Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

22. februar 2018.

Jeste li znali da su u Kraljevu pre 85 godina svoju slavu počele da slave bekrije i kako je slavljenje te slave zamalo skupo koštalo čitav grad 1942. godine, kada je još uvek važila naredba da se “za jednog ubijenog Nemca strelja stotinu Srba?”

Tog februarskog dana 1933. godine, u kafani “Zadužbina” u Kraljevu bilo je puno gostiju. Uglavnom zanatlije, trgovci iz komšiluka, nekoliko seljaka i jedna grupa intelektualaca. Napolju hladno, sneg poveliki, a u kafani toplo.

Stanko Nikolić, kafedžija, gotovo pada s nogu da bi sve goste uslužio tog prepodneva. Žamor na svim stranama, a u uglu za stolom sedi Ljutko Lazarević, potkivač i njegovi prijatelji. Živo su komentarisali proslavu Zanatske slave “Tri jerarha”, koja je bila prethodnih dana, kada su se na okupu našle brojne kraljevačke zanatlije.

- Lepa je bila slava i svaka čast Svelu Petroviću kao domačinu – reče Ljutko svom prijatelju Branku kolaru.

- Je l’ bre, Ljutko, prođe Svetosavska, Trgovačka i, evo sad, i Zanatlijska slava, a mi ništa. ‘Ajd’ i mi nešto da slavimo – predloži Branko kolar.

- Šta da slavimo? – začudi se Ljutko.

- Pa, evo, vidiš, naše društvo koje je ovde svakodnevno, koje gustira rakiju uz kafu, da mi uzmemo jedan dan u godini i da ga slavimo. Neka to bude naša slava.

Društvo poče da se smeje. Ljutko se uhvatio za stomak i samo ponavlja svoju poznatu uzrečicu : «Sam’ polako…»

Utom sa susednog stola priđe im mladi advokat Radičević, koji je pratio njihov razgovor.

- Gospodo zanatlije, potpuno ste u pravu. Vi ste uvaženi građani ove čaršije, pravi kraljevački boemi koji uživate u kafanama, volite rakiju, pesmu, cigansku muziku. Boemi ste vi. Neka to bude Boemska slava.

- Boemi ! Prvi put čujem za to ime – začudi se Ljutko i pogleda ostale.

- To ti je francuska reč – primeti mladi advokat.

- E, nećemo fransusku, nego srpsku reč, a srpska reč vam je, gospodine Radičeviću, bekrija.

I tako pade dogovor da kraljevački boemi slave svoju Bekrijsku slavu i to svake godine na dan Čistog ponedeljka, kada počinje veliki post pred Uskrs.

Dođe i taj dan. Ljutko kao domaćin nije hteo da slavu obeleži u kafani, nego u svojoj radionici (kovačkoj radnji) na obali Ibra. Na okupu su bili Veljo volar, Branko kolar, Milan Grbo, Luka Sinđić i Ilija Gizdić. Ljutko je u goste pozvao Ljuba Ilića, jednog od braće trgovačke porodice i nekog Ludijana.

Svi su obukli najnovija odela, bele košulje sa kravatama, a od kuće su u kotaricama doneli kupus, salatu od krompira, izmleveni postan pasulj prebranac, raso sa dosta aleve paprike, vruć hleb iz pekare i, naravno, balon sa šljivovicom. Ništa mrsno. Nije tu bilo slavskog kolača, ni sveće, ni popa. Sami su oni pravili obred, počevši jedan drugom da nazdravljaju sa čokanjčićima šljivovice. Drugo piće osim šljivovice nije se pilo. Nije to bilo ni takmičenje ko će više da popije, nego da se provede slavski dan, a onaj koji je tokom dana najviše popio meke rakije, proglašavan je za «kralja pijandura» i njemu je oko vrata kačen venac od belog luka i crvenih papričica.

Prvu titulu «kralja» poneo je Ljutko, a kasnijih godina, kada je bekrijska slava prerasla u tradiciju, najviše ih je imao Ljubo Ilić.

Bekrijska slava nastavljena je i za vreme okupacije, a 1942. godine zamalo im nije presela. Taman su tog ponedeljka počeli sa slavljem i uveliko se razgalamili, kada se naglo otvoriše vrata na Ljutkovoj radnji. Banula je nemačka patrola sa mašinkama na grudima i metalnim pločicama. Gestapovci.

Onako mrzovoljni i nepoverljivi upitaše ih šta tu rade, pa kad videše veselo i raspoloženo društvo koje pije i mezeti, odobrovoljiše se da i oni probaju srpski «šnaps». Klimnuše glavom jedan drugom da je šljivovica «gut», nastaviše da piju zajedno sa slavljenicima. Posle tri sata pijančenja trojica Nemaca toliko su bili natreskani da nisu mogli na noge, pa su polegali na neke krpare i zaspali kao klenovi.

Društvo slavljenika i dalje je nastavilo da pije, kad oko podneva u gradu počeše da zavijaju sirene. Na ulicama se rastrčali nemački vojnici, uzbuna je i narod se preplašio, jer ne zna o čemu se radi. Kad su čuli da su nestala tri nemačka vojnika, a na snazi je još uvek bila naredba da se za jednog ubijenog Nemca strelja sto građana, svi su se razbežali kućama.

U neko doba, druga patrola, čuvši pesmu i galamu u potkivačkoj radnji, pronađe onu trojicu Nemaca kako spavaju, mrtvi pijani. Odneli su ih, a kakvu su kaznu dobili, niko nije saznao.

Kraljevačke bekrije nastavile su da slave svoju slavu i posle Drugog svetskog rata, samo se smanjivao broj «bekrijaša». Nestajali su jedan po jedan i slavili su po dvojica-trojica, sve do Ljutkove smrti.

Tradicija Bekrijske slave se time ugasila, ostale su jedino uspomene.

Portal Krug će i ubuduće uz saglasnost izdavača knjige „Staro Kraljevo“ i porodice autora, čuvenog, počivšeg kraljevačkog novinara Dragoljuba Obradovića Kondisa, objavljivati tekstove iz knjige. Oni koji žele, knjigu „Staro Kraljevo“ mogu da poruče kod izdavača, na telefon  064 22 99 215 (Dragan Vukićević)

fotografije preuzete iz knjige "Staro Kraljevo"

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Partly Cloudy (night), 21 °C
Current Conditions
Sunrise: 4:56 am   |   Sunset: 8:23 pm
62%     1.8 m/s     32.950 bar
Forecast
ČET Low: 16 °C High: 30 °C
PET Low: 12 °C High: 20 °C
SUB Low: 11 °C High: 19 °C
NED Low: 10 °C High: 20 °C
PON Low: 12 °C High: 20 °C
UTO Low: 13 °C High: 17 °C
SRE Low: 12 °C High: 20 °C
ČET Low: 13 °C High: 21 °C
PET Low: 13 °C High: 26 °C
SUB Low: 15 °C High: 24 °C