Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

 14. april 2018.

Bio je ne samo sveštenik, nego i veliki borac da njegov narod bude zdrav, obrazovan i human, čovek kojeg su generacije Kraljevčana s pravom smatrale zaslužnim što je Mataruška Banja postala to što je bila duže od jednog veka

Protojerej stavrofor Savatije Božić poživeo je malo duže od celog jednog veka, a u Kraljevu je kao sveštenik "službovao" cele 44 godine. Rođen je na Svetog Stevana, 9. januara 1860. godine u porodici Jovana i Anđelije u selu Reka, koje je tada pripadalo opštini Rudno i Studeničkom srezu. Osnovnu školu je završio u manastiru Studenica. Gimnaziju su mu školske vlasti i učeni ljudi manastira priznali na bazi neformalnog učenja predmeta . U srpsko-turskm ratu od 1876. do 1878. godine učestvovao je kao dobrovoljac u Pionirskoj četi. Bogosloviju u Beogradu završio je 1882. godine, a potom u Raški postaje učitelj. Raščani ga brzo prihvataju, pa postaje njihov paroh 1884. godine. U međuvremenu se oženio Bosiljkom, ćerkom Hadži Josifa Aleksića iz Kraljeva.

Bio je veoma stvaralački aktivan u uređenju crkava u Raški i Gradcu, u radu Društva „Sveti Sava“, u kulturnoj pomoći Srbima preko reke Raške, kao i u zaštiti Srba u graničnom području reke Raške i u radu Liberalne stranke. U januaru 1894. godine porodica prelazi u Kraljevo, gde dobija gradsku parohiju. U Kraljevu mu se rađa još petoro dece (ukupno deset). Imena odrasle dece su: Dobrivoje (nepravedno zaboravljeni izumitelj železnićkih vazdušnih kočnica), Božidar, Milija, Miloš, Leposava, Roksanda i Zorka (troje dece se upokojilo u ranim godinama.

Prota Savatije je bio paroh u Kraljevu sve do 1938. godine, kada je penzionisan. Veronauku je predavao dvadeset godina u Gimnaziji, a u Vojnom garnizonu punih 25 godina. Bio je namesnik sreski trinaest godina. Upokojio se 1960. godine u svojoj 101. godini. Sahranjen je na Starom kraljevačkom groblju.

Za tačno i revnosno vršenje svešteničke dužnosti, kao i za zauzimanje za opravku crkve i uređenje crkvenog imanja, nagrađen je činom protojereja i pravom nošenja naprsnog krsta. Nosilac je brojnih ordenja I zlatne medalje Crvenog krsta. Bio je čovek kojeg su generacije Kraljevčana s pravom smatrale zaslužnim što je Mataruška Banja postala to što je bila duže od jednog veka. Hoće li naše generacije dopustiti da sa lica zemlje nestane banja čija je izgradnja započeta pre 120 godina?

Bilo je to zahvaljujući baš njegovom i entutzijazmu njegovih savremenika koji su, pošto država nije htela, u ovaj posao uložili svaki po 30.000 tadašnjih dinara (ukupno 300.000 dinara, što je bilo dovoljno da se, za početak) naprave žensko i muško kupatilo. Nije našim precima sve bilo dato na dlanu, kao što mi ponekad verujemo, ubeđujući sebe da su neke stvari danas neizvodljive, a da su nekada bile lako ostvarive.                  

Kako je nastala Mataruška Banja?

Legenda kaže da je, kad je 1898. nadošao Ibar i poplavio okolna imanja, voda napravila nov kanal – korito, a kad se reka povukla na jednom mestu se pojavila vruća sumporovita voda. Kraljevački prota Savatije Božić uputio je dvojicu ljudi koji su bolovali od reume da se leče tamo, držeći noge u jamama punim sumporovite vode. Posle 15 dana vratili su se izlečeni, pa je ideja o podizanju banje u Matarugama, uz Savatijevu svesrdnu podršku, brzo realizovana.

