Selo Progorelica u slavnoj prošlosti

               Da li istoriju učimo jer je ona samo veština pamćenja brojeva i godina, ili želimo da zapamtimo čiji smo potomci i da nastavimo njihove slavne podvige? Selo Progorelica, gde je održana četvrta po redu „frezijada“, predstavlja vrlo lepo selo kraljevačkog kraja gde žive dobri i vredni domaćini, uvek spremni da ugoste i prime svakog putnika. Ovde se već osam vekova piše i pamti istorija. Naš  cilj je da obnovimo kontinuitet poštovanja srpske istorije. Tako i treba razumeti sabor.

            Pre tačno osam vekova Sveti Sava je neumorno prelazio put dolinom Ibra, vredno gradeći manastire i hramove. Svaki trag njegovih koraka, zajednički rad sa bratom Stefanom Prvovenčanim, promišljena i dobro isplanirana aktivnost doneli su našoj državi i crkvi međunarodno priznanje  i plodove koje uživamo do naših dana. Ibarska dolina je bila žila kucavica srpske srednjovekovne države koja je povezivala Žiču, Maglič, Studenicu, Gračanicu, Peć, Dečane. Ovuda su prolazili kraljevi, arhiepiskopi, carevi, patrijarsi, vitezovi, kneževi, knjeginje, despoti, despotice, monasi, monahinje, karavani, trgovci, vojnici znani i neznani... Svako mesto u sastavu vlastelinstva Žičke Arhiepiskopije nosi u sebi ispisanu ali i zaboravljenu istoriju. Tako i Progorelica, u blizini sela Žičkog vlastelinstva,  koja se spominje u mestima pod upravom manastira Studenice, kao „Podgorelica“ čuva  mnoga neotkrivena i tajna svedočanstva.

  Pretpostavlja se da je  originalna osnivačka povelja manastira Studenice u srednjem veku bila ispisana na zidovima crkve kao  u Žiči i u Gračanici, a  u   jednom   prepisu ove povelje  iz  XVIII veka navode  se prilozi dodeljeni manastiru,  odnosno   metosi, sela, zaseoci i „sinore“. Sela studeničkog vlastelinstva (Brezova, Gušterice, Zasad, Đakovo, Polumir,  Cerje,  Bresnik, Rastište,  Savovo,   Glavoč,   Mlanča,   Mugurice,   Kožetin,  Rakla,  Pohovac,  Velika Kruševica,  Podrumi,   Dubac,   Luke i Mečke) i manastirski   metosi    (Pavlica,   s   tri      nurije     pod     Kopaonikom,      Popovac     i     Podgorelica) nalazila su se u najbližem susedstvu žičkog eparhijskog vlastelinstva.  Selo „Podgorelica“ ili „Pogorelica“ poznato je bilo po proizvodnji sveća za manastir Studenicu. 

           Selo Progorelica u 19. veku, tačnije 1872.godine jedno je od najvećih u parohiji vrdilske crkve sveštenika Koste Bunardžića. Po dokumentu iz 1872. godine Progorelica je imala 82 kuće sa 340 žitelja, dok je Konarevo, primera radi, imalo 70 kuća sa 320 žitelja . Na području ovog znamenitog sela vodila se novembra 1915. godine velika bitka između srpske i austrijsko – nemačke vojske. U sklopu borbi na Vranovcu, Jajincu, Troglavu i Čemernu, kada su srpski vojnici Dunavske divizije, Drinske divizije, Užičkog odreda, Studeničkog odreda i Donjo Vasojevićke brigade branili ibarsku dolinu od nadmoćnijih nemačkih i austrijskih trupa, zaselak Ravni Gaj postao je poznat po stradanju velikog broja neustrašivih boraca Dunavske divizije. Vojnici, uglavnom drugog i trećeg poziva dali su svoje živote kao nekada davno Spartanci u Termopilskom klancu. Predvođeni vojvodom Živojinom Mišićem, pukovnikom Milošem Vasićem, pukovnikom  Ivanom Pavlovićem i pukovnikom Krstom Smiljanićem čuvali su ibarsku dolinu, kojom se tada povlačila glavnina srpske vojske prema Kosovu i Metohiji i dalje prema Albaniji.   Najviše što čovek može da žrtvuje, svoj život za bližnjega, dali su vojnici srpske vojske daleke 1915.godine. Posle sto godina trebalo bi samo da ih spominjemo i da zapamtimo njihova junačka dela. Verujemo da ćemo se odužiti i izgradnjom nekoliko spomen obeležja i kapelom na planini Čemernu.

    Prelaz preko Albanije, bitka na Kajmakčalanu, 1916.godine, i proboj Solunskog fronta čiju stogodišnjicu obeležavamo za nepunih mesec dana, govore o tome da  granice srpskog stradanja za krst, otadžbinu i slobodu prevazilaze prolazne ljudske kategorije. Naša je obaveza samo da sačuvamo granice omeđene njihovim kostima.

  dr Dragoljub Danilović