Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

24. avgust 2018.

Mada je pitomija Morava opevanija u pesmama, Ibar koji je nekada bio čist i u kojem su žeđ osim stoke mogli da gase i ljudi, bio je privlačniji za generacije ponikle u Kraljevu, pa bi njegove obale, da znaju da govore, mogle mnogo da kažu o istoriji našeg grada

Ibar je oduvek bio omiljena reka starih, ustvari – svih Kraljevčana, piše u svojoj knjizi „Staro Kraljevo“ nekadašnji kraljevački novinar „Ibarskih novosti“ Dragoljub Obradović Kondis, koji je preminuo pre četvrt veka.

Nije se znalo kada je Ibar lepši, piše Kondis: tokom leta – sa bistrom i zelenkasto-plavom vodom, s proleća – kada nadođe i izlije se preko svojih obala ili zimi – kada njime plove sante leda ili se cela površina reke nađe pod ledenim pokrivačem. Vodu Ibra žitelji kraj njegovih obala uvek su znali da iskoriste. Za piće, napajanje stoke, navodnjavanje, kupanje, splavaranje i za druge potrebe.

Dok savremena industrija nije na tržište izbacila rashladne uređaje za domaćinstva uz pomoć struje, obilato se koristio led sa zamrznutih reka. Mlađi su njegove plitke obale koristili za sličuganje, ali su i fizički radnici imali pune ruke posla. Sekirama su razbijali led i testerisali ga na komade. Bez obzira na ciču, mrazeve, košavu oni su zagrnuti šalovima i vunenim rukavicama, provodili radni dan od jutra do sumraka na ovom teškom i nezahvalnom poslu. Tako isečeni led otpreman je saonicama u skladišta, takozvane ledare, kojih je u Kraljevu bilo nekoliko. Njihovi vlasnici bili su kafedžije, hotelijeri i oni građani koji su se bavili prodajom pića i u dvorištima imali skladišta piva. Led je slagan u duboke, mračne i zamrznute podume. U ono vreme, sve do Drugog svetskog rata, svoju ledaru imali su Todosijevići (u podrumu zgrade gde je bila direkcija „Kablara“ u Ulici Cara Dušana). Odmah preko puta postojala je ledara u podrumu Boža Srpčanina, pa u istoj ulici kod Velja Tmovića Tilovca, pa jedna na početku Trećeg sokaka (Heroja Maričića), zatim ledara Rada Jovičića u petom sokaku (Obilićeva ulica) i najpoznatija od svih – ledara na obali Ibra, vlasnika Bože Markovića (skladište „Vinara“). Bilo je još nekoliko drugih i manjih, ali ove su bile na glasu i tu su se tokom leta mnogi snabdevali ledom.

Kad upeku julske i avgustovske vrućine, u svim kraljevačkim kafanama uvek se moglo popiti ledeno pivo ili neko drugo, dobro rashlađeno piće. Led se stavljao u burad u kojima su flaše sa pićem, a pravljeni su drveni ili limeni „frižideri“, između čijih se zidova stavljao led. Takvih frižidera bilo je ne samo po kafanama, već i po domaćinstvima. Osim pića, u njima se čuvala hrana, posebno meso, da se na žegi ne bi ukvarilo. Kolačari (poslastičari) takođe su koristili led, ali sladoledžije nisu mogle bez njega. Dok ova poslastica nije počela da se spravlja i prodaje u poslastičarskkim radnjama, sladoled su prodavale sladoledžije koje su ga nudile iz svojih specijalnih kanti po ulicama. To je bila kanta, bolje reći kofa sa poklopcem i duplim zidom za led u kome je sladoled. U drugoj ruci sladoledžija je nosio korpu sa malim zdelama i kašičice. Posle su se pojavili fišeci od testenina.

- Sla-a-a-a-doled! Sla-a-a-a-doled! – svakodnevno se čulo na ulicama Kraljeva tokom letnjih dana. Mušteriju su bile deca, mladići, devojke, ali i stariji. Jedan sladoled, jedan dinar. Kasnije su se sladoledžije „modernizovale“, pa umesto da sladoled nose u rukama, gurali su kolica sa dva točka i na njima drveni sanduk (frižider), u koji su smeštali posude sa omiljenom hladnom poslasticom. Uz sladoled su se prodavali kabeza i  drugi sokovi iz domaće radinosti. Led sa Ibra obilato se koristio.

Ni poslastičari, ni sladoledžije nisu se obogatili, jer im je sezona posla bila kratka, a kolače, pite i druge poslastice domaćice su spremale za potrebe ukućana i služenje gostiju, pa su samo retki meštani odlazili u poslastičarske radnje.