Pogledajte video koji dočarava kako je nekada izgledala Mataruška Banja

Pribavljene su analize sastava vode, mišljenja stručnjaka da voda može da leči reumu, išijas, lumbago, kožne bolesti, rane, ženske bolesti. Pošto su lokalne vlasti i Ministarstvo narodnog zdravlja odbili da ulažu u izgradnju banje, molba je upućena građanima Kraljeva da sami podignu banju:

I tako pristadoše i pristupiše k nama još samo sedmorica i nas tri, svega desetorica, rešimo da svaki uloži po tri hiljade dinara za početak podizanja banje u Matarugama. Tako sa kapitalom od 30 hiljada dinara u Matarugama kupimo zemljište za zgrade i kupatila i zaključimo pogodbu sa preduzećem za preradu građe braće Kursulića iz Raške i da nam po datoj specifikaciji izrežu građu i potreban materijal da nam istu u proleće u martu 1899. godine splavovima puste niz reku Ibar i na obali u Matarugama slože i predadu. Od ovog materijala, prvo smo izgradili dva kupatila od dasaka za muške, pa onda dva kupatila od dasaka za žene i jedno kupatilo za ranjave. Takođe izgradimo baštovanski dolap za izbacivanje vode. Napravimo skelu za prevoz gostiju za prelaz preko Ibra, napravimo hotel i stanove od dasaka i nameštaj isto od dasaka i jedan stan od dasaka za kancelariju, jednu baraku na samom prelazu preko Ibra. Tako 13. jula 1899. godine, sve ove drvene barake, stanovi i drugo bilo je sve gotovo i spremno za doček bolesnika. Preko oglasa pozovemo na lečenje, naznačivši da su stanovi od dasaka i da svaki bolesnik ponese posteljinu. Za kratko vreme stiže mnogo bolesnika i napuniše ove naše stanove, a u nedostatku i seljaci su primali u svojim stanovima. Tako smo ovog prvog leta trostruko zaradili nego što smo bili uložili, pa ovaj višak novca upotrebimo za uređenje parkova i osiguranje banje od Ibra. Tako smo radili dve godine i višak novca ulagali za uređenje banje, staza, nabavke potrebnog inventara i dr. Treće godine rešismo se da osnujemo akcionarski zavod za uređenje i unapređenje banje sa kapitalom od milion dinara i brzo prodadosmo sve akcije. Tako smo s ovim novcem pristupili izgradnji zidanih zgrada, kupatila i betonskih kada za kupanje, kupismo mašine za izbacivanje vode umesto dolapa, mašine za osvetljenje i nazovemo ovaj zavod “Akcionarska žička zadruga”, a za predsednika uzmemo bogatog trgovca Simu Tomića da potpisuje menice da možemo praviti zajmove za unapređenje banje i dr.

Prota Savatije je u tri navrata biran za predsednika Upravnog odbora akcionarskog društva za upravljanje Mataruškom Banjom i uvek se zalagao da se profit ulaže u izgradnju banjskih objekata. Banja je nacionalizovana 1945. godine, a o tome on u svojoj biografiji kaže:

Iako nam je ovom nacionalizacijom oduzeta sva imovina uteha mi je u tome da sam kroz duži period godina radio na podizanju jednog odličnog i spasonosnog lečilišta gde će se narod lečiti kroz vekove.”

             Učešće u radu Narodne odbrane zamalo glavom plaćeno

Verovao je, dakle, prota – arhimandrit Savatije Božić (1859-1960) da će ono što su stvorili živeti vekovima, a sada evo, jedva jedan vek kasnije, postoji opasnost da sve nestane kao da banje nikada nije ni bilo. Svoju biografiju prota Savatije je u januaru 1959. godine izdiktirao sinu Miliji, rudarskom inženjeru, koji ju je poslao patrijarhu Germanu. Iz autobiografije doznajemo da je Savatije kao paroh bio zaslužan za obnavljanje Crkve Svete trojice u Kraljevu, ali i inicijator izgradnje velikog bunara neposredno uz Ibar, kako bi građani imali dobru i zdravu pijaću vodu:

- Godine 1882. inženjer Vujić prosecao je put kroz ibarsku klisuru Kraljevo – Raška i napravio je na jednoj dobroj vodi česmu i na mermernoj ploči stavio je svoj potpis. Docnije, kada je proširivan put za Rašku, radnici su razrušili česmu i ploču bacili u Ibar. Moj sin, građevinski inženjer Božidar, od 1929. do 1931. godine, prosecao je i gradio železničku prugu Kraljevo – Raška i ja ga zamolih da pogodi majstore, a da ja platim obnovu česme. Naredih da se pobačene ploče vade iz Ibra i da se sa istima česma dozida i da se na mermernoj ploči stavi moje ime kao obnovioca i da se izrade betonske cevi i polože od izvora do česme te da se voda ne rastura i ne kvari.

U autobiografiji prote Savatija opisani su i njegov rad u poljoprivrednom društvu, ali i njegovo učešće u osnivanju i radu Narodne odbrane zbog čega je dospeo u smrtnu opasnost:

Kada je Austrougarska 1908. godine, suprotno Berlinskom ugovoru anektirala Bosnu i Hercegovinu, prota Savatije sa sudijom Đorđem Đorđevićem saziva protestni zbor u centru Kraljeva na kome drži govor o namerama Austrije da zauzme i Srbiju. Na zboru je upućen poziv za upis dobrovoljaca, izabran je šestočlani Odbor Narodne odbrane za čijeg predsednika je izabran prota Savatije. Sa zbora su upućene depeše Rusiji, Engleskoj i Francuskoj za pomoć Srbiji u odbrani od Austrije. Organizovane su vežbe dobrovoljaca. Jedno pismo prota je uputio Nikoli Pašiću, tražeći oružje, municiju i bombe za dobrovoljce. Preko špijuna, pismo je došlo u ruke Austrijancima. Zato kasnije u vreme okupacije, u januaru 1916. godine, protu Austrijanci hapse i izvode pred preki vojni sud. Nakon saslušanja odmah mu saopštiše: “Ti si veliki neprijatelj Austrougarske i ti si osuđen na smrt”.

Ja se iznenadih toj osudi, ali se brzo pribrah i u duši se iskreno pomolih Bogu, da me sačuva i izbavi i odbrani od ovih nepravednih i zlih sudija, a radi porodice moje, moje crkve i moga naroda. Tako mi dođe misao da se ponovo branim i rekoh “Molim Vas, gospodo sudije, da me saslušate posle ovako strašne osude, da Vam objasnim zašto sam sve tako radio”, te mi dozvoliše i rekoh: “Gospodo sudije, Vi nas srpske sveštenike ne poznajete. Vaši katolički sveštenici se samo brinu za spasenje duša svojih parohijana, a za sve druge poslove imate spremne i stručne ljude, a kod nas u Srbiji, po selima jedini obrazovaniji čovek je sveštenik koji je, pored brige za spasenje duša svojih vernih, pozvan da se brine i o opstanku naroda, o narodnom zdravlju, o privredi, pa i o slobodi naroda. Za vreme Prvog srpskog ustanka, i pod Karađorđem, i pod Milošem za oslobađanje Srbije od Turaka, u borbama su učestvovali i srpski sveštenici. Tako su nam naše vlasti naređivale i tako smo vršili i izvršavali naređenja naših starijih i po Božjem zakonu i po čistoj savesti odbrana je u svakom dozvoljena“. Zatim rekoh “Jako žalim što sam se prevario u Vašu civilizaciju, hrišćanstvo i čovečnost, inače ja bih danas bio ili u Parizu ili u Londonu i Vi danas ne biste mogli da mi sudite i moju krv prolivate”. Zatim dalje rekoh: “Verovali Vi u Boga ili ne verovali, ja tvrdo verujem da ćete za noćas prolivenu moju krv Bogu odgovarati”.

Među sudijama bio je i jedan pobožan Hrvat i poče da me brani, te se sudije među sobom zavadiše. Sudija Mađar viče: “Prezident komiteta opasan čovek.” Tada narediše vojniku da me izvede napolje i da me čuva u predsoblju. Hrvat ode gore kod Guvernera da izjavi da se ne slaže sa ostalima u osudi, te Guverner sa Hrvatom dođe u sudnicu, da pročita šta sam ja odgovarao, a u tom momentu ja sam se klečeći molio Bogu i Guverner kada prođe pored mene dobro me zagleda. Tako Guverner izmeni smrtnu presudu – kaznu, u internaciju do kraja rata .Guverner je bio po narodnosti po majci Francuz, a po ocu Nemac i svakako je simpatisao osećaje majčine u tajnosti…Tako sam interniran u mađarsku u Nežider, gde sam bio u internaciji dva i po godine. Moj sin Božidar Božić, građevinski inženjer, bio je sa vojskom na solunskom frontu a zadržao se izvesno vreme na ostrvu Krfu. Tamo ga zamolio biskup katolički da mu napravi plan i proračun za dvor, a platu za ovaj plan moj sin nije hteo da primi, već zamoli biskupa da ovaj piše papi, te da papa zamoli austrijsku vladu da me puste iz logora kući, što je i učinjeno – opisuje prota Savatije u autobiografiji.

