Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

17. mart 2018.

Da li je život kraljevačkog industrijalca, koji je bio simpatizer naprednjaka, a onda zbog velike ljubavi koju je izneverila Draga Mašin postao pripadnik radikala i akter zavereničke afere protiv Obrenovića,  mogao da promeni tok istorije u Srbiji?

Gotovo svaki sokak, svaka kuća u  starom Kraljevu, i prethodno Karanovcu, imaju svoju priču. Prepliću se one sa pričama o nekadašnjim žiteljima kojih se više ne sećaju ni najstariji stanovnici grada na Ibru. Onu o Mihailu M. Čebincu, Kraljevčaninu iz druge polovine XIX veka i kući koja je nekada postojala u parku kod Doma društvenih organizacija (današnji Poslovni centar „Melos“) zna, verujemo, tek poneki Kraljevčanin. Verovatno bi se na prste jedne ruke mogli prebrojati oni koji danas znaju ko je bio Mihailo Čebinac čije se ime, jednim delom njegovog života, vezivalo za ime Drage Mašin, potonje kraljice, supruge Aleksandra Obrenovića.

U već pomenutoj iznajmljenoj kući u parku kod Doma društvenih organizacija,  krajem XIX veka sa mužem inženjerom, svoje kraljevačke dane živela je Draga Mašin (devojačko Lunjevica). Mihailo Čebinac u toj priči je “onaj treći”, a svoju ljubav prema, kako je govorio, “najlepšoj ženi svog života” umalo je platio glavom. U sećanju stanovnika grada na Ibru, Mihailo Čebinac više je ostao kao uspešan trgovac, industrijalac i akcionar, a znatno manje kao političar. Ipak, politička afera vezana za njegovo ime pominje se u mnogim dokumentima u periodu poslednje decenije vladavine kralja Milana i njegovog sina, kralja Aleksandra Obrenovića.

Kao mladić, pripadao je naprednjacima, ali se vrlo brzo obreo u Radikalnoj stranci Nikole Pašića. Nije poznato zbog čega se, u višestranačkoj borbi za vlast, kasnije opredelio za radikale i postao vatreni pristalica dinastije Karađorđević, ali hroničari Kraljeva (pre svih Dragoljub Obradović Kondis) pretpostavljaju da su razlog za to bila – osećanja.

U vreme gradnje puta od Kraljeva prema Raški, radove je nadzorisao inženjer Svetozar Mašin. Njegova supruga bila je u to vreme čuvena lepotica Draga (Lunjevica – po istoimenom selu kraj Gornjeg Milanovca). Svetozar i Draga stanovali su u već pomenutoj iznajmljenoj kući. Prizemna, okrečena crvenom bojom, kuća koja se nalazila iza nekadašnjeg Doma društvenih organizacija u Kraljevu, pripadala je Vasi kobasičaru, koji je kasnije postao poznati ćevabdžija.

Možda pomenuta kuća nikada i ne bi ostala u pričama ondašnjih meštana da, zbog radova na izgradnji strategijskog i za kneževinu Srbiju važnog vojnog puta (u planovima Milana Obrenovića put Kraljevo-Raška bio je značajan u oslobađanju Novog Pazara i dela Sandžaka od Turaka), inženjer Mašin nije bio glavni projektant. Najveći deo nedelje on je provodio na terenu, uglavnom “na laktu” (krivina koja i danas postoji na Ibarskoj magistrali, iako put nije išao današnjom trasom, već se serpentinama dizao i spuštao preko brda). Nedeljom bi, kad je imao slobodan dan, elegantno doteran, sa suprugom u bogatim haljinama, izlazio u šetnju, ali su se i one proredile kad su izvođači radova stigli do druge deonice puta, na Šaševo, od Ušća do Baljevca gde je, tako|e, bilo dosta serpentina.

Sve duža odsustvovanja inženjera Mašina poklopila su se sa dolascima u kuću Vase kobasičara, upravo Mihaila Čebinca koji je bio prijatelj vlasnika kuće. Čebinac je sve češće počeo da posećuje svog prijatelja, koji ga je upoznao sa Dragom Mašin. Čebinac je svoje teme za razgovor sa Dragom Mašin našao u geologiji i u priči o svojoj nameri da istražuje kamene terene u okolini tadašnjeg Karanovca i da otvori industriju boja. Zaljubio se, javno je priznao, “u najlepšu ženu svog života”. Kada se  upoznao i sa Draginim mužem, postao im je i kućni prijatelj, pa je često bio viđan sa njima u društvu.

Gde ima dima, ima i vatre” – bila je tada uzrečica među žiteljima Karanovca kojom su komentarisali način na koji je Draga Mašin “prekraćivala vreme” u dosadnoj palanci… Istovremeno, kada je kneževina Srbija proglašena za kraljevinu, a kralj Milan Obrenović za kralja, bili su završeni i višegodišnji radovi na strategijskom putu do Raške. Inženjer Mašin se, konačno, skrasio kod kuće, a Mihailo Čebinac se povukao u miran život, noseći lepe uspomene svoje mladosti.

Sudbonosna poseta kralja Milana

Na molbu Karanovčana, povodom proglašenja Srbije za kraljevinu, Milan Prvi, kralj Srbije, ukazom od 19. aprila 1882. godine, proglasio je da se od tog dana Karanovcu, u Okrugu čačanskom, menja ime u Kraljevo. Odmah potom kralj je putujući za Rašku, da bi se uverio u kvalitet novosagrađenog puta, posetio Kraljevo i manastir Žiču. Kraljevčani su mu priredili lep doček u Staroj čaršiji, gde je kralj Milan održao govor. Kraljev povratak iz Raške u Kraljevo promeniće život inženjera Mašina, ali i njegove žene Drage. U čast visokog gosta, hotelu “Pariz” priređen je bal za kralja, njegovu pratnju i najuglednije i najbogatije ljude Kraljeva. Među njima bili su inženjer Mašin i njegova supruga.

- Bila je prekrasno obučena, plenila je lepotom i delovala kao kraljica – pričali su oni koji su se te večeri našli na balu. Predstavljena je i kralju Milanu koji je, iznenađen njenom lepotom, pozvao Dragu i Svetozara da sednu za kraljevski sto. Kada se, oko ponoći, povela reč o novoizgrađenom putu od Kraljeva do Raške, prisutni su počeli da upućuju komplimente inženjeru, na šta je kralj Milan navodno reagovao rečima:

- Za onaj “lakat” na Ibru, ja bih tebi dao lakat, a zbog serpentina na Šaševu, rekao bih da si šašav!

Trebalo je da zvuči kao šala, ali je inženjer Mašin ostao zabezeknut. I kad je događaj pao u zaborav ostao je potišten, depresivan, sve dok se jednog dana po gradu nij pronela vest da je izvršio samoubistvo. Da li zbog griže savesti za izgovorene reči prekora inženjeru Mašinu ili zbog njene lepote, tek –  kralj Milan je Dragu Mašin, kao udovicu, odabrao za dvorsku damu na svom dvoru. Jedno vreme boravila je u Francuskoj, a kada je u posetu dolazio Milanov sin Aleksandar, krenula je u novu ljubavnu avanturu. Brzo je zaboravila na svog bivšeg muža i na prolaznu avanturu sa Mihailom Čebincem.

S druge strane, Dragin odlazak na dvor Obrenovića teško je pogodio zaljubljenog Čebinca i on je tada postao otvoreni protivnik dinastije Obrenović. Tako se i našao na meti tadašnjih vlasti koje su motrile na njegovu političku aktivnost u Radikalnoj stranci.

Žrtva višestranačke borbe

Dvanaest godina posle bala u Parizu, koji je označen kao sdbonosni događaj, Mihailo Čebinac je uhapšen na beogradskoj železnikoj stanici. Bilo je proleće 1894. godine, a on je putovao za Austrougarsku sa namerom da se u Dubrovniku nađe sa knjazom Petrom Karađorđevićem i preda mu spisak ljudi iz Kraljeva i Beograda koji su želeli da ga “dovedu” za kralja Srbije, kao i plan zavere za obaranje dinastije Obrenović.

Prilikom hapšenja, kod Mihaila Čebinca navodno je pronađena beležnica sa imenima radikala i planom o svrgavanju dinastije Obrenović. Hapšenjem Čebinca, zavera je osujećena, ali je dobila i šire razmere i pretvorila se u aferu jer su, osim Čebinca, uhapšeni i Aleksa Žujović, Kosta Taušanović i drugi ugledni članovi Radikalne stranke. U Čebinčevoj beležnici našlo se i ime Radomira Putnika, a kraj njegovog imena  i neke brojke koje su “protumačene” kao šifre. Na suđenju, svi pohapšeni poricali su učešće u bilo kakvoj zaveri, čak su naveli da pomenutog Čebinca uopšte i ne poznaju. Čebinac je, pak, u jednom od iskaza na sudu teretio i te ljude, i sebe. Svi su osuđeni na kaznu zatvora od jedne do tri godine, mada je tužilac za Čebinca tražio najtežu, smrtnu kaznu. Što se tiče Radomira Putnika, utvrđeno je da je kod Mihaila Čebinca naručio nadgrobne spomenike za svoje roditelje, a brojke kraj Putnikovog imena označavale su njihove dimenzije. Putnik je nešto kasnije penzionisan, a Mihailo Čebinac je, uz dve godine zatvora, proglašen za agenta-provokatora. Godinu dana kasnije, kada je na vlast došla Naprednjačka stranka sa Stojanom Novakovićem na čelu, svi “zaverenici” su pomilovani.

Ova afera teško je pogodila Mihaila Čebinca koji je ispao “žrtveni jarac” u višestranačkoj borbi. Posle toga se sasvim povukao iz političkog života, posvećujući se jedino trgovačkim poslovima. Nije želeo ni sa kim, čak ni sa najbližim prijateljima, da govori o događajima koji su ga doveli dotle da bude označen kao čovek koji je izdao svoje partijske drugove.

Rudnik “Jarando” kao ostvareni san

Kada su, u majskom prevratu 1903. godine, posle dvogodišnje zavere grupe oficira i učestalih radničkih i studentskih demonstracija, u atentatu ubijeni kralj Aleksandar i njegova, po godinama znatno starija supruga - kraljica Draga (Mašin), Mihailo Čebinac je ostvario želju, uskraćenu za vreme Obrenovića, da u Kraljevu otvori malu fabriku poljoprivrednih alatki i boja, sa mlinovima za kamen i žitarice. Od kralja Petra Prvog Karađorđevića i njegove vlade dobio je koncesiju ruda za ovaj deo Srbije, pa je 1904. godine otvorio prvi rudnik uglja “Jarando” u Baljevcu sa 400 nekvalifikovanih rudara – kopača, uglavnom seljaka iz tog kraja. Ruda je transportovana zaprežnim kolima, jer je železnica bila udaljena od Baljevca 60 kilometara. Čebinac je bio vlasnik ovog rudnika sve do 1924. godine.

Sa godinama, Mihailo Čebinac se zbog bolesti sve manje bavio trgovačko-industrijskim poslovima. Zarađeni novac ulagao je u kupovinu nekretnina u Kraljevu. Svog sina Zvezdana, po završenoj vajarskoj školi u Češkoj, upisao je na Vajarsku akademiju u Minhenu. Unuk Mihalia Čebinca Mika (Mihailo) bio je poznati fudbaler predratnog BSK-a, praunuci Srđan i Zvezdan, blizanci, proneli su slavu prezimena Čebinac, kao vrsni fudbaleri beogradskog “Partizana”.

Stari Mihailo Čebinac, i pored nekadašnje političke “afere”, bio je miljenik Kraljevčana. Nije slavio krsnu slavu, ali je tog dana davao poklone u novcu i robi siromašnim sugrađanima, više nego što je opština izdvajala za godinu dana. Mnogima je i kumovao. Umro je u 87-oj godini, 12. marta 1941. godine, tik uoči Drugog svetskog rata. Vest o tome objavila je i beogradska “Politika”. Mihailo Čebinac sahranjen je na kraljevačkom groblju, a sa sobom je odneo i tajnu da li je bio akter prave zavere protiv kralja Aleksandra Obrenovića, ili je sve to izmislio zbog ljubomore prema Dragi Mašin. To će izgleda, zauvek ostati nerazjašnjeno, ali – da je uspela Čebinčeva zaverenička afera, ne bi bilo majskog prevrata 1903. godine i možda bi se smena dinastija dogodilo nekako drugačije. Uz ovaj, Srbija ima i druge brojne primere koji dokazuju da istorija kod nas ima tendenciju da se ponavlja: prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa.

M. M. D.

fotografije prenete iz knjige „Kraljevo od varoši do gradaDragana Draškovića, koju je objavio kraljevački Narodni muzej

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Fair (night), 10 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:56 am   |   Sunset: 5:48 pm
74%     1.8 m/s     33.119 bar
Forecast
ČET Low: 5 °C High: 22 °C
PET Low: 7 °C High: 21 °C
SUB Low: 8 °C High: 17 °C
NED Low: 9 °C High: 16 °C
PON Low: 5 °C High: 11 °C
UTO Low: 3 °C High: 15 °C
SRE Low: 3 °C High: 15 °C
ČET Low: 7 °C High: 15 °C
PET Low: 2 °C High: 15 °C
SUB Low: 2 °C High: 15 °C