Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Vojkan Trifunović

Ceo svet koristi reč „vampir“ koja je srpskog porekla; malo ljudi zna da su za to zaslužne „vamiprska epidemija“ u Medveđi kod Trstenika i zaraza čiji su izvor bile dve žene – Milica i Stana, ali sve zanimljivosti proučio je istoričar Ivan Nešić iz Trstenika

Ako je verovati raznim internet stranicama, poput ne baš pouzdane Wikipedije ili nešto pouzdanijeg Merriam Webster rečnika, reč “vampir” prvi put je zapisana između 1725. i 1732. godine i vodi poreklo iz srpskog jezika. Podatak o srpskom poreklu reči vampir gotovo da je postao opšte mesto i sigurno da nema stanovnika Srbije koji u razgovoru sa strancima nije ponosno isticao njeno poreklo i hvalio ovaj „doprinos“ srpskog jezika ljudskoj civilizaciji. Međutim, malo istih stanovnika zna da su upravo događaji iz Srbije, tačnije iz sela Medveđa, kod Trstenika, doprineli da se za tu reč nadaleko čuje i tako uđe u rečnike.

Prema rečima Ivana Nešića, istoričara iz Trstenika, na prelazu između 1731. i 1732. godine u ovom pitomom pomoravskom selu, tada pograničnom mestu Austrougarske monarhije, dogodila se svojevrsna vampirska epidemija koja je svojim efektima izazvala interesovanje čak i Dvorskog ratnog saveta iz Beča. Šta se zapravo dogodilo?

- Epidemija se dogodila u periodu oktobar-decembar 1731. godine, i tada je bilo 19 žrtava, različitog pola i uzrasta. Sve žrtve su se žalile na groznicu, bolove u unutrašnjim organima i nakon nekoliko dana bi umrli. Izvor zaraze bile su dve žene – Milica i Stana. Različiti su izvori o njihovom poreklu, prema jednima one su meštanke, a prema drugima, doselile su sa juga. Kako bilo, za Milicu se govori da se zarazila tako što je jela meso nekih ovaca koje su davili vampiri – pojašnjava Nešić.

Kako dalje objašnjava, austrijske vlasti su se uzbudile, jer su se bojale kuge koja je bila prisutna tih godina u ovim oblastima, naročito u tampon zoni prema Osmanskom carstvu, pa se zato za epidemiju zainteresovao i pukovnik iz Jagodine koji šalje doktora Glasera da proveri o čemu se radi

- Doktor Glaser je otišao u Medveđu, početkom 1732. godine i, pored ostalog, u izveštaju koji je tim povodom sastavio piše da u selu nema tragova neke velike zaraze, ali da kod lokalnog stanovništva primećuje tragove neuhranjenosti. Dalje piše kako je pokušavao da ubedi meštane da batale sujeverje i trudio se da celu situaciju objasni na naučni način. Međutim, meštani su ipak insistirali da su u pitanju neke nečastive sile i ubeđuju doktora da ako mu je život mio što pre napusti selo. Na kraju, on ipak dozvoljava da se obračunaju sa leševima kako misle da treba. Naredio je da iskopaju devet leševa i nakon iskopavanja potpuno se menja ton njegovog izveštaja. Od jednog trezvenog naučnog izveštavanja dolazi do potpunog neverovanja u ono šta vidi. Šta je on stvarno video ne znam, ali izgleda da je prizor bio toliko neobičan da je u sred izveštaja promenio iskaz -  ističe Nešić.

Upravo tada kreće da se cela stvar komplikuje i izveštaj ovog doktora predstavlja prvi korak ka popularizaciji reči vampir. Prvo u granicama Austrogurske monarhije, a potom i širom čitave Evrope. Za dalje širenje ove reči ipak je najzaslužniji dokument pod nazivom “Visum Et Repertum” nastao nakon ovog slučaja vampirizma. To je dokument koji je trebalo da služi Dvorskom savetu u Beču kao izveštaj o tome šta se zapravo dogodilo u Medveđi i u prevodu znači “viđeno i otkriveno”.

