Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

4. maj 2016.

Kako je Tito „oživeo“ poručujući Jugoslovenima da su „pohlepni političari, sudbina i neumoljiva istorija nadvladali  ljudsko srce i uništili njegovu zemlju“

 

Zastave bivše SFRJ, cveće, venci i crvene pionirske marame oko vrata, svakog 4. maja glavno su obeležje slike ispred Kuće cveća na Dedinju u kojoj počiva Josip Broz Tito

I ove godine pristižu autobusi iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, brojnih evropskih zemalja, ali ima i onih koji su čak iz Rusije došli da se poklone senima komunističkog vladara koji je nekadašnju Jugoslaviju vodio pune tri i po decenije.

Godina više prošla je od 4. maja 1980. godine, kada je Tito, doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista, vrhovni komandant oružanih snaga i čelnik Pokreta nesvrstanih, u 15 časova i pet minuta preminuo u Kliničkom centru u Ljubljani. Javnost je o tome obaveštena nepuna četiri sata kasnije, kada je spiker Miodrag Zdravković, posle „crnca“, koji je na ekranu trajao pola minuta, izgovorio: „Umro je drug Tito“.

Pedeset svetskih televizijskih mreža direktno je prenosilo ispraćaj Titovih posmrtnih ostataka do Kuće cveća, u krugu Užičke 15 na Dedinju.

Bio je to kraj puta čoveka koji je predvodio partizanski pokret, a iz Drugog svetskog rata izašao kao apsolutni pobednik i legendarni vođa.

U posleratnom periodu oštro se obračunavao s političkim neistomišljenicima. Odbivši pritisak Staljina, Tito je uspešno balansirao između SSSR i SAD, obezbeđujući Jugoslaviji finansijsku pomoć i izgradnju.

Njegova misteriozna ličnost i dalje intrigira, a  jedan od dokumentarnih filmova „Josip Broz Titto-biografija“, napravio je ruski scenarista i reditelj Sregej Kostin za rusku NTV 2003. godine. Dokumentarac autor završava rečima koje, fiktivno, izgovara sam Josip Broz:

„Raspad Jugoslavije odgovarao je nekim ljudma, ali naciji u celosti – nije. I dalje sam ubeđen da ni pad komunizma, ni ekonomske greške, ni neodstatak pravog naslednika, nisu doveli do raspada zemlje. Pohlepni političari, sudbina i neumoljiva istorija nadvladali su ljudsko srce i uništili moju zemlju .

Da, zamalo da zaboravim! Ostala je još jedna misterija, zašto sam odabrao nadimak Tito? Nema nekog posebnog razloga. Palo mi je na pamet. Bilo koje drugo ime je moglo da posluži. Kad smo kod toga, postojao je Tito Brezovatski, hrvatski pisac, s kraja 18. veka. To ime je često u mom rodnom Zagorju.“

Odgovore na ovo, ali i na mnoga druga pitanja vezana za lik i delo Josipa Broza pogledajte u pomenutom dokumentarcu, makar samo da zauznete stav o onome što na samom početku filma Josip Broz „izgovara“ o samom sebi:

Moje ime stoji uz imena Čerčila, Ruzvelta, De Gola, Staljina, mnogo knjiga je o meni napisano, ali nikome nije pošlo za rukom da otkrije sve tajne mog života ili da objasni sve protivrečnosti vezane za moju ličnost. Bio sam u ruskom zatvoru za vreme Oktobarske revolucije i građanskog rata, ali nisam imao udela u tim događajima. Nekoliko godina kasnije postao sam agent Kominterne, oživeo komunistički pokret u Jugoslaviji, bio sam glavni čovek vojne drame u okupiranoj Evropi,+ i ustanovio sam prvi socijalistički režim koji nije počivao na bajonetima Crvene Armije. Ja sam jedini čovek koji su suprotstavio Staljinu i preživeo, ujednio sam zemlju razdiranu poluvekovnim nacionalizmom. Najpre su govorili da sam legenda, a onda sam postao legenda“.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments