Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

10. novembar 2018.

Cvet ramonda ima tri vrste, od kojih su dve otkrivene na prostoru Srbije, a Natalijina, koja ima višestruku simboliku, jer govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao u Velikom ratu, nosi ime srpske kraljice

Natalijina ramonda cvet je koji se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Ovaj cvet odabran je u znak sećanja na vaskrs Srbije, koja se u prvom svetskom ratu iz pepela  uzdigla do mnogostradalnog pobednika.

Bedž koji se nosi u sedmici pre Dana primirja i na sam dan praznika 11. novembra, kombinacija je ljubicastog cveta Natalijine ramonde i crno-zelene lente, koja asocira na zelenu traku sa crnim prugama uz koju je nosena Medalja za spomen na povlacenje srpske vojske preko Albanije - Albanska spomenica.

Rod ramonda ima tri vrste, od čega dve rastu na Balkanu, a jedna na Pirinejskom poluostrvu. Prva je otkrivena na Pirinejima, 1831. godine, zaslugom francuskog istraživača Ramonda, po kome je čitav rod i dobio ime. Drugu vrstu ramonde pronašao je Josif Pančić, 1874, prvo na Rtnju, a onda i u Sićevačkoj klisuri, i nazvao je srpska (serbica). Deceniju kasnije, 1884, doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, pronašao je u okolini Niša i treću vrstu, koju je, zajedno sa Pančićem, opisao kao novu vrstu za nauku pod imenom Ramonda nathaliae, u čast srpske kraljice Natalije.

U svetu postoji oko 270.000 vrsta cvetnica, a svega njih tridesetak imaju sposobnost anabioze, ili prividnog odsustva života, što je stanje u koje ulaze tokom suše, da bi s kišom ponovo oživele, zbog čega ih nazivaju vaskrsavajuće biljke. Balkanske ramonde, poznate i pod nazivom feniks biljke ili kolačići, kako ih zbog ljupkosti nazivaju u narodu, cvetaju od druge polovine aprila do prve polovine maja. Kada tokom suše uđu u stanje mirovanja, povijaju lišće u svojevrsne gužve koje su toliko suve da se drobe pod prstima. Ipak, pošto padne kiša, već nakon 12 časova vraćaju im se sve fiziološke funkcije, a ubrzo se potpuno otvaraju.

Nema podataka da je Pančić znao da balkanske ramonde imaju moć anabioze. Iako je detaljnije na tom polju istraživao još u 19. veku naš poznati botaničar Nedeljko Košanin, jednu od najupečatljivijih potvrda njihovih vaskrsavajućih sposobnosti dao je 1928. godine ruski botaničar Pavel Černjavski. Priča se da je Černjavski jednog dana slučajno prevrnuo čašu s vodom i pokvasio herbarijum, u kome se, između ostalog, nalazila i Natalijina ramonda. Kada ga je sutradan otvorio, zapanjio se, jer je prethodno potpuno suva biljka, čuvana u herbarijumu godinu i po dana, oživela.

foto: print screen You Tube

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Light Snow Showers, 0 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:4 am   |   Sunset: 4:1 pm
96%     4.0 m/s     33.017 bar
Forecast
PET Low: 0 °C High: 1 °C
SUB Low: 0 °C High: 1 °C
NED Low: -2 °C High: 1 °C
PON Low: -5 °C High: -1 °C
UTO Low: -3 °C High: 0 °C
SRE Low: -5 °C High: 0 °C
ČET Low: -6 °C High: 0 °C
PET Low: -5 °C High: 3 °C
SUB Low: -1 °C High: 2 °C
NED Low: -3 °C High: 1 °C