serbia Mixed Rain and Snow, 0 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:4 am   |   Sunset: 4:1 pm
100%     4.9 m/s     32.983 bar
Forecast
PET Low: 0 °C High: 1 °C
SUB Low: 0 °C High: 1 °C
NED Low: -4 °C High: 1 °C
PON Low: -8 °C High: -2 °C
UTO Low: -2 °C High: 0 °C
SRE Low: -3 °C High: 0 °C
ČET Low: -6 °C High: 0 °C
PET Low: -6 °C High: -2 °C
SUB Low: -6 °C High: 0 °C
NED Low: -6 °C High: 0 °C