- Pošto je situacija bila takva, doktor Glaser piše izveštaj u Beograd, a iz Beograda dolazi komisija sastavljena od najboljih lekara (tri pukovska hirurga) i dva oficira, dakle najboljih stručnjaka koje je austrijska uprava imala u tom trenutku u ovim krajevima. I oni rade taj „Visum Et Repertum“, što je zapravo prvi medicinski izveštaj o istraživanju tela za koja se sumnjaju da su vampiri. Uradili su obdukciju i napisali sledeće: u unutrašnjim organima pronađena tečna krv, organi su u dobrom stanju nisu raspadnuti. Za sve sumnjive leševe su preduzeli uobičajene mere – glogov kolac, odsecanje glave, spaljivanje i razvejavanje pepela u Moravi i tako se priča završila – kaže moj sagovornik.

Pojava ovog dokumenta izaziva veliko interesovanje toliko da se ovim pitanjem čak bavi i Nemačko učeno društvo, preteča Nemačke akademije nauka. O vampirima počinju da se pišu romani, postaju glavna tema drugih umetničkih dela, cela Evropa prosto poludi za ovom temom. Tako je, na primer, i čuveni pisac Lord Bajron, vodeća ličnost romantizma, u predgovoru njegovog dela “Đaur” pisao o slučaju iz Medveđe, pojašnjava Nešić i dodaje:

- “Visum Et Repertum” je preveden odmah na francuski, i u Mercure de France iz Grenobla štampan u aprilu 1732. godine. Karl Virtemberški, austrijski upravitelj Srbije, nakon što je do njega došao izveštaj traži da se Nemačko učeno društvo sastane i da ispita celu stvar. O vampirima počinje da se piše u raznim novinama, a i 40 doktorskih disertacija je napisano u tom periodu. Napravilo je veliki utisak, o tome se priča i to je motiv koji će se u različitim vidovima umetnosti pojaviti. Svakako da u istoriji civilizacije postoje različiti oblici verovanja u slične pojave, ali mi smo ga na neki način definisali, jer Evropa od nas dobija razrađeni mit o vampirima.

Interesantno je da Milica i Stana nisu jedini vampiri iz Medveđe. Pet godina ranije u ovom selu dogodio se sličan incident. Njegov glavni vinovnik bio je izvesni Pavle Arnaut čija je smrt izazvala sumnju da je u pitanju vampir. Nešić kaže da Pavle Arnaut nije bio Albanac iako mu to ime kazuje:

- Najverovatnije je poticao sa prostora Kosova. U vreme autrougarske vlasti na ovim prostorima pod terminom „Albanesi“ su se označavali Albanci, dok su u „Arnaute“ potpadali svi oni koji su dolazili sa juga – i Srbi, Cincari, Vlasi, uslovno rečeno Makedonci, kod njih je to sve isto. Pretpostavlja se da je i Pavle oko 1725. godine došao u Medveđu. Međutim, nedugo nakog dolaska on umire. Ali, imao je dovoljno vremena da lokalcima ispriča priču o svojim avanturama i uvek je isticao da se plaši kako će se, kad umre, povampiriti. Desilo se da u trenutku njegove smrti i neposredno nakon toga još četiri meštana umru i onda su se svi zapitali o čemu se radi. Austrijski poručnik Hadnak je rekao da zna kako da reši stvar, jer je navodno već imao iskustva sa sličnim situacijama. Telo je  iskopano iz groba, bilo je u odličnom stanju, zatim su uzeli glogov kolac i kada su ga proboli kocem, iz njegovog tela se čuo nekakav krik i na kraju su ga spalili, a pepeo prosuli po groblju.

Ono što razlikuje Pavla Arnauta od uobičajenog slučaja vampirizma jeste način na koji je, bar prema rečima samog Pavla, postao vampir. Navodno, njegov prvi susret sa vampirom je bio par godina ranije, negde na Kosovu, kada je vodio borbu sa njim i nekako uspeo da ga ubije. Tom prilikom je izveo neuobičajen obred potpuno nepoznat narodnim verovanjima jer je, da bi se zaštitio, mazao krv ubijenog vampira po licu i pojeo zemlju u kojoj je sahranjen.

- Tragajući za takvim običajem naišao sam kod Čajkanovića objašnjenje da su neki drevni narodi praktikovali običaj da uzimaju srce ubijenog neprijatelja i pojedu ga, ili mu odseku glavu, ili pak mu odseku udove da ne može da se sveti iz zagrobnog života, a neki praktikuju da se mažu krvlju poraženih neprijatelja da bi se tako zaštitili, pri tom Pavle je jeo i zemlju iz vampirovog groba.