                          Šta je sve za narod uradio prota Savatije Božić?

Kada se porodica prote Savatija Božića iz Raške preselila u Kraljevo 1894. godine. U to vreme izgrađena je i danas poznata kuća Božića u ulici Tanaska Rajića 12, koja još uvek odoleva vremenu, a 1997. godine proglašena je i za spomenik kulture. Kad je došao u Kraljevo, prota je postao član poljoprivrednog društva, a posle tri godine izabran je za njegovog predsednika. Društvo je imalo zadatak da nabavlja poljski alat i semenski semena materijal i da ih prodaje seljacima. U to vreme kaluđeri iz Hilandara u su skupljajući priloge za srpski manastir u Svetoj Gori prolazili i kroz Kraljevo. Tako su jednom doneli mlade kaleme krušaka nepoznatog imena, od kojih je jedna zasađena u protinom dvorištu…

Od ove kruške nasečem grančice i povedem đake da idu u obližnja sela i da iste kaleme na mlada drveta divljih krušaka. Tako su svake godine u proleće dolazili ratarski đaci, uzimali grančice, slali ih svojim kućama i kalemili. U jesen 1907. bila je poljoprivredna izložba u Beogradu, pa odnesem i ja jedan poveći sanduk krušaka na poljoprivrednu izložbu. Upravni odbor oceni moje kruške na izložbi kao najbolje od svih pizloženih. Kada su me pitali kako se zovu ove kruške, odgovorih da ne znam, ali kažem da su ih doneli kaluđeri sa Svete Gore iz manastira Hilandara i tako ova kruška dobi ime “kaluđerka » – reči su Savatijeve iz njegove autobiografije.

U njoj su ostali sačuvani i podaci o njegovim zaslugama za otvaranje privatne Gimnazije. u Kraljevu 1911. godine

- Sastajao sam se sa građanima koji imaju decu u prvom i drugom razredu gimnazije i šalju decu u gimnaziju u druge varoši kao što su Čačak, Kragujevac, Kruševac i druga mesta da uče gimnaziju, te sam se sa njima posavetovao da otvorimo u Kraljevu dvorazrednu privatnu gimnaziju. Zamolili smo opštinu da ona plaća lokalnu gimnaziju i da se ona nazove: “Kraljevačka privatna opštinska gimnazija”. Tako je opština pristala da plaća lokal za gimnaziju. Dobavili smo profesore i nastavnike za gimnaziju i podneli molbu Ministarstvu da se svedodžbe iz ove gimnazije priznaju kao i svedodžbe iz državnih gimnazija i naveli smo imena profesora sa kojima smo se bili dogovorili. Ministarstvo je usvojilo naš predlog. Tako je rad u gimnaziji počeo septembra meseca 1911. godine. Siromašni đaci nisu plaćali školarinu, ostali su plaćali školarinu prema visini poreza. Veronauku sam u Kraljevačkoj gimnaziji predavao punih dvadeset godina.

U autobiografiji prota Savatije Božić je pisao i o obrazovanju aeroplanskog društva, osnivanju i radu društva Crvenog krsta u Kraljevu, obrazovanju bolničkog kursa i podizanju radničke škole. Bio je to, na na razmeđi dva veka jedan pravi i bogat ljudski život. A on, život, vredi nam, kažu, onoliko koliko nas je napora stajao. Prota Savatije je, čvrsto verujem, sa ovog sveta otišao sasvim, sasvim spokojan.

                                                M. M. D.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Fair (day), 26 °C
Current Conditions
Sunrise: 5:46 am   |   Sunset: 7:36 pm
75%     3.1 m/s     33.051 bar
Forecast
SUB Low: 15 °C High: 29 °C
NED Low: 17 °C High: 30 °C
PON Low: 16 °C High: 28 °C
UTO Low: 16 °C High: 28 °C
SRE Low: 18 °C High: 28 °C
ČET Low: 17 °C High: 29 °C
PET Low: 16 °C High: 29 °C
SUB Low: 15 °C High: 27 °C
NED Low: 15 °C High: 27 °C
PON Low: 16 °C High: 28 °C