Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  1 / 5

Zvezda aktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Vojkan Trifunović

Na današnji dan 1992. održani su izbori na svim nivoima vlasti u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji, a Slobodan Milošević osvojio je svoj drugi mandat; ovo je podsećanje na, dve godine ranije održane, prve višestranačke izbore u Srbiji od stvaranja SFRJ 1943. 

Prvi, takozvani, demokratski višestranački parlamentarni izbori u Republici Srbiji su održani 9. i 23. decembra 1990. godine. Kažem „takozvani“, jer je izbora bilo i ranije, ali oni posleratni, sa „ćoravim“ kutijama, kao i oni održani u SFRJ, bili su sve samo ne demokratski. Svakako da je i u ovim prvim bilo brojnih zloupotreba, međutim mnogo manje nego ranije. Tek na kasnijim izborima tadašnja vlast je uspela da napravi pravi mehanizam za potkradanje na izborima.

Elem, u izbornoj trci su učestvovale 53 stranke, a najveći broj glasova je dobila Socijalistička Partija Srbije – 46,1 % , ali su zahvaljujući većinskom sistemu dobili ogromnu većinu u Skupštini, čak 197, od 250 poslaničkih mesta. Opozicione partije, Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, doživele su težak poraz – SPO je osvojio 15,8% ili 19 poslaničkih mesta, a DS svega 7,5% ili 7 poslaničkih mesta. Istovremeno, tačnije 9. decembra 1990. godine održani su i prvi direktni predsednički izbori, na kojima je ubedljivu pobedu odneo Slobodan Milošević, koji je osvojio, za današnje uslove, neverovatnih 65,3 %. Najbliži protivkandidat je bio Vuk Drašković koji je osvojio 16,4%. Naravno da je opozicija bila u neravnopravnom položaju, te stoga ovakav rezultat i nije bio iznenađenje.

Pogledajte deo Dnevnika RTS uoči početka predizborne tišine pred održavanje prvih višestranačkih izbora u Srbiji 1990.

Višestranački život je stigao tokom 1990. godine i u Kraljevo. Najvažnije političke partije u tom periodu su bile: Socijalistička partija Srbije, Srpski pokret obnove i Demokratska stranka. One su imale kakvu takvu infrastrukturu i već uveliko svoje članstvo. Uoči samih izbora, četiri najmasovnije stranke dobile su na besplatno korišćenje od Skupštine opštine dve prostorije u Domu društvenih organizacija. To su bile: Demokratska stranka, Liberalna, Radikalna i Srpski pokret obnove. SPS je već ušetao u zgradu bivšeg „Komiteta“ (ili Kneževića kuću) u ulici Toplice Milana, dok je Nova demokratija imala svoje prostorije u ulici Cara Lazara.

Političke partije su bile vrlo angažovane tokom predizborne kampanje, održavali su se sastanci, predstavljanja kandidata, razgovaralo se sa članstvom i simpatizerima, čak su bili organizovani i veliki mitinzi na gradskom trgu. Tako je SPO održao vrlo posećen miting, koji je trajao čitavih dva sata. Kraljevačka milicija je odradila posao vrlo korektno i profesionalno, nije bilo nijednog incidenta. Učestvovalo je nekoliko govornika, kao na primer advokar Borivoje Borović, ali su svi oni ostali u senci dvojice lidera – Milana Komnenića i neprikosnovenog „kralja trgova“ Vuka Draškovića. Glavna tema su bile međunacionalne tenzije, pa je u skladu sa tim Drašković, pored ostalog, izjavio:

Naše će čete i naši barjaci morati da prođu svetom srpskom zemljom Kosovom i Metohijom, nemanjićsku zastavu će proneti i raškom oblasti koju danas nagrđuju imenom Sandžak. Prenećemo zastavu i preko Drine i doprineti oslobađanju srpstva u Lici, Baniji, Kordunu, Krajini...“.

Sličan miting je održan nakon mesec dana, ovog puta u organizaciji SPS-a, kada je pred oko 2.000 okupljenih pristalica govorio dr Petar Škundrić, tada generalni sekretar Glavnog odbora SPS-a. Tom prilikom je izjavio:

Osnove našeg programa, ravnopravnost ljudi i naroda, tržišna privreda i moderna pravna država. Nijedna država koja hoće da bude demokratska ne može da se oglušuje o te osnove demokratije“.

Najjača politička partija je bila Socijalistička partija Srbije. Iako je u izbornu trku ušla sa zakašnjenjem, svega mesec dana su imali za predizborne aktivnosti, očekivano je osvojila najveći deo glasova. Slogani koje su socijalisti koristili su bili za mir, socijalnu pravdu i opštu i pravnu jednakost građana, i to je izgleda bilo dovoljno da dobiju najveću podršku birača u Kraljevu. Po rečima tadašnjeg sekretara Opštinskog odbora SPS-a Zorana Vukadinovića, socijalisti obećavaju „siguran i stabilan život svakog građanina opštine, a i Srbije“. Interesantno je da broj upisanih članova u SPS, neposredno pre izbora, nije bio veliki – oko 1.200, dok je recimo broj članova SPO-a bio više od 2.000, ali brzina kojom su se upisivali novi članovi svedočila je da će vrlo brzo postati vodeća partija, što se i pokazalo ubrzo. Jedna od glavnih karakteristika je da je to bila partija sredovečnih i starijih ljudi, mladi su listom bili za SPO.

Svakako da je najjača opoziciona partija bio Srpski pokret obnove, koji je u prvi mah bio partija sa najvećim brojem članova – više od 25.000. Osnivačka skupština Mesnog odbora SPO-a je organizovana u Domu društvenih organizacija, i taj prostor je bio suviše mali da bi primio sve članove, simpatizere i znatiželjnike, pa je nekoliko stotina njih rad Skupštine pratio na ulici. Inače, Skupština je trajala tri sata, a na njoj su bili prisutni i visoki partijski funkcioneri, Kosta Bulatović (potpredsednik SPO) i prof. dr Jovan Marjanović. Na njoj je izabrano i lokalno rukovodstvo, predsednik Mesnog odbora - stomatolog Milomir Jelčić, četiri potpredsednika i 16 članova Odbora.

Još jedna politička partija je imala veliku podršku Kraljevčana - u pitanju je Demokratska stranka. Odmah po obnovi njenog rada organizovan je Opštinski odbor DS-a, koji je doduše vrlo brzo počeo da se kruni. Naime, dotadašnji predsednik Opštinskog odbora DS-a, advokat Sreten Krstić, podneo je ostavku na mesto predsednika i odrekao se članstva u stranci. Zato je za novog predsednika izabran doktor nauka, Dragoljub Kostović, a izabrano je i novo partijsko rukovodstvo koje su činili dr Milenko Vasiljević, Slaviša Vojinović, Mihajlo Žutić i Zorica Kusmuk. U okviru kampanje, naš grad su posetili i najviši partijski funkcioneri predvođeni prvim predsednikom DS-a dr Dragoljubom Mićunovićem, ali je bio prisutan i dr Zoran Đinđić, tada predsednik Izvršnog odbora stranke. Pred prepunom salom Doma društvenih organizacija održan je predizborni skup, čija je glavna tema bila ekonomija, i na kojem je poručeno da se Demokratska stranka zalaže za ukidanje društvene svojine. Interesantno je da je DS od svojih početaka u Kraljevu smatrana za stranku mladih, pa je među prvima osnovala omladinsku organizaciju, čiji je predsednik bio Zvonko Obradović. Broj članova omladine DS-a se brzo povećavao i iznosio je oko 100 članova. Kuriozitet je da je osnivanju omladinske organizacije prisustvovao i dr Vojislav Koštunica, tada u funkciji potpredsednika DS-a.

Pored ovih, delovale su i, uslovno rečeno, manje stranke i pokreti poput Nove demokratije – Pokret za Kraljevo Dušana Mihajlovića, Savez reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića, Narodna radikalna stranka i tako dalje.

U svakom slučaju, sve je bilo spremno za prve višestranačke izbore. Narod je već bio upoznat sa osnovnim pravilima – zaokružuje se broj ispred imena kandidata ili partije, glasački listić za predsedničke izbore je bio plave boje, dok onaj sa kandidatima za narodne poslanike je bio žute.

U sedam sati otvorena su 184 biračka mesta, na kojima je bilo upisano 100. 671 birača sa pravom glasa, a zatvorena su u 19 časova. Glasalo se za predsednika Republike sa liste od 32 kandidata i za tri poslanika, po jednog iz svake izborne jedinice. Za ta tri mesta konkurisalo je ukupno 27 kandidata, osam u prvoj, sedam u drugoj i 12 kandidata u trećoj. Kraljevo je ubedljivo izabralo Slobodana Miloševića, kao kandidata SPS-a, dok su kao narodni poslanici izabrani dr Rade Vukašinović, dr Aca Milovanović i Dušan Marković, takođe kao kandidati SPS-a. Ovakvi rezultati izbora su bili potpuno očekivani, jedino je manja neizvesnost bilo u trećoj izbornoj jedinici, gde je održan drugi krug glasanja. Ali i oni su pokazali neprikosnovenost Socijalističke partije Srbije.

Kao što je poznato, izborne borbe su se nastavile i narednih godina, političke partije su se menjale, evoluirale, nestajale, ponovo rađale, ali jedna stvar je konstantna – borba za političku moć i uticaj.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments