Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

14. februar 2019.

Uz podsećanje na sutrašnji Dan državnosti Srbije, priča o Dimitriju Davidoviću, diplomati i novinaru i tvorcu najvišeg zakonskog akta za koji se narod izborio jednom bunom, a koji je ograničio vladara i u Srbiju uveo građanska prava

Dimitrije  Davidović je rođen u Zemunu  12 oktobra 1789. godine. Otac mu je bio prota Gavrilo Georgijević, sin Davida Georgijevića, jednog od istaknutijih nastavnika u latinskoj školi u Sremskim Karlovcima i zemunskog prote, a majka Marija, ćerka Marka abadžije iz Dobanovaca. Dimitrije je poticao iz svešteničke porodice, a od ovog zanimanja verovatno je odustao njegov otac koji se posvetio trgovini. Imao je više braće i sestara od kojih je samo jedna sestra nepoznatog imena doživela zrelost. Iz Dimitrijevog detinjstva poznato je da je u petoj godini preležao boginje. Bolest je ostavila trajne posledice — rošavo lice, slab vid i osetljive oči zbog čega je rano počeo da nosi naočare.

U Beču je Dimitrije Davidović živeo između 1813. i 1821. godine. Tu je, iako je došao da studira medicinu, njegov rad pre svega bio usmeren na pokretanje i održavanje srpskih novina i saradnju sa istaknutim ličnostima ondašnje srpske kulture. Posebnu epizodu predstavlja njegov pokušaj da srpskoj emigraciji pomogne da se pred Bečkim kongresom predstavi položaj Srba u Osmanskom carstvu i zatraži zaštita od evropskih sila.

Srpsko novinarstvo pre Dimitrija Davidovića nije imalo dugu tradiciju. Ideja o pokretanju novina potekla je od Dimitrija Frušića, koji se sa Davidovićem sprijateljio u Pešti. Pokretanje novina podsticao je i Jernej Kopitar, carski cenzor. Prvu molbu Vrhovnoj policijskoj upravi u Beču Davidović i Frušić podneli su 2. februara 1813, ali je ona odbijena, po svoj prilici iz političkih razloga. Po Kopitarevom savetu drugu molbu uputili su lično caru 10. marta gde su istakli da su Srbi jedini narod u Austriji koji nema svoje novine i da će njihovo izdavanje odvratiti Srbe od pravoslavne Rusije. Odobrenje su dobili 11. aprila 1813. godine. Davidovićeve novine imale su prevashodno kulturni i prosvetiteljski, a manje politički značaj. One su postale nosilac književnog života Srba. Zbog problema sa unijačenjem srpskog življa na prostoru Hazburške monarhije, prelazi u Srbiju. U Srbiji kao vrstan diplomata biva postavljen za sekretara kneza Miloša Obrenovića. Knez mu daje bittnu ulogu u sastavljanju SRETENjSKOG USTAVA.  Posle neuspