Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

4. april 2018.

Iz Srbije u svet, najčešće da se ovde više nikada ne vrate da žive i rade, svakog dana ode 109 mladih, a iz sela u grad pređe 137 ljudi (godišnje oko 50.000), sve su to brojke koje pokazuju da „lepa zemlja lepo nestaje“

Ima u našim selima i svetlih stvari. Kad osvoji noć, izađite na neki vidikovac i ugledaćete čarobne noćne pejzaže. Sva brda i brežuljci sijaju kao da ih obasjava Aladinova čarobna svetiljka. Stigla u naša sela javna rasveta. Sve obasjano i sve šljašti. Kao u „Delta sitiju“. Samo nema seljaka. I oni što su tu rano polegaju. Pa svetiljke sijaju onako na prazno, sve do pola osam ujutro. Čudne li ironije. Kad beše naroda, omladine i đaka, beše mrak. Svetiljke dođoše kad nesta naroda...“ Dok sam čitala tekst objavljen pre nekoliko godina u listu „Blic“ imala sam osećaj kako mi je njegov autor Dragan Vujadinović, „ukrao“ svaku rečenicu u priči o srpskim selima na početku 21. veka u kojima proređene, davno osedele starine usamljeni čekaju na svoj red za nebesko carstvo.

Prema klasifikaciji OECD-a, ruralnom oblašću danas se smatra teritorija na kojoj živi manje od 150 stanovnika na kvadratnom kilometru.  Po toj klasifikaciji, 85 odsto Srbije je ruralno područje na kome živi 55 odsto ukupnog stanovništva. Domaćim kriterijumima mereno, u selima Srbije danas živi oko 45 procenata stanovnika Srbije. U evropskim zemljama učešće seoskog stanovništva u ukupnoj populaciji je ispod 15 odsto. Problem je što u našoj zemlji veliki broj, uglavnom malih domaćinstava, proizvodi samo za sopstvene potrebe i tek male količine robe plasira na tržište, a farmeri u Nemačkoj, Danskoj ili Holandiji, u proseku, ostvaruju i do 15 milijardi dolara neto-izvoza od poljoprivrede. Sve to, opet, otvara priču o dve Srbije: jednoj, „kabinetskoj“, koja stalno tvrdi da naši seljaci mogu da hrane pola Evrope, da to kako smo mi Bogom dani za voćarstvo i stočarstvo svet još nije video, a o proizvodnji organske (na prirodan način, „bez hemije“ proizvedene hrane) da i ne govorimo. Ona „običnija“ Srbija ne voli, ali svakog dana mora da prizna da su  srpska sela, svakog dana, u svakom pogledu – sve praznija...

Između dva popisa, broj poljoprivrednih stanovnika smanjen je za oko pola miliona. To znači da srpska sela i dalje svake godine napušta oko 50.000 ljudi. Ceo jedan novi grad „udene“ se u urbanu mapu Srbije. Prema istraživanju beogradskog Instituta za političke studije, skoro hiljadu sela u Srbiji već danas ima samo po par desetina, neka i samo po nekoliko stanovnika. Najveći problem je njihova starost, jer polovina sve starijih ljudi živi na seoskom području. Mladi su odavno odatle otišli u potrazi za plaćenijim poslom i, kako se u početku uvek misli, boljim i lakšim životom.

U oko 200 sela nema ni jednog meštanina koji je mlađi od 20 godina, a  oko 260.000 seoskih momaka bliži se pedesetoj godini, bez ikakvih izgleda da će zasnovati porodicu. Neko je procenio da je u Srbiji prazno četrdesetak hiljada seoskih kuća ali, čak i da je nekada bila tačna, ta brojka se iz dana u dan samo uvećava. Broj napuštenih sela najveći je u južnoj Srbiji, a spisak sela koja nestaju sa mape svakoga dana je sve duži.

Poslednji nije mogao ni svetlo da ugasi...

U opštini Kuršumlija na jednom kvadratnom kilometru, u proseku, živi samo devet stanovnika. Demografi tvrde da će za deceniju i po u Srbiji nestati svako četvrto selo, ali taj proces će u Kuršumliji, čini se, trajati znatno kraće. Primer tamošnjeg sela koje je na karti bilo ucrtano pod imenom Vukojevac, dovoljno je opominjući za sve. Na topografskoj karti, u njegovom ataru, bilo je ucrtano 49 kuća. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, seljani su svoje kuće, vajate i štale prodavali Albancima. Oni su razgradili svaki objekat, a građevinski materijal preneli u sela podujevačke opštine. Nije ostao ni kamen na kamenu, odneti su i čitavi temelji, pa su istraživači Geografskog instituta imali problem da lociraju mesto na kome se Vukojevac nekada nalazio! Jedino su osušene šljive-usedelice i seosko groblje zaraslo u hrastovu šumu svedoci da su na tim brdima nekada živeli ljudi. Da lociraju Vukojevac, istraživačima su pomogli pripadnici interventne jedinice policije!

Poslednji stanovnik Vukojevca koji se, poput ostalih meštana pre desetak godina odselio u Barajevo, bio je meštanin Marko Mišković. Nije bio u prilici da, kao u onom čuvenom srpskom aforizmu „Ko ode poslednji, neka ugasi svetlo“, to zaista i uradi, jer u Vukojevcu, selu koje je nastalo negde u vreme Berlinskog kongresa, otprilike 1890. godine, nikada nije bilo struje!.

Što južnije, to tužnije, kažu, ali – slika je nevesela u svim krajevima Srbije. Na jednom od blogova posvećenim selu, autor posta koji se potpisao sa „Ljubi ga majka“, u trećem licu opisuje, izgleda, baš svoju tužnu priču bez želje da mi prepoznamo kako je baš on njen glavni akter:

- Došao dečak sa sela, u roku završio Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, isprosio svoju dugogodišnju devojku, venčaše se... Pitao je da odu da žive u njegovom rodnom selu (na 30 minuta vožnje do Novog Sada), gde on ima svoju kuću, par hektara zemlje, dva traktora i propratnu mehanizaciju... Ostadoše u gradu, žive kao podstanari, on radi u kafiću, ona u trafici, ni dana radnog staža, preživljavaju... Bitno je da su u gradu. Ona kaže da im je lepo, on klima glavom, kao slaže se. Hajde da im verujem! – piše on, a u vazduhu ostaje da lebdi pitanje za „dečaka sa sela“: koliko u kafiću zarađuje? Dovoljno za život ili taman koliko je potrebno za svađu svakog dana kad uveče, premoreni i on i žena, shvate da su od života očekivali više?

Pogrešan put

Problem napuštanja sela u Srbiji leži u pogrešno odabranom smeru razvoja privrede još 1945. godine. Velika sredstva za izgradnju škola, obdaništa, bolnica, infrastrukture uopšte, ulagana su u gradove. Iz ruralnih sredina odlazila je najkvalitetnija radna snaga, a kvalitetni resursi u selima: pašnjaci, njive, izvori, reke, ostali su zapostavljeni. Tako je nastao i danas nepremostiv jaz između seoskih i urbanih sredina. Da je odgovarajuća infrastruktura pravljena i u selima, kako je to za primer radila Slovenija, sela Srbije danas bi bila ponos države. Ovako, mogu mediji koliko hoće da pišu kako će država stimulisati mlade da ostanu na selu. Srbiji nedostaje koncepcija ruralnog razvoja, a ona ne podrazumeva samo razvoj poljoprivrede, već i bankarstva, trgovine, seoske industrije i turizma. Nisu pomoć samo subvencije. Pomoć je kad se seljak obrazuje kako da sa dostupnim kreditima sam upravlja domaćinstvom i motiviše se na tržišnu proizvodnju.

- Prema najnovijim podacima, čak 23 odsto zaposlenih u našoj zemlji radi u poljoprivredi, odnosno 17 odsto aktivnog stanovništva, a to je i dalje mnogo više, nego u zemljama Evropske unije. Ali, to ne znači da ljudi treba da beže iz poljoprivrede, nego im treba omogućiti da se njome bave i tako što će se zaposliti u nekim drugim privrednim delatnostima koje se oslanjaju na poljoprivredu – smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Gojko Rikalović.

Svaki drugi stanovnik sela napustio je srednju školu. Neki su to uradili zbog toga što nisu imali para, ali je mnogo više onih koji tvrde da za dalje školovanje, jednostavno, nisu imali motiva. U petnaestak odsto staračkih domaćinstava, nijedan član nije ostvario pravo na penziju. Kad se nađu u nevolji najčešće će zakucati na vrata Centra za socijalni rad ili se zaputiti u neku od zdravstvenih ustanova, ali svaki peti ostareli meštanin sela ne zna ni kome da se obrati kad mu je pomoć potrebna.

Spas u seoskom turizmu?

Problemom srpskih sela, seljaka i njihovog teškog života bave se i političari, ali nažalost najčešće samo u predizbornim kampanjama. Zato se mladi danas lako odlučuju da seosku sredinu zamene gradskom, iako ni gradovi ne nude perspektivu. Beže od poljoprivrede, iako se često ispostavi da bi im posao na selu bio lakši od onog koji moraju da rade u gradu. U velikim gradovima žive u sobičcima, mnogi nemaju čak ni elementarne higijenske uslove. Ali, imaju društevni život koga u selima nema. Zato u selima ostaju mrak, blatnjavi putevi i u korov zarasle njive.

Perspektiva Srbije jeste u poljoprivredi i turizmu kojima je selo zajednički osnov. Ali, preobraćenje sela u turistički proizvod podrazumeva da se mnogo više radi na očuvanju prirodne sredine, na raznolikosti ponude, na bogaćenju kulturnog nasleđa (arhitektura, tradicija, stari zanati), na gostoljubivosti i srdačnosti stanovništva. Za uspešan razvoj seoskog turizma neophodni su i odgovarajuća standardizacija i kategorizacija usluga, postojanje adekvatnih uslova za smeštaj. O putnoj mreži, savremenim komunikacijama, obezbeđivanju zdravstvenih uslova i sprečavanju nekontrolisane urbanizacije – da i ne govorimo.

Ekonomisti su izračunali da bi jedno seosko domaćinstvo sa dve sobe, koje imaju po dva kreveta, koje bi izdavali strancima 200 dana godišnje, samo od dnevnog pansiona od 20 evra, godišnje moglo da zaradi 16.000 evra. Kad bi se seoskim turizmom bavilo samo desetak odsto od oko 700.000 seoskih domaćinstava, Srbija bi na godišnjem nivou bila bogatija za više od milijardu i sto miliona evra, predviđaju takvi. Seoski turizam i u svetu predstavlja budućnost. Zovu ga farm, etno, zeleni, ruralni ili seoski, ali svuda predstavlja zdravu hranu, folklor, tradiciju, običaje, sve što može da privuče domaće ili inostrane turiste.

Francuski i slovenački  recept za spas sela

Gotovo egzodus ljudi iz sela u gradove nije „izum“ samo naše zemlje. I one razvijenije suočavale su se posle Drugog svetskog rata sa masovnim odlaskom seoskog stanovništva u gradove i odumiranjem niza manjih mesta. Francuska se ukoštac sa tim problemom uhvatila pre tridesetak godina donoseći odluku da obnovi gotovo opustela sela. Svi mladi bračni parovi koji su želeli, mogli su po izuzetno povoljnim cenama da kupe kuće i imanja. Država je finansirala izgradnju puteva i infrastrukture, pa je povratak selu stidljivo krenuo. Kad su videli da onima koji su „probili led“ i nije tako loše, u francuska sela su počeli da stižu i oni kojima je do juče bilo nezamislivo da gradsku vrevu zamene seoskim usporenim životom.

Valja, možda, pogledati i kako su Slovenci rešili te probleme. Danas ih većina živi u manjim mestima, a poslednjih godina i iz tih gradića sele se na periferiju, kupuju imanja na usamljenim mestima. Ali, i tamo imaju sve pogodnosti kao u gradu.

Ipak, suština očigledo nije samo ni u merama države, već u promeni sistema vrednosti. Može država da organizuje infrastrukturu i u nekom zabačenom selu, ali selo čine ljudi, a oni koji tamo žive još su opterećeni višedecenijskim pričama kako, po svaku cenu, „treba bežati u grad“. Takvu svest ne mogu da promene ni struja, ni telefoni, ni najbolja ulična rasveta, ni krediti. Ljudi koji tamo žive ne vole svoje sudbine i žele da ih promene iseljavanjem u gradove. Jer, najteže je promeniti način način razmišljanja o životu kod onih ljudi koji zamišljaju da je sreća – uvek negde drugde.

                                                M. M. D.

foto: Pixabay

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Partly Cloudy (night), 18 °C
Current Conditions
Sunrise: 5:2 am   |   Sunset: 8:7 pm
84%     3.1 m/s     33.187 bar
Forecast
SUB Low: 13 °C High: 28 °C
NED Low: 13 °C High: 26 °C
PON Low: 13 °C High: 27 °C
UTO Low: 13 °C High: 26 °C
SRE Low: 12 °C High: 28 °C
ČET Low: 14 °C High: 28 °C
PET Low: 16 °C High: 27 °C
SUB Low: 15 °C High: 24 °C
NED Low: 16 °C High: 25 °C
PON Low: 16 °C High: 26 °C