Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

9. januar 2019.

Na današnji dan 1900. rođena je Marija Karađorđević, pre udaje za kralja Aleksandra najpoželjnija evropska princeza; u Srbiji su je obožavali, a onda je, lišena prava na imovinu i državljanstvo, umrla daleko od zemlje koju je pomagala i volela

Rumunska princeza Marija, koja je srodnike imala i na engleskom, i na ruskom dvoru, kraljevsku titulu je dobila udajom za Aleksandra Karađorđevića. Postala  je kraljica, ali joj život nije bio bajka. Istorija beleži da kod Srba, nije upamćeno da su neku svoju kraljicu voleli više nego Mariju Karađorđević. Voleli su je, kaže istorija zbog njene plemenitosti, humanosti i dostojanstvenosti. Građani Kraljevine Jugoslavije poštovali su je, voleli i divili se svojoj vladarki, iskazujući tu ljubav dočecima kada se sa svojim suprugom vraćala sa brojnih putovanja ili tokom njenih nebrojenih dobrotvornih i akcija u humanitarne svrhe. Na Dvoru je često umela da ugosti decu pokazujući im kako je skromnost divna ljudska osobina. Za sva njena dobra dela, narod ju je nagrađivao pesmama u kojima je slavio njenu lepotu i dobrotu, proglašavajući je za „kćerku sunca“ i za „veliku majku“. Hroničari kažu da je prosto neverovatno koliko je dobrih dela ostalo iza kraljice Marije, ali su, nažalost, gotovo sva zaboravljena! Jer, iz dinastije Karađorđević, o njoj je najmanje pisano, a još manje se zna o njenom emigrantskom životu.

Vladika Nikolaj Velimirović pisao je u svoje vreme da je narod u Mariji Karađorđević našao sve ono za čime je žudeo: idealnu vladarku, dobru suprugu, požrtvovanu majku, vrednu domaćicu, dostojanstvenu kraljicu.

Rođena je 9. januara 1900. godine u saksonskom gradiću Gote, kao druga kćerka, a treće dete u braku rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije. Nadimak Minjon dobila je, kako se pretpostavlja, po nazivu opere koju je njena majka gledala neposredno pre nego što ju je rodila. Osnovno obrazovanje Marija-Minjon stekla je na rumunskom dvoru. Po završetku Prvog svetskog rata školovanje je nastavila u Hilfild školi u Engleskoj, na kojoj su se školovala isključivo deca engleske kraljevske porodice. Kao praunuka engleske kraljice Viktorije, sa titulom princeze Engleske i severne Irske, uz to i unuka kneginje Marije, sestre ruskog cara Aleksandra Drugog (od koje je i nasledila izuzetnu lepotu) bila je, kažu, najpoželjnija udavača onog doba. Kao devojka je, pripoveda se, stalno govorila da se nikada neće udati. Odluku je promenila odmah nakon upoznavanja sa kraljem Aleksandrom Prvim.

Mesec dana posle prvog susreta u kraljevskom zamku na Karpatima, trećeg dana Božića 1922. godine, na princezin 22. rođendan, objavljena je njena veridba sa kraljem Aleksandrom. Osim rumunskog, buduća mlada tečno je govorila engleski, nemački i francuski jezik, a posle udaje naučila je i srpski. Kažu da je omiljenost u narodu počela da stiče i pre samog venčanja, kada je sa balkona Starog dvora, tog 8. juna 1922. godine, pred okupljenim svetom koji je čekao na kraljevsko venčanje, na srpskom izgovorila: „Ja vam od srca blagodarim!“, ganuta pesmom „Pozdrav kraljevoj verenici“ koju je otpevalo oko hiljadu članova šest pevačkih društava. Na večnu ljubav verenici su se zakleli u Sabornoj crkvi svetog arhangela Mihaila u Beogradu, po pravoslavnom obredu koji je služio patrijarh Dimitrije. Venčani kum bio je engleski kralj Džordž Peti, koga je zamenjivao njegov sin princ Albert. Veselje je bilo kraljevsko, istinski otmeno, ali prisno i iskreno, jer su obe strane želele taj brak, a ni narod na ulicama nije skrivao svoje oduševljenje.

Kraljici Mariji nije trebalo puno vremena da svojim elegantnim odevanjem i prefinjenim ukusom stekne titulu prve dame Beograda. Ipak, bila je potpuno svesna da je došla u zemlju koja je skoro izašla iz teškog rata, pa se trudila da svojim primerom pokaže kako je bolje da umesto skupih poklona svi koji mogu ulažu u humanitarne svrhe. Organizovala je humanitarne balove, obilazila škole, bolnice, obdaništa, poklanjala je novac dobrotvornim udruženjima, osnivala dobrotvorne fondove. Bila je više nego omiljena u narodu, ali ostala je skromna i posvećena kraljevim aktivnostima, deci i narodu.

                        Kraljevski sinovi igrali su se sa seoskom decom

U braku su Marija i Aleksandar dobili tri sina koji su imena dobijali u skladu sa idejom jugoslovenstva. Prestolonaslednik Petar, rođen 6. septembra 1923. ime je dobio po svom dedi, kralju Petru Prvom, Tomislav, rođen na Bogojavljenje 1928. dobio je hrvatsko ime, a Andrej, rođen na Vidovdan 1929. godine – slovenačko ime. Kada je kraljevska porodica odlazila na Oplenac, njeni sinovi igrali su se, kažu, sa seoskom decom, a i ona sama odlazila je u posete običnom svetu. Odmah posle udaje pomno je izučila srpske običaje. Krsna slava Karađorđevića je Sveti Andrej Prvozvani, pa su u njihovom domu svakog 13. decembra  oko posne trpeze (zato što slava pada u vreme božićnog posta) bili okupljeni rođaci i prijatelji. Narod je kraljicu dočekivao sa oduševljenjem gde god da se pojavljivala. Vrednim, siromašnim đacima pomagala je da nastave školovanje. Za devojke sa sela kraljica je otvarala Domaćinske škole u kojima su one mogle da nauče da kuvaju, šiju i vezu.

Na početku braka, sa kraljem Aleksandrom je komunicirala na francuskom jeziku. Srpskom jeziku učio ju je Đura Daničić, profesor beogradskog Liceja. Nije prošlo puno vremena kada  je kraljica saopštila svom suprugu da „više voli da piše uprošćenom azbukom i čistim srpskim jezikom“. Od tada se u međusobnoj komunikaciji više nisu služili francuskim, već srpskim jezikom. Kraljica Marija vozila je automobil u vreme kada je u celoj zemlji bilo svega nekoliko žena vozača. Svojim umetničkim sklonostima i kreativnosti puštala je na volju u ateljeu vajajući i slikajući. Zbog svega što je umela, mogla i znala, kralj Aleksandar bio je izuzetno ponosan na svoju suprugu. Voleo je da sa njom razgovara o važnim i ozbiljnim temama. Kraljicina neposrednosti u kontaktima sa običnim ljudima, dovele su do toga da njen lik i delo poprime razmere mita.

Roditelji su naročitu pažnju usmeravali na obrazovanje prestolonaslednika Petra koga su pripremali za preuzimanje prestola. Onda je, 9. oktobar 1934. godine zauvek sve promenio. U atentatu u Marseju kralj je ubijen zajedno sa francuskim ministrom spoljnih poslova. Dostojanstvena i nema od bola kraljica Marija se suočila sa svim teškoćama koje joj je donela činjenica da je sa 34 godine postala udovica sa tri sina, od kojih je najstariji imao 11, a najmlađi svega pet godina.

- Kraljica je sklopila oči i uzdahnula. Nije plakala. Posle lake nesvestice i uzetih kapljica za smirenje, odlučno je rekla: „Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je On dostojan“ – piše u izveštaju koji je francuskoj vladi tog dana podneo komandant lionske policije koji je kraljici Mariji saopštio da je na njenog supruga izvršen atentat. Prema članu 36. Ustava, na presto je stupio maloletni Petar kome su se na vernost zakleli kraljevska vlada, vojska i mornarica. Prema testamentu kralja Aleksandra, koji nije ostavio nikakva ovlašćenja svojoj supruzi, formirano je tročlano Namesništvo koje će vladati do punoletstva prestolonaslednika. Namesništvom je predsedavao kraljev stric, knez Pavle Karađorđević kojem je pripala briga o vaspitanju i školovanju kralja Petra Drugog sve do njegovog punoletstva. Desilo se, kažu, da je kralj Petar nestao iz javnosti, sklonjen, kao da su želeli da ga narod što pre zaboravi. Kraljica majka osećala je nepravdu i želela da Namesništvo uvek ima na umu da je on budući kralj, a ne samo dečak.

                                                Uteha u humanitarnom radu

U dubokoj crnini obilazila je kraljica Marija one kojima je pomoć bila najpotrebnija, a u narodu je zbog toga bila sve omiljenija. Njena udovička apanaža iznosila je šest miliona dinara godišnje, ali kraljica je odlučila da koristi do jedne četvrtine tog iznosa. Preostalih 4,5 miliona usmeravala je u dobrotvorne svrhe. Upućeni kažu da je to bio iznos tek nešto manji od onog kojim je plaćena vila koju je kralj Aleksandar, godinu dana pre svoje smrti kupio na Bledu. Vila „Bled“  koštala je pet miliona tadašnjih dinara ili sadašnjih oko 1,4 miliona dolara. Prosta računica pokazuje da je kraljica za pomoć siromašnima i bolesnima izdvajala najmanje 1.250.000 sadašnjih dolara! U memoarima princa Đorđa, njenog devera, ostalo je zableženo njegovo mišljenje da „kraljica Marija zaslužuje poštovanje ravno svetici“. U to vreme ona je već bila preuzela brigu o Društvu Crvenog krsta, potpisala Povelju o pravima deteta, darovala na desetine humanitarnih organizacija. Kraljica je ličnim sredstvima pomogla zidanje Dečje klinike u Tiršovoj ulici i Instituta za onkologiju.

Promenjene političke prilike u zemlji i početak Drugog svetskog rata naveli su kraljicu da sa svoja dva mlađa sina otputuje za Englesku i ne sluteći da Jugoslaviju napušta zauvek. Dok je rat besneo, u logore širom Evrope u koje je bilo internirano više od 200.000 naših ljudi nedeljno je, preko Komiteta Crvenog krsta, slala 200 paketa hrane. Do kraja 1943. godine logorašima je bilo upućeno oko 7,5 miliona kilograma pošiljki, od čega oko 5,5 miliona kilograma hrane i oko 30.000 šinjela i kompletne preobuke. Kako Nemci ne bi otkrili ko je pravi pošiljalac, kraljica je na pakete stavljala Marija K. Đorđević, ali su zarobljenici, naravno, znali od koga im stiže pomoć.

Sve do 1946. godine kraljica Marija i sinovi Tomislav i Andrej živeli su u maloj seoskoj kući koju je, na imanju „Stari mlin“ 80 kilometara udaljenom od Londona, kupila 1938. godine. Novi dom našli su na imanju u Kentu. Dok su se sinovi bavili poljoprivredom, ona se posvećivala kućnim poslovima, slikanju i vajanju. Sa sinom Petrom pokvarila je odnose kada je on, bez blagoslova koji majka nije htela da mu da, pa ni da dođe na veselje, ipak odlučio da se u sred Drugog svetskog rata, 20. marta 1944. godine u Srpskoj pravoslavnoj crkvi „Sveti Sava“ u Londonu venča sa grčkom princezom Aleksandrom. Kraljica Marija smatrala je da Aleksandrina majka, princeza Aspazija ima pretenzije da se, uz pomoć kralja Petra, ujedine Grčka i Jugoslavija. Mladencima nije čak ni čestitku za venčanje poslala sa obrazloženjem da su protiv tog braka i vlada i narod njihove države. Ipak, kasnije je svoju snahu Aleksandru prihvatila

Kada je Jugoslavija, na Trećem zasedanju Avnoja proglašena za republiku, jedna od odluka tog tela bila je da se Karađorđevićima zabrani povratak u Jugoslaviju i da im se oduzme kompletna imovina. Bilo je to užasno saznanje, ali Marija nastavlja da se bavi humanitarnim radom kako bi iz Londona u Jugoslaviju slala pomoć narodu i ratnim zarobljenicima koji su se vraćali u opustošenu zemlju. Viđala se i sa kraljicom Elizabetom i negovala porodične veze.

Imala je skoro 50 godina kada se posvetila studijama umetnosti, ostavljajući po strani svoju kraljevsku titulu. Engleska javnost i mediji pratili su život „kraljice Marije od Jugoslavije“, ali ne i javnost u bivšoj domovini. Dane je provodila posvećena srpskim običajima. Četvrt veka posle smrti kralja Aleksandra, u Marseju ju je 8. oktobra 1959. godine primio predsednik Francuske, general Šarl de Gol koji joj je dodelio veliki krst Ordena legije časti. I dalje je slavila porodičnu krsnu slavu, poštovala sve pravoslavne praznike, posebno Božić i Uskrs, ali zdravlje ju je polako napuštalo. Dve operacije i reumatizam učinili su da poslednju godinu života provede vezana za postelju. Bila je prinuđena da prodaje svoj nakit, kako bi mogla da plaća lekove koji su joj bili neophodni. Aukcijska kuća „Sotbi“ izložila je na prodaju kraljičinu dijademu sa 875 kamenova, dizajniranu u carskoj Rusiji. Na aukciji se našao i veliki dijamantski broš-srpski beli orao, koji je svojoj supruzi poklonio kralj Aleksandar. Ostalo je zabeleženo da je za 10.800 funti obe dragocenosti kraljice Marije kupio njujorški kralj dijamanata Hari Vinston.

Umrla je u snu 22. juna 1961. godine u svom stanu u londonskom kvartu Čelzi. Opelo po pravoslavnim običajima služeno je  u hramu Svetog Save u Londonu. Sahranjena je 3. jula na kraljevskom groblju Frogmor, u blizini mesta gde počiva njena prabaka Viktorija. Na sahranu je došlo na hiljade ljudi iz Amerike, Engleske i drugih evropskih zemalja.

U svojim memoarima kralj Petar pisao je da joj je ljiljan bio omiljeni cvet „miran i staložen, kao i ona sama“. Marta 2013. godine zemni ostaci kraljice Marije preneti su u Srbiju, a 26. maja sahranjena je na Oplencu, gde počiva pored sina, kralja Petra Drugog i snahe, kraljice Aleksandre. Odlukom Višeg suda u Beogradu 14. aprila 2014. godine kraljica Marija Karađorđević je rehabilitovana, a ukaz iz 1947. godine kojim joj je oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina, proglašen je ništavnim u delu koji se odnosi na nju.  Sud je ocenio da je Ukazom Predsedništva Prezidijuma Federativne Narodne Republike Jugoslavije kraljica Marija iz političkih i ideoloških razloga bila lišena ljudskih prava poput prava na glas, imovinu i državljanstvo.

                                M.M.D.

foto: kraljica Marija sa dvojicom od  tri sina - izvor: Commons Wikimedia, orginalna fotografija objavljena 1943. autor: nepoznat

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments