Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

9. oktobar 2018.

Na današnji dan ubijen je Aleksandar Karađorđević, a jedan događaj iz manastira Savina pred put u Francusku, kada je kralj umesto konopa za obično zvono povukao ono koje se koristi samo za opela, mnogi su videli kao loš predznak

Novinari i istoričari, neretko i političari, često se pitaju „šta bi bilo, da je bilo (drugačije)“. Jedno od čestih takvih pitanja je: Šta bi se dogodilo sa Jugoslavijom u Drugom svetskom ratu da je kralj Aleksandar Karađorđević sasvim izbegao atentat u Marseju, da je preživeo?

- To pitanje, nažalost, ima svoj odgovor: ne bi se dogodilo ništa. Kralj Aleksandar je u Marsej otputovao sa 49 kilograma. Prilikom obdukcije utvrđeno je da je imao rak pluća i metastaze po čitavom telu i da svakako ne bi dočekao proleće! – rekao je prošle godine u Kraljevu na promociji svog romana „Noć arhangela“ književnik Vlada Arsić.

Pred kobni put u Marsej, kaže Arsić, kralj Aleksandar i princ Pavle sa suprugama putovali su vozom od Topčidera do Kosovske Mitrovice, a odatle automobilom otišli na Cetinje. Kralj Alekksandar želeo je da pokaže svom rođaku Cetinje, na kojem je proveo najlepše dane svog detinjstva. Pre nego što će isploviti iz Zelenike, kralj Aleksandar odlučuje da zajedno odu do manastira Savine, gde se i danas čuva krst Svetog Save. Stigli su jako rano, pre svanuća, bratstvo je još spavalo. Kralj Aleksandar i princ Pavle odlučuju da probude monahe zvonajvom crkvenih zvona.

- Ispred manastira Savina i dan danas imate dva zvonika, dva konopa. Kada se princ Pavle uhvatio svog konopca čula se uobičajena crkvena zvonjava. Kralj se uhvatio za drugi konop, ali začuo se neki tup, neobičan zvuk. Od svih prisutnih, samo je tadašnji mitropolit crnogorsko primorski, patrijarh Gavrilo Božić shvatio šta se dogodilo: kralj Aleksandar se uhvatio za konop zvona koje se koristi iskključivo za opelo, da se oglasi nečija smrt! Gori predznak od tako nečega zaista nije mogao da se zamisli. U manastiru Savina i danas postoji mesto obeleženo trakom na koje se ne može sesti, a to je ono na kojem je, nekoliko dana pre svoje smrti, sedeo kralj Aleksandar – ispričao je Arsić.

Prema njegovim rečima, najbizarniji događaj zabeležen je prilikom povratka brodom u Srbiju kovčega sa telom mrtvog kralja Aleksandra. Događaj je zabeležila tadašnja „Pravda“ na osnovu, kako je navedeno, izjava velikog broja svedoka:

- Kada su prolazili pored albanske obale, pred posadom i pred pratiocima kraljevog kovčega, dešavao se nverovatan prizor: talasi su se odbijali o peščanu obalu, sekli su je svojom silinom, a pred pratiocima se pojavljivao čitav niz ljudskih kostura. Niko nije mogao da shvati šta se dešava. Ipak, shvatio je ađutant, zapovednik razarača „Dubrovnik. Baš na tom mestu 1916. godine izbila je srpska vojska na obalu mora, gde je trebalo da ih čekaju saveznički brodovi, bar je tako bilo obećano. Nažalost, od tog obećanja nije bilo ništa, jer su na tom mestu srpsku vojsku dočekale nemačke haubice. Saveznici su te godine, da bi se malo opravdali, ponudili regentu Aleksandru, koji je i sam bio jako bolestan, da makar njega sa pratnjom prebace do neke bolnice u Italiji ili u Francuskoj. Regent je to odbio i ostao sa svojom vojskom, koja je bila jako iscrpljena, izgladnela i bolesna. Vojnici su umirali iz dana u dan, a tela nije bilo moguće sahranjivati u kamenom zaleđu. Sahranjivali su ih u pesku na samoj obali. Osamnaest godina kasnije, kovčeg sa telom mrtvog kralja prolazi pored tog mesta, a njegova mrtva vojska ustaje da ga poslednji put pozdravi – pripoveda Arsić o događaju koji je ostao zabeležen u tadašnjim novinama, a onda potpuno zaboravljen.

Kralj tadašnje Jugoslavije Aleksandar Karađorđević ubijen je na današnji dan pre 84 godine u Marseju. Ubica je bio Vlado Georgijev Kerin, poznat kao Černozemski, član makedonskog VMRO-a (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija) koji je i sam ubijen odmah po atentatu u kojem je stradao i šef francuske diplomatije Luj Bartu.

Aleksandar I Karadordević, četvrto dete kneza Petra Karađordevića, budućeg kralja Srbije i Kraljevine SHS, i Zorke Petrović Njegoš rođen je 17. decembra 1888. godine na Cetinju. Školovao se u Ženevi, u Petrogradu, Rusiji i Beogradu.

Školovao se u Ženevi, u Petrogradu, Rusiji i Beograd, a prestolonaslednik Srbije postao je 1909. godine, posle odbijanja njegovog starijeg brata Đorđa da preuzme presto.

Pred Prvi svetski rat proglašen je za regenta Srbije, a kada je 1. decembra 1918. osnovana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, postao je njen regent. Kao vrhovni komandant predvodio je srpsku vojsku u Prvom svetskom ratu, a kada je 1921. godine preminuo njegov otac Petra, proglašen je za kralja ujedinitelja SHS. Trojici svojih sinova dao je srpsko (Petar), hrvatsko (Tomislav) i slovenačko ime.(Andrej). 

- Kada me pitaju da li su moji romani fikcija, ili su fakti u pitanju, moram da kažem da fikcije ima, jer mi uvek služi da poveže bitne istorijske događaje u priču, ali knjiga obiluje narodnim predanjima, ja bih rekao folklornom fantastikom. Često kažemo da su u pitanju „bapske priče“, a zaboravljamo da mnogi narodi u svetu celokupnu svoju istoriju prenose sa kolena na koleno. Zaboravljamo i da se mnoge od tih legendi jednom pokažu kao, zaista, tačne. U knjizi se, međutim, nalaze i mnogi istorijski fakti koji će iznenaditi čak i mnoge istoričare jer, ne samo da nisu poznati široj čitalačkoj publici, već su veoma često nepoznati i samim istoričarima. Nisu naši istoričari loši, već se u Srbiji događaji vrlo brzo smenjuju, pa se dešavalo da razne nesreće pretiču jedna drugu i zato nije čudo što je mnogo toga ostalo u nekim prašnjavim arhivama, zaboravljeno – rekao je Arsić kada je ovu svoju knjigu promovisao u Kraljevu..

Ako izuzmemo kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je umro u Beogradu kao podstanar (dvor je reno

viran, danas je to Petrova kuća na Senjaku koja nikada nije bila u vlasništvu Karađorđevića), knjaz Miloš bio je jedini vladar u modernoj istoriji Srbije koji je umro u svom krevetu. Svi drugi su ili ubijeni, ili su umrli daleko, proterani iz Srbije. To je sudbina vladara, sudbina dve zakrvljene porodice čiji sukob traje bezmalo dva veka.

Postojale su dve velike šanse da se Karađorđevići i Obrenovići izmire. Prvi slučaj je bio kada je knjaz Mihailo pokazivao neskrivene simpatije prema kćerki knjaza Aleksandra i kneginje Perside, princezi Kleopatri Karađorđević.

- Kažu da je upravo njoj posvećena pesma „Što se bore misli moje“. Tu ljubav, naravno, ne bi dozvolio niko od Karađorđevića, jer je sećanje na sekiru u Radovanjskom lugu bilo sveže. Druga prilika bila je kada se knjaz Petar venčavao na Cetinju sa kneginjom Zorkom. Ideja i želja tasta – knjaza Nikole bila je da im kum na venčanju bude kralj Milan Obrenović. Nije to bilo slučajno, jer su Obrenovići i Petrovići takođe bili u kumovskim vezama. Predlog budućeg tasta prenerazio je Petra Karađorđevića, a i kralj Milan je odbio psujući mladence, knjaza Nikolu i  celokupne Petroviće – svedoči o propuštenim šansama da se ove dve dinastije izmire književnik Vlada Arsić.

„Noć arhangela“ je istorijska drama koja, posredstvom sećanja jedne starice i vizija njene praunuke, opisuje najkobnije trenutke u životu vladara obe srpske dinastije – Karađorđevića i Obrenovića – i neznani rasplet njihovog sukoba. U rasponu od dva veka autor nas vešto vodi kroz najznačajnije događaje srpske povesti, pokazujući da gotovo svi događaji iz sadašnjosti imaju dalekosežne istorijske korene.

- Dve dinastije, Karađorđevići i Obrenovići konačno su se izmirili na stranicama moje knjige na način na koji se to moglo ili moralo dogoditi – zaključuje Vlada Arsić u čijem romanu „Noć arhangela“ se nalaze i brojni drugi arhivski podaci iz građe koju je godinama „kopao“ i za njom tragao uveren da se istorija ponavlja, ali – svaki put sve više košta. Pisanje o istoriji, neko je to već primetio, liči na servis za pranje rublja – istorija se, kao i odeća iz servisa često vraća prljavija nego što je bila, a baš to je svojim pisanjem o istoriji Vlada Arsić želeo i čini se u tome sasvim uspeo - da promeni.

foto: print screen You Tube

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - Bane

    Gost - Bane

    Odajemo počast velikom čoveku i vođi !
    • Ime: Bane

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 9 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:2 am   |   Sunset: 5:40 pm
95%     2.7 m/s     33.220 bar
Forecast
UTO Low: 7 °C High: 13 °C
SRE Low: 5 °C High: 15 °C
ČET Low: 3 °C High: 12 °C
PET Low: 4 °C High: 19 °C
SUB Low: 7 °C High: 23 °C
NED Low: 10 °C High: 21 °C
PON Low: 10 °C High: 18 °C
UTO Low: 10 °C High: 20 °C
SRE Low: 7 °C High: 19 °C
ČET Low: 6 °C High: 20 °C