Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

8. jul 2018.

Kada je 1933. godine otvorena, katolička crkva u gradu na Ibru, bila je tek druga ovakva crkva u srednjoj Srbiji, a zanimljivo je da je posle zemljotresa 2010. Vatikan opredelio 70.000 evra za obnovu Kraljeva dok ova crkva i dalje čeka obnovu

Istorija vernika katoličke crkve  u Kraljevu započinje pričom o izgradnji katoličke crkve u gradu na Ibru. Sve je počelo puštanjem u rad Fabrike aviona 12. septembra 1926. godine, kada počinje i prijem radnika, pre svega domaćih. Isprva je to bila prosta radna snaga. Još kada je 1923. godine sve bilo pripremljeno za izgradnju Fabrike aviona, uporedo su u blizini počele da se podižu i stambene zgrade u današnjoj Dositejevoj ulici. Posle podizanja fabrike tu se naseljavaju stručnjaci iz Francuske s članovima svojih porodica. Svi su bili katolici, pa im je stoga bilo važno da osiguraju mesto gde će se za njih slaviti misa, jer u Kraljevu nije bilo katoličke crkve. Ta potreba još više se osećala u kasarni, gde je među vojnicima i oficirima, kao i članovima njihovih porodica, bio priličan broj osoba iz Hrvatske i Slovenije, uglavnom katolika.

Francuzi koji su osnovali fabriku doveli su određeni broj radnika, koji se sve do kraja 1928. godine stalno uvećavao. Nedostatak domaće radne snage država je rešavala na različite načine. Jedan broj stručnjaka, tehničara i inženjera bio je prebačen iz Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu i to je bilo jezgro fabrike. Kvalifikovanih metalaca Kraljevo tada nije imalo, bar ne u značajnom broju, a i oni kojima je raspolagalo bili su polupismeni. Zato su dovođeni radnici iz čitave države, naročito iz tehnički razvijenijih krajeva – iz Hrvatske, Slovenije, Vojvodine i Dalmacije. Tako je, posle nekoliko meseci uz svakog francuskog radnika, tehničara ili inženjera, stajao njegov pomoćnik iz Jugoslavije, koji je radio i učio, a čim bi naš čovek naučio posao i mogao samostalno da radi, Francuz bi se pakovao i odlazio kući.

Francuzi su se brzo prilagodili životu u malom zaostalom Kraljevu. Pored škole koju su osnovali, nastojali su da za njihove verske potrebe u Kraljevu počne da se gradi i crkva koju će uredno posećivati i bogato darivati. Francuzi i Englezi imali su i svog sveštenika koji je s njima pod vedrim nebom slavio misu. S vremena na vreme iz Kragujevca je dolazio katolički sveštenik, ili, kada je on bio sprečen, dolazio je neko iz Beograda, pa je misa služena u krugu kasarne. Tako je 29. juna 1929. u Kraljevo došao beogradski nadbiskup Rafael Rodić, koga su na železničkoj stanici dočekali predstavnici civilnih vlasti kao i brojno građanstvo.

Pred tadašnje opštinske vlasti ubrzo se postavlja pitanje izgradnje katoličke crkve. Tako je u velikoj sali opštine 24. juna 1931. održana konferencija najuglednijih građana, predstavnika humanitarnih i kulturnih društava, s ciljem osnivanja odbora za podizanje katoličke crkve u Kraljevu. U odboru je bilo 30 uglednih građana. Obavljeno je i prikupljanje priloga i tom prilikom sakupljeno je 30.000 dinara.

O tome je obaveštena i nadbiskupija u Beogradu, koja je angažovala beogradskog arhitektu Katušića za projekat crkve i župnog stana. Novčana pomoć pristizala je sa svih strana i posle nekoliko meseci započeli su radovi. Opština je odredila lokaciju na uglu Hajduk Veljkove i Obilićeve ulice. U radovima su učestvovali radnici i vernici, većinom iz Kraljeva, ali su im u pomoć pristigli i majstori iz Dalmacije (odakle su u srednjem veku došli i oni koji su zidali manastir Studenicu). Sve je bilo gotovo do 19. novembra 1933. godine, kada je obavljena posveta katoličke crkve u Kraljevu. Crkva je uzela za svog nebeskog zaštitnika svetog arhanđela Mihaela.

Tog dana, u crkvi se okupilo mnoštvo vernika, jer posle Kragujevca ovo je bila jedina katolička crkva u srednjoj Srbiji. Crkvu je posvetio nadbiskup Rafael Rodić, uz asistenciju zamenika bosanskog provincijala fra Marijana Jakovljevića, gvardijana franjevačkog samostana u , fra Josipa Markušića, savetnika beogradskog nadbiskupa profesora Vlašića, sekretara Nadbiskupije Luje Česlara i župnika iz Kragujevca Ivana Vinodolca.

Za privremenog župnika imenovan je fra Kruno Misilo, koji je odmah stupio na dužnost. Svečanost je završena banketom u hotelu Beograd, kojem su prisustvovali mnogi zvaničnici civilnih i vojnih vlasti. Tog istog dana, 19. novembra 1933. godine stigla su i zvona - poklon kralja Aleksandra, koja su decenijama pozivala na misu vernike Kraljeva, Čačka, Vrnjačke Banje, Trstenika i Kruševca.  U crkvi Sv. Mihaela u Kraljevu već godinama nema službe, zato što njena sanacija posle zemljotresa još nije završena. Za to vreme, vernici se okupljaju u župnom stanu gde se privremeno obavljaju verske službe. Za obnovu crkve humanitarna organizacija Karitas renovabis je izdvojila 25.000 evra. Po predračunu potrebno je još oko 100.000 evra.

Crkva u Kraljevu je dvoranskog tipa. Ima izvanrednu akustiku i zanimljivo je da su se u njoj, pre zemljotresa, održavali i koncerti klasične muzike. Orgulje su još uvek pohranjene ispod zaštitne folije. Još neko vreme u crkvi se neće čuti Bahova muzika i crkveno pevanje.

Zanimljivo je da su na Badnji dan 2011. godine, dva meseca posle zemljotresa,  zvaničnici Vatikana i katoličke humanitarne organizacije "Karitas" Kraljevu poklonili pomoć za sanaciju posledica zemljotresa: 20.000 evra, kao direktnu pomoć Svete stolice sanaciji posledica zemljotresa, a ostalih 50.000 evra je prikupljeno preko "Karitasa" i prema tadašnjem ugovoru, utrošeno je za hranu i građevinski materijal.                           

Na osnovu opsežnih istraživanja, tada je procenjeno da sama katolička crkva statički nije u velikoj opasnosti, kao što se smatralo pre toga, pa je katolička zajednica odlučila da pre svega, pomogne drugima. Katolička crkva u Kraljevu – i dalje čeka obnovu.

Prema popisu iz 2011. godine u Kraljevu živi 303 građana katoličke veroispovesti, ali se smatra da ih je znatno više.

                                 Tripo Spahić, istoričar                                    

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Марина Лукић Цветић

    Gost - Марина Лукић Цветић

    Поштовани,
    Најгоре је да црква стоји закључана, јер онда највише пропада. Радује ме што ће се радови на обнови наставити. Пре две године сам била на концерту у катедрали у Улму као гост градоначелника, поводом Дунав феста. Тада сам схватила да и ми имамо катедралу, оргуље, добре професоре музике. Са Дебом  и Петром Илићем, новинарем Ратком Бечким... сам разговарала и они желе то исто. Чак смо хтели да скупимо потписе, па да се обратимо католичкој цркви са молбом да обнови здање која ће прво бити богомоља, а онда и концертна дворана... Вести су заиста охрабрујуће!
    Са срећом,
    Марина Лукић Цветић
    историчар уметности
    Музеј слатка - кућа Цветића
    Цара Лазара 2,
    Краљево , 036 332 931
    • Ime: Марина Лукић Цветић
  • Gost - Stanar

    Gost - Stanar

    Ako se izdvajaju sredstva za naše pravoslavne hramove, red je da se odvoje sredstva i za ovaj katolički hram koji je ujedno i spomenik kulture u našem gradu.
    • Ime: Stanar

Vreme

Kraljevo Serbia Fair (night), 15 °C
Current Conditions
Sunrise: 5:48 am   |   Sunset: 7:32 pm
91%     1.8 m/s     33.051 bar
Forecast
PON Low: 15 °C High: 30 °C
UTO Low: 15 °C High: 28 °C
SRE Low: 17 °C High: 29 °C
ČET Low: 16 °C High: 29 °C
PET Low: 16 °C High: 29 °C
SUB Low: 15 °C High: 27 °C
NED Low: 16 °C High: 30 °C
PON Low: 14 °C High: 23 °C
UTO Low: 13 °C High: 22 °C
SRE Low: 14 °C High: 23 °C