Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

12. februar 2019.

Neki od njih imaju više od 80 godina, a i dalje se bave stolarskim zanatom, neki su radni vek proveli proizvodeći opremu za mužu, a drugi sklapajući luksuzne jahte po belom svetu, a danas ih je sve okupila slava kraljevačkih zanatlija

U Kraljevu danas ima više od 500 registrovanih zanatlija. Nekada je slavljenje zanatske slave pedstavljalo vid borbe za socijalnu pravdu, a danas je oko 220 njih, među kojima su stolari, alatničari, pekari, mlekari, poslastičari, zidari, obućari, bravari, krojači, električari, najpre jutrošnjim okupljanjem u Crkvi svete trojice u Kraljevu, gde su prisustvovali jutarnjoj liturgiji i sečenju slavskog kolača, želelo da pokaže kako zanat i u eri modernih tehnologija ima mesto na tržištu.

Pogledajte kadrove iz Crkve svete trojice u Kraljevu

- Broj zanatlija raste uz godine u godinu, a najčešći su moleri, zidari, električari, bravari, parnogrejači, mada je sve više mladih koji odlaze u inosranstvo u potrazi za boljom zaradom. Svaki zanat je zlatan i svaki posao koji se radi predano donosi dobrobit i od njega može lepo da se živi – kaže ovogodišnji domaćin zanatske slave Milomir Radičević, vlasnik preduzeća „Euro termik“ iz Vrdila.

Liturgiju je služilo sveštenstvo eparhije žičke, a slava zanatlija ima i svečani deo – večeras u 18 časova u restoranu “Nacional”, a sutra ujutru, u istom restoranu i tradicionalni doručak, koji i dalje zovu “zanatska popara”, mada se popara sada najmanje služi.

Milosav Stojaković je zanatlija od 1986. godine kao privatnik, a pre toga 17 godina je radio u „Fabrici vagona“.

- Sad sam u penziji, ali još uvek radim onoliko koliko mi zdravlje dozvoljava. Bio sam alatničar, ali – radio sam i plastiku, i gumu, a primarna nam je bila izrada muzilica za krave. Sada je sve to nastavio sin da radi, a i unuk je na fakultetu, pa će ako i on nastavi tradiciju, vek našoj firmi „Lim plast“ biti produžen – ponosan je (Ćabo) Stojaković.

Živojin Baltić (82) stolar je duže od pola veka, jer i dalje radi.

- Nekada je od mog zanata moglo bolje da se živi, a sada se malo toga pravi od drveta, većina se odlučuje za metal i plastiku – kaže Baltić.

Radovan Šekularac (68) za sebe kaže da je „tata-mata“, jer se u životu bavio sa 12 zanata. Sada je u penziji, kaže, i bolje mu je nego dok je radio.

- Zanat mora da reživi. Bio sam domaćin ove slave 2013. godine i tada smo imali oko 160 gostiju, a danas će nas biti više od 220. To znači da napredujemo i drago mi je što se mladi shvataju da ni zemlja, ni grad ne mogu da žive bez zanatlija. Da nije bilo zanatlija, ne bi postojala ova crkva, zgrada Gradske uprave. Zanat mora više da se poštuje. Ja sam 40-ak godina proveo u tuđini, bio sam specijalista za obradu aluminijuma, pravio sam luksuzne jahte u Holandiji, Norveškoj, Kuvajtu, Iraku. I dok sam radio u Fabrici vagona bio sam poštovan kao tražen i dobar majstor. Zanat mora da bude priznatiji nego što sada jeste – smatra Šekularac.

Dr Milan Matiević, hroničar Kraljeva, podseća da je 1847. godine knjaz Aleksandar Karađorđević doneo Uredba o esnafima. Tada su u Kraljevu formirani esnafi i počelo je slavljenje esnafskih slava koje su vremenom prerasle u zanatske. Slavlja nije bilo tokom okupacija grada, ali su slave i tada obeležavane u zanatskim radnjama ili u porodicama viđenijih zanatlija, a toko dva svetska rata održavane su liturgije u crkvama.

- U masovnom streljanju oktobra 1941. u Kraljevu je stradao veliki broj zanatlija. U kontinuitetu, zanatska slava u Krajevu obeležava se od 1986. godine. Inicijativa je krenula od Odbora za privatno zanatstvo u Regionalnoj privrednoj komori, gde sam radio. Uspeli smo da napravimo i monografiju „Tradicija zanatske slave u Kraljevu“ – kaže Matijević, ističući da su pre skoro jednog veka najbrojniji bili trgovački, potkivački i abadžijski esnafi.

Uloga domaćina slave prelaznog je karaktera i ona je predstavljala veliku čast za izabranog zanatliju u čijoj kući je priređivan zanatski ručak, ali je to druženje kasnije preraslo u zanatske zabave koje se sada priređuju u restoranima. Domaćinstvo slave za narednu godinu preuzeli su predstavnici preduzeća „Marić centar“ iz Konareva i „Kesten“ iz Jarčujaka.

Zanatska slava jedan je od dana u godini kada zanatlije žele da više obraćaju pažnje jedni na druge, jer, kako kažu, okupljene na slavi ne zanima politika.

Ono što su u svečarskom raspoloženu prisutni možda izbegli da kažu je činjenica da zanat, za koje svi govore da je zlatan, mladi ako mogu – rado zaobilaze.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments