Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

12. decembar 2018.

Istoričar Vojkan Trifunović napisao je knjigu posvećenu istoriji pank scene u Kraljevu, koja istovremeno predstavlja i priču o gradu na Ibru krajem XX veka, a pravo podsećanje na to doba biće i koncert „30 godina kasnije – plamen još gori“

Kada u subotu, 15. decembra, u amfiteatru Mašinsko-tehničke škole „14. oktobar“ na koncertu pod nazivom „Trideset godina kasnije – plamen i dalje gori“ zagrme stari pank hitovi, biće to prilika da se ponovo okupe kraljevački hardkor i pank bendovi iz devedesetih godina prošlog veka: "Hoću neću" "Mortuus", "Smudos", "Totalni promašaj" i "Sedativ", uz koje će nastupiti i jedini aktivni pank bend "Truth". Ulaznice za ovaj događaj (ranije su bila planirana dva koncerta za taj vikend u duplo manjem prostoru), jednostavno su planule, a u publici će, osim ljubitelja hardkor i pank zvuka iz Kraljeva, biti i poklonici ovog zvuka iz gradova širom Srbije i okolnih zemalja.

Povod za organizovanje ovog koncerta je 30 godina hardkor scene, a još veći – 40 godina pank scene u Kraljevu, kaže za portal Krug istoričar Vojkan Trifunović, koji je ovoj temi posvetio i knjigu pod nazivom "Kraljevačka hronika: 40 godina panka 1978-2018."

- U čitavom svetu obeležavaju se veliki jubileji, počevši od Velike Britanije gde je pank nastao, ali i u drugim zemljama i u državama bivše Jugoslavije. Nedavno je bila velika proslava u Rijeci, gde je i grad materijalno pomogao proslavu – koncert, izložbe, pa smo pod tim uticajem i mi spontano odlučili da nešto slično napravimo u Kraljevu, naravno – bez pomoći grada. Nismo je, doduše, ni tražili. Mislimo da je kraljevačka pank scena ostvarila veliki uticaj na prostoru bivše Jugoslavije, što se i pokazalo, jer: kada smo objavili da se naš koncert održava, javio nam se veliki broj ljudi bukvalno iz čitave bivše, velike Jugoslavije, koji su najavili svoj dolazak. Ovaj koncert zato jeste pokazatelj koliko je kraljevačka lokalna hardkor scena bila bitna, a i dalje je  - ističe Trifunović.

Prvi bend hardkor scene, koja u Kraljevu ima kontinuitet dug tri decenije, pojavio se 1988. godine. Bio je to bend „Raped Youth“ i od tada traje kontinuirani rad bendova tog muzičkog pravca.

- Danas, nažalost, postoji samo jedan, to je moj bend „Truth“, koji redovno svira, ide na turneje širom Evrope, izdaje ploče. Veoma je zanimljivo da hardkor scena u Kraljevu nije bila samo muzički fenomen, već i sociološki, jer je kraljevačka scena, po mojim istraživanjima, u tu vrstu muzike tada prvi put ubacila neke teme. Do tada su tekstovi pankera, čak i kada su imali tzv. antidržavni karakter, bili gotovo infantilni i gajili taj tinejdžerski bunt u smislu „fuck the sistem“. Bendovi iz 90-ih imali su i jaku antinacionalisticku retoriku i radili su na brojnim antiratnim kampanjama Sa pojavom pank bendova u Kraljevu i malo šire, početkom devedesetih godina prošlog veka pojavljuju se teme do tada nepoznate našoj publici: antikapitalizam, anti McDonalds teme, borba protiv multinacionalnih kompanija (Coca Cola, Shell), borba protiv nasilja nad ženama, a pojavljuju se i pesme koje se tiču prava životinja. U svetu su se tim temama, naravno, bavili i ranije, ali kod nas to nije bio slučaj pre pojave kraljevačkih pank bendova, koje su i drugi širom bivših jugoslovenskih republika počeli da kopiraju– pojašnjava Trifunović.

Veliku uticaj lokalnih pankera ogledao se, kaže Vojkan, i u tome što su oni bili politički aktivni. Imali su neke neformalne političke organizacije, koje su se bazirale na anarhisitičkom delovanju. Nisu bili delovi zvanične politike, niti zvanične opozicije, a ni delovi nevladinih organizacija.

- Bukvalno su bili „sami protiv svih“ i radili su zanimljive antidržavne kampanje, kakva je bila antiizborna kampanja za prve višestranačke izbore 1990. godine. Te godine, u jeku prvih slobodnih demokratskih izbora, lokalna grupa „Grupa neodgovornih građana“, sačinjena uglavnom od tadašnjih pankera, napravila je antiizbornu kampanju. Lepili su plakate po gradu sa porukama: „Glasajte za nikoga!“, „Sve su to političari – lažovi“ itd. Ničeg sličnog nije bilo na prostoru bivše Jugoslavije. Imali su i antifašističke akcije. U Kraljevu je 90-ih godina prilično jak bio skinhed, desničarski pokret i nasilje na ulici, pa su se pankeri suprotstavljali toj grupi na različite načine: performansima, lepljenjem plakata... Danas, mi koji se bavimo tom scenom, stvari koje je tada pank pokrenuo smatramo potpuno normalnim i verujemo da je vrlo važno što su ti bendovi ostvarili veliki uticaj na ljude – kaže naš sagovornik.

Uticaj, navodi on, možda može da ilustruje činjenica da je 2014. godine, na poslednjem koncertu koji je u Zagrebu imao bend iz Kraljeva „Hoću – neću“, u publici bilo 300 ljudi,koji je sa bendom horski pevao pesme. To je, ocenjuje Trifunović, veliki broj ljudi u publici za jedan mali, relativno nepoznat bend iz Kraljeva koji nastupa u srcu Hrvatske.

- To su pesme koje su ostavile trag i, na neki način, postale evergrin, a pesme benda „Hoću – neću“, stare 25, možda i više godina, aktuelne su i danas, kao da su pisane u sadašnjem trenutku. Ništa se nije promenilo, što je najgore od svega – podvlači kraljevački istoričar.

Vojkan Trifunović završio je rad na knjizi "Kraljevačka hronika: 40 godina panka 1978-2018.", posvećenoj pank bendovima koji su, van velike, "mejnstrim" scene, ostavili veliki pečat i na prostoru cele nekadašnje Jugoslavije, a ona bi svoj put do čitalaca trebalo da pronađe naredne godine (u toku je rad na njenom grafičkom dizajnu) Ideja o baš ovakvoj knjizi rodila se, pre pet godina, kada je za svoj diplomski ispit odabrao temu koja se bavila anarhizmom kao delom supkulture. Tako je i došlo do toga da obradi i kraljevačku nezavisnu, pank scenu, sa posebnim akcentom na devedesete godine. U razgovorima sa mentorom došao je na ideju da prikupi materijal koji je poslužio kao građa za knjigu.

- Jedan od mojih motiva jeste bio da kraljevačku pank scenu definitivno stavim na mapu nezavisne muzike, ali i opštedruštvenih fenomena u poslednjoj deceniji XX veka. To je i moj omaž tim benovima koji su na mene uticali i od mene napravili, ja se nadam, boljeg čoveka. To nije samo moja konstatacija, več i konstatacija drugih ljudi. Takvih projekata nema puno. U Novom Sadu postoji knjiga posvećena pank sceni, ali Beograd je nema: povremeno se pojavljuju „crtice“ o lokalnoj beogradskoj sceni, ali ne postoji na jednom mestu prikupljena istorija beogradske pank scene. Zato je ovo, na neki način, i pionirski projekat u Srbiji. O tome se nedovoljna zna, jer je ta scena bila, a i danas je nezavisna (underground) scena. Nikada nije koketirala sa mejnstrimom iz raznih razloga. Ja sada pokušavam da promovišem tu priču koristeći medije za to, jer želim da priča o tom pravcu, vremenu i svemu što su pank bendovi radili – dopre do što većeg kruga ljudi – priznaje Trifunović koji očekuje da će, kada naredne godine, knjiga bude objavljena, ona naći put, ne samo do onih koji su odrastali uz te bendove, već i do onih koji do sada nisu videli taj pank pečat kraljevačke scene devedesetih godina prošlog veka.

Vojkan pojašnjava da knjiga ne govori samo o bendovima, već i o svim njihovim aktivnostima na različitim poljima, o mladima i njihovom odrastanju krajem XX i početkom XXI veka., o mestima na koja su mladi izlazili u tom vremenu, gde  su „blejali“.

- To su bile godine kada mladi nisu puno izlazili po kafićima, koji im i nisu bili dostupni, zato što nisu imali para. Zato su se nekako „prebacili“ na ulicu i „okupirali“ određena mesta u gradu. Zato knjiga, na neki način, jeste i istorija samog Kraljeva – ponosan na svoj rad, kaže Trifunović.

On je zadovoljan i zbog činjenice da pank u Kraljevu nije mrtav, a koliko je živ, ponavlja, govori i činjenica da su karte za najavljeni prvi koncert odmah rasprodate, potom i za drugi. Zato je ideja o dva manja koncerta u istom prostoru zamenjena boljom. Pronađen je veći prostor, zahvaljujući direktoru Mašinsko – tehniičke škole Zoranu Andrijaniću koji je izašao u susret, pa će jedan (veći) koncert biti priređen u amfiteatru te škole. Karte su prodate bez ikakve reklame, bez pomoći medija, isključivo preko interneta i pričom „od usta do usta“. Oni koji vole pank i, izvorno, mrze svet obikovan po volji Boga novca, znaju gde će biti u subotu 15. decembra u 21.00 .

                          M. M. D.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - djole

    Gost - djole

    Pre bi se reklo da plamicak gori....nazalost...
    Za dvadesetak godina, ko pretekne, na prste jedne ruke ce moci da izbroji koncerte u Kraljevu, kao sto je slucaj i sa poslednjih dvadeset godina. Da li ce se tada pisati o 60 godina panka u Kraljevu i sl.
    Cetrdeset godina je impresivan period kada govorimo o sceni koja se  u kontinuitetu neguje, razvija, obnavlja i prenosi s generacije na generaciju, a toga u Kraljevu nema vec dugi niz godina.
    • Ime: djole