Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

27. maj  2018.

Da li znate ko je i kada počeo da gradi zgradu današnjeg hotela „Turist“ u samom srcu Kraljeva i šta je, prvobitno, trebalo da bude izgrađeno na mestu na kojem se ovaj, danas svima znani objekat u centru grada na Ibru, nalazi?

Zgradu hotela „Turist“, na današnjem Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, počelo je, krajem 50-ih godina prošlog veka za svoje potrebe da gradi nekadašnje kraljevačko građevinsko preduzeće „Kablar“. Ovom preduzeću koje je, gotovo čitavu drugu polovinu prošlog veka, gradilo širom tadašnje Socijalističke Federatvne Jugoslavije, objekat je bio potreban za direkciju preduzeća i za smeštaj radnika, koji dolaze ili odlaze na teren. Zbog nedostatka novca „Kablar“ je morao da prekine izgradnju objekta koji je, potom, nekoliko godina stajao nedovršen. Lokalna samouorava odlučila je da upravi preduzeća „Kablar“ ponudi „Todosijevića zgradu“ (na uglu Ulice Oktobarskih žrtva i Ulice cara Dušana) da u nju ovo građevinsko preduzeće useli svoju direkciju, a zauzvrat – „Kablar“ je deo nedovršenog objekta na glavnom gradskom trgu – ustupio za izgradnju hotela.

Izgradnja novog hotela nametala se kao potreba, piše u svojoj knjizi „Kraljevačke kafane“, hroničar grada na Ibru i publicista dr Milan Matijević.

Grad je tada imao samo dva stara hotela, koji su zidani još pre Drugog svetskog rata – „Pariz“ i „Jugoslavijju“ sa ukupno 25 soba i gostionicu „Evropa“ sa tri sobe. Ukupno, to je bilo 60 ležaja u izuzetno nekomfornim sobama. Postojala je ideja da se ovi objekti renoviraju, ali – prema važećim zakonskim propisima, kreditna sredstva mogla su da se dobiju samo za izgradnju novih. Zato je početkom oktobra 1958. godine Narodni odbor opštine Kraljevo doneo odluku da osnuje Ugostiteljsko-turističko preduzeće „Turist“.

Za prvog direktora ovog preduzeća postavljen je Novak Luković, Kralievčanin koji se za tu priliku vratio iz Beograda gde je bio direktor hotela „Balkan“. Luković je sa radošću, posebnom pažnjom i odgovornošću, pratio izgradnju modernog hotela, koja je izazvala i veliko interesovanje gradske javnosti. Jednom nedeljno, predsednik opštine sa resornim načelnicima i direktorom „Kablara“ obilazio je gradilište, kako bi svi mogli da se uvere u kvalitet gradnje i poštovanje dinamike radova.

Pre otvaranja hotela, na konkursu je odabrano osoblje, koje je prošlo stručnu obuku Ugostiteljske komore. Posle završene obuke, a pre nego što su počeli da rade u hotelu „Turist“, odabrani radnici otišli su na stručnu ekskurziju na kojoj su obišli beogradske hotele „Moskva“ i „Palas“, a onda i „Esplanadu“ u Zagrebu, kao i ekskluzivne hotele u Ljubljani, Opatiji i još nekim gradovima jugoslovenskog primorja.

Kada je otvoren,  hotel „Turist“ u Kraljevu bio je najmoderniji hotel u ovom delu Srbije sa najsavremenijom opremom i nameštajem. U Privrednom sudu u Kraljevu registrovano je preduzeće pod novim imenom (iz starog imena izbačeno je ono „u izgradnji“), pa je sada to bilo Ugostiteljsko preduzeće „Turist“, a hotel je svečano otvoren 1. maja 1960. godine. Za direktora preduzeća postavljen je Novak Luković, koji je bio zadužen za izgradnju objekta.

Hotel, koji je po tadašnjoj turističkoj kategorizaciji bio razvrstan u „A“ kategoriju, imao je 55 zaposlenih, 80 soba (10 jednokrevetnih i 65 dvokrevetnih) sa ukupno 140 ležaja i četiri sale sa savremenim inventarom. U velikoj restoran-Sali godinama je stajala slika 18 puta 2,2 metra, koju su aademski slikar Pivo Karamatijević i profesor Petar Bibić uradili u zgrafiti tehnici.

Restoran sale imena su dobile po naziTako je restoran u prizemlju dobio ime „Vardar“, po Narodnoj kuhinji koja je nekada radila na tom mesu, restoran na prvom spratu poneo je ime „Evropa“, po kafani koja je tu postojala. Milan Matijević se za ove podatke u svojoj knjizi poziva na kazivanje Voje Ilića, kelnera zaposlenog u hotelu „Turist“.

Ostala su sećanja na brojna gostovanja estradnih umetnika u „Turistu“, a među prvima su u novom hotelu „Turist“ pevali tada popularni Aca Trandafilović i Vule Jevtić. Godinama kasnije svoje nastupe ovde imali su i brojni drugi poznati pevači i muzičari. U velikoj Sali, raznim povodima, organizovane su zabave.

U velikoj restoran Sali Radio beograd je organizovao i direktno prenosio, u to vreme veoma popularno takmičenje pevača amatera pod nazivom „Mikrofon je vaš“. Bio je tojedan od načina na koji su otkriveni mnogi muzički talenti, koji su kasnije postajali poznata imena domaće estrade.

Iako je u početku poslovao kao samostalno preduzeće, Ugostiteljsko preduzeće „Turist“ je 1. aprila 1961. godine, zbog nove organizacije ugostiteljstva u Kraljevu, pripojeno Ugostiteljskom preduzeću „Srbija“.

KRALJEVAČKA LIPA

Kada je na Trgu srpskih ratnika izgrađen hotel „Turist“, ispred njega je zasađena lipa, koja je sa ostalim lipama na trgu krasila centar Kraljeva, a sedenje i priče pod njom vrlo brzo su postali „institucija“ i važna karika čaršijskog mišljenja

Tokom vremena, ova lipa je formirala lepu i široku krošnju. Ispod lipe vredni ugostitelji iz hotela napravili sz letnju baštu sa oko 30 stolova. U junu, kad lipe cvetaju, širio se opojni miris lipovog cveta, a hotelski orkestar je zabavljao goste u bašti. Bilo je prijatno da se u bašti ispred novog hotela provode letnje večeri.

U leto, preko dana i uveče, ispod lipe se okupljalo dosta gostiju, boema, lokalnih glumaca, slikara, novinara, studenata, penzionera. Uz hladno pivo Kraljevčani su pod lipom pretresali taze čaršijske događaje. Mnogi prijatelji i poznanici su se redovno, svakog dana u određeno vreme, nalazili ispod lipe. Tu su zakazivani sastanci i susreti. Pored lipe je bila glavna čaršijska promenada, prolazile su gospođe i devojke za kojima su se mnogi, koji su sedeli ispod lipe, okretali i uzdisali. Ako je neko hteo da sazna novosti ili čaršijski trač, onda je dolazio ispod lipe i uz kafu i piće od prijatelja i poznanika, u izvornom ili obrađenom obliku mogao da čuje „važne stvari“.

Kraljevačka lipa bila je poznata i po tome što se ispod nje pričalo o politici. Posebno su bili interesantni razgovori o kadrovskim kombinacijama u čaršiji, ko će na koju funkciju i u koju fotelju da se smesti, ko je skliznuo sa funkcije i tako redom su se vodili razgovori u grupicama za stolovima do fajronta.

Tako je lipa i ono što se ispod nje pričalo postala važan važan faktor u oceni mnogih zbivanja u čaršiji. Često se moglo čuti i na nekim zvaničnim forumima u gradu „kako se „to i to“ priča ispod lipe“. Pojedinci su zazirali od ovih priča ispod lipe, pa su brzo nastojali da na određenom forumu zvanično demantuju „priču ispod lipe“.

Reč „ispod lipe“ postala je čest izraz i za one koji neki trač nisu mogli drugačije da poreknu, pa su se neuverljivo branili rečima „to je priča ispod lipe“. Tako je kraljevačka lipa postala institucija, važna karika čaršijskog mišljenja. Tako je i Mile glumac tvrdio da je za njega lipa institucija. Lipi i ja na ovaj način odajem priznanje i želim da se ne zaborave kako ona, tako i svi oni koji su pod njom uživali ili će tek uživati. Ovu svoju ulogu kraljevačka lipa i danas ima, a verujem da će je imati i ubuduće.

                      Milan Matijević,

Iz knjige „Kraljevačke kafane“, 1998.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Sunny, 18 °C
Current Conditions
Sunrise: 5:15 am   |   Sunset: 8:12 pm
79%     1.8 m/s     32.950 bar
Forecast
SUB Low: 15 °C High: 29 °C
NED Low: 17 °C High: 30 °C
PON Low: 17 °C High: 23 °C
UTO Low: 17 °C High: 23 °C
SRE Low: 16 °C High: 25 °C
ČET Low: 16 °C High: 24 °C
PET Low: 16 °C High: 25 °C
SUB Low: 17 °C High: 22 °C
NED Low: 17 °C High: 25 °C
PON Low: 17 °C High: 25 °C