Vlasnici ledara već su imali svoju računicu, mada ni tu zarada nije bila velika, ali su zato kafane u kojima je bilo leda za rashlađivanje pića uvek bile pune gostiju. Tokom leta, led se iz podruma vadio u ranim jutarnjim časovima, još pre izlaska sunca i u vrećama od sargija raznosio po gradu. Čim sunce grane, podrumi su zatvarani velikim poklopcima opšivenim plehom. Pred kraj Drugog svetskog rata, jedna od ledara Markovića na obali Ibra se modernizovala, pa se za proizvodnju leda koristila električna energija. Iz dubokog podruma, uz pomoć sajli i na šinama sa malim vagonetima, led se izvlačio na površinu u dvorište i odatle transportovao po čaršiji.

Malo je mostova bilo preko Ibra u čitavom njegovom toku, pa su se oni mogli na prste izbrojati. Za premošćavanje reke s jedne na drugu obalu najčešće su se koristile skele ili čamci, a tokom leta, kada padne nivo vode, prelazili su se plićaci volujskom i drugom zapregom. Meštani Čibukovca, Konareva, Janoka i Progorelice, imali s s druge strane Ibra njive, gde su gajili kukuruz, a za okopavanje ili branje nisu koristili obiliazni put preko mosta u Kraljevu, već su gazili reku i tako prečicom štedeli u vremenu.

Sve do puštanja pruge normalnog koloseka za Rašku, avgusta 1931. godine, pa i kasnije, do 1938. godine, Ibar je bio „plovna reka“. Radi bržeg transportovanja šumske građe iz Raške, maročito od Ušća, transport volujskim kolima ne samo da je bio skup, već i spor, sa malom nosivošću tereta, pa su korišćeni splavovi, koji su se brzim tokom reke spuštali do Kraljeva. Tu je već postojala strugara i posle sečenja građa je vozovima transportovana u druge krajeve. Po nekoliko splavova sa balvana, međusobno povezanih konopcima, bili su uobičajena slika na Ibru. Splavari su morali da budu umešni ljudi koji su poznavali sve ćudi reke, njene brzake i plićake, umeli da savladaju brojne prepreke i podvodne stene, kako bi tovar doplovili do Kraljeva. Često ih je zahvatalo nevreme sa olujnim vetrom i jakim kišama, ali su oni svoj posao obavljali rutinski, kao pravi rečni vukovi.Naročito su bili poznti splavari iz okoline Ušča, iz sela Bojanića i sa studeničke strane.

I čamci su dosta korišćeni kao prevozno sredstvo sa jedne na drugu obalu, a oni manji na ibarskoj plaži u Kraljevu – i kao sportska razonoda mladih. Naročito je bio korišćen veliki čamac u Mataruškoj Banji, kojim su se prevozili putnici, banjski gosti i izletnici. U njega je moglo da se smesti 10 do 15 osoba. Čamdžije su u početku koristile vesla za premošćavanje reke, koja ovde ima miran tok, a kasnije im je u tome pomagala čelična sajla razapeta sa jedne na drugu obalu.

Ibar je oduvek bio privlačan za sve generacije ponikle u Kraljevu – njegove obale, rodna polja, rečni tokovi, mostovi i videna snaga. Nije bilo proleća, posebno leta, da se Kraljevčani nisu radovali dolasku sezone kupanja. Ibar ih je prosto mamio svojom bistrom i zelenkasto-plavom bojom. Čist kao suza, sa brzakom u pojedinim delovima, a ponegde miran i tih i sa dubinama većim od dva – tri metra. Njegove obale, kad bi znale da govore, rekle bi istoriju ovog grada i svih onih generacija mladića i devojaka koji su na njima ostavili najlepšu mladost. Smenjivale su se generacije i svaka od njih u tom drugovanju na vodi i sunčanju, imala je svakodnevno neki doživljaj, koji je ostajao zauvek urezan u mladalačku memoriju.

U bistroj vodi Ibra rashlađivali su se i Turci, osvežavali se Karanovčani, kupali se od jutra do mraka i uživali sve blagodeti voljene reke Kraljevčana. Seljaci su u Ibru stoku napajali, a žeđ su gasili i ljudi, jer je voda bila pitka i nezagađena. Zajedno sa Ibrom tekla je i istorija i sve se na kraju svodilo u neizmernu ljubav prema omiljenoj reci. O moru i Jadranu – niko nije razmišljao. Nije odlazak na Jadran bio luksuz, ali – kretati na dalek putu do Jadrana nije imalo svrhe, kada je Ibar bio tu, nadomak nogu, pa za Kraljevčane između dva svetska rata nije bilo lepšeg mora od njega.

Kupača na glavnoj plaži, koju su još onda prozvali gradska, bilo je – na pretek. Sa leve strane prema gradu obala je bila šljunkovita, puna sitnog i krupnog kamenja, belutaka, sa malo peska, gde su kupači ostavljali odeću i sunčali se. Preko, na drugoj, uzvišenijoj obali, oranice i kukuruzi i nekoliko manjih i većih topola. Sa ove strane plitak, a na drugoj dubok, Ibar je uvek mamio plivače. 

Svi odreda bili su izvrsni plivači. Ne pamti se da se neko utopio u reci kao neplivač. Bilo je davljenja, ali je kao po nekom nepisanom pravilu – uvek neko „dežurao“, pa je takvima istog trenutka priskakano u pomoć i sve se završavalo bez kobnih posledica. To ne znači da reka nekad nije naplaćivala danak. Takvih slučajeva bilo je retko, a davljenik obično nije bio iz Kraljeva, već iz nekog drugog mesta i nije poznavao ćudi brze reke.

U svom toku kroz Kraljevo Ibar je imao više plaža. U gornjem delu grada kupali su se „staročaršijanci“, čije su kuće bile tik uz obalu. Njihov je bio „kolovrat“, taj opasni vir gde je Ibar parvio ugao od 90 stepeni, udarao u visoku stenovitu obalu i naglo skretao u drugom smeru. Onoga ko je bio slab plivač, vir bi naglo povukao u svoju dubinu, pa je trebalo umešnosti, snage i pribranosti da se izvuče iz njega. U „kazanu“, odmah niže, voda je imala miran tok, bila je duboka i prijatna za kupanje, sve do plićaka kod Mirine česme, gde su se Ženevci najčešće sunčali i leškarili na drugoj strani peskovite obale među kukuruzima.

Najmisterioznije deo Ibra bio je između Mirine česme i stare centrale (mesto na kojem se i danas nalazi „Ibar bašta“ u parku kod Višeg suda). Ispod vode je bilo stena i podvodnih ploča, koje su kupači prozvali Đavolje ploče i većina plivača je podsvesno obilazila ovo mesto.

Najveći broj kupača slivao se na gradsku plažu. Ispod „Ibar bašte“, kod nekadašnje stare centrale, mahom su se kupale žene sa decom. Voda je bila plitka, do kolena i bezbedna za brčkanje, pogotovo za starije plivače. Za kupanje su žene oblačile crne, dugačke kombinezone sa bretelama, što je tada bilo u modi, a devojke kupaće kostime iz jednog dela, sa obaveznom suknjicom do iznad kolena. Muškarci su imali crne kupaće gaće, poput fudbalskih, pripijene uz butinu, ili dugačke bele gaće koje bi povijali do kolena.

Portal Krug je i ranije pisao o Ibru, taj tekst čitajte OVDE

Kabine za presvlačenje na gradskoj plaži držala je udovica Živka na mestu gde su nekada bili tuševi. Odatle su, do Ibra, da kupači ne bi gazili po kamenju, bile postavljene daske. Živka je tu imala i mali bife sa uvek hladnom kabezom i sladoledom, a za starije meraklije Živka je u ponudi imala šljivovicu, kao i paradajz rashlađen vodom sa obližnje ibarske pumpe. Sa te tri pumpe vodom se snabdevao veči deo čaršije.

Stariji Kraljevčani su na plažu odlazili posle popodnevnog odmora, u društvu svojih unuka. Dečaci su starcima nosili šamlicu ili tronošku i krparu, da se na plaži smeste i da posle kupanja sednu i ne prljaju noge. Nosili su užinu, nekoliko parčića svežeg hleba sa kajmakom i pokoji paradajz i krastavac. Obavezno i testiju – da se natoči voda sa ibarske pumpe, a u povratku čuvena „ibrovača“ – ponese kući, pisao je Dragoljub Obradović Kondis u svojoj knjizi "Staro Kraljevo", koju moćete poručiti kod izdavača na telefon 064 22 99 215 (Dragan Vukićević)

Zbog te „ibrovače“, mnogi Kraljevčani, u koji god deo sveta da ih je život odveo, deo sebe ostavili su u voljenom gradu i na obalama reke koja više nije čista kao nekada, ali je u njihovim snovima najlepše i – nema joj zamene.

fotografije: Narodni muzej Kraljevo, Zoran Vulović, FB stranica Udruženje Starosedeoci Kraljeva i okoline i i FB grupa Grad Kraljevo

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Ona

    Gost - Ona

    A kupaca na Ibru nigde. I to godinama. U modu su usla privatna kupatilista , po selima i kukuruzima.
    • Ime: Ona
    • Gost - Miki

      Gost - Miki

      Veoma inteligentan zaključak kako može biti kupača kad uzvodno  pedesetak metara ima nekoliko splavova koji ispustaju fekalije direkno   u reku....takođe je plaža neuređena i naravno da normalni ljudi traže divlje,netaknute plaže!
      • Ime: Miki

Vreme

Kraljevo Serbia Sunny, 25 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:22 am   |   Sunset: 6:39 pm
49%     6.3 m/s     33.187 bar
Forecast
SRE Low: 10 °C High: 27 °C
ČET Low: 10 °C High: 26 °C
PET Low: 11 °C High: 26 °C
SUB Low: 13 °C High: 28 °C
NED Low: 11 °C High: 21 °C
PON Low: 9 °C High: 25 °C
UTO Low: 9 °C High: 15 °C
SRE Low: 6 °C High: 13 °C
ČET Low: 5 °C High: 14 °C
PET Low: 5 °C High: 20 °C