Slučajevi vampirizma iz njegovog rodnog sela izazvala su Ivanovo interesovanje za ovu temu i počeo je sve više da istražuje sve što ima veze sa tim. Tako se povezao sa drugim istraživačima noćnih mora iz regiona, ali i čitavog sveta. Ispostavilo se da postoji velika zajednica njemu sličnih istraživača na svim meridijanima. Zahvaljujući njima je dobio važna dokumenta, poput “Visum Et Repertuma”, ali i mnoga druga. Jedan od takvih dokumenata je i jedan koji se tiče slučaja, do sada nepoznatog široj javnosti, koji se dogodio u Kragujevcu, saznajemo od Ivana.

- Slučaj Kragujevca je interesantan jer se tamo pojavio i Karlo Virtemberški, austrijski upravitelj Srbije, i time celom događaju daje na važnosti. Hajdučki kapetan Staniša Marković Mlatišuma, lokalni hajdučki kapetan, šalje pismo 1. aprila 1725. u Beograd i obaveštava vlasti da su se tamo pojavili vampiri, njih dvojica, i da je bilo ukupno 42 žrtve. Za pet dana dolazi iz Beograda ekipa doktora i prisustvovao je Karl Virtebmerški, dve hajdučke kompanije su obezbeđivale lice mesta (što je oko 300 ljudi). Stariji vampir je bio u nešto boljem stanju, kaže se da je njegovo telo bilo prekriveno nekakvom paučinom, koju su skinuli štapićem i otkrili da mu je lice kao u mladića, dok su mu ruke bile kao kod žene koja pere veš. Koristili su takve termine da opišu u kakvom je stanju bio taj navodni vampir. Drugi je bio u nešto drugačijem stanju, koristili su izraz koji bi se najbukvalnije mogao prevesti kao kobasica. I to nije prvi put da se takav termin koristi. Kada su prvog proboli kocem i odsekli glavu, izveštaj beleži da su mu rane misteriozno zacelile. Beleži se da je bilo i nekoliko stotina ljudi koji su se skupili da vide šta se dešava.

Svi ovi primeri vampirizma deluju kao da su prepisani iz nekog SF/horor romana tako da su svi pokušaji naučnog objašnjanja bili dobro došli, a takvih je bilo u nekoliko navrata, jedan čak iz skorije prošlosti.

- Postoji pokušaj medicinske analize “Visum Et Repertuma”, to je radio jedan austrijski patolog sa univerziteta u Beču, prezivao se Rajtner i on je na jednom kongresu vampirologa 2008. godine pokušao sa naučne strane da objasni dešavanja u Medveđi – smatra sagovornik.

Po njegovim rečima u pitanju je epidemija crnog prišta (antraksa), jer je jedna od žena- vampira jela meso zaraženo tim virusom. Meso nije bilo dovoljno termički obrađeno i ona se zarazila. Sa naučne strane ne postoji bolje objašnjenje za ceo vampirski slučaj.

Istražujući ovu temu Ivan neretko nailazi na podsmeh od strane, kako stručne, tako i šire javnosti. Za njegovo ime se vezuju posprdni komentari, naziva se “vampirologom” premda takvo zvanje zvanično ne postoji niti on sebe tako naziva. Posebno se na društvenim mrežama  obesmišljava njegov napor da, pre svega, naučnim metodama prouči ovu zanimljivu crticu iz naše istorije. Ali takvi komentari ga ne obeshrabruju i on nastavlja sa svojim istraživanjima.

- Akademsko zvanje vampirolog ne postoji. Ja sam prvenstveno istoričar i ne bih se bavio ovom pričom da se ne dešava u mom selu. Kod nekih ljudi taj termin izaziva podsmeh, ali uglavnom kod nas. U svetu nije takav slučaj. Recimo naš Toma Longinović, koji predaje slavistiku na Medison univerzitetu, on je najznačajniji Srbin vampirolog i jedan je od najčuvenijih ljudi koji se time bavi. Kod nas je društvo u takvom stanju razvoja da kad kažeš da proučavaš vampire obično odgovore: “Ma daj nemoj da me zezaš”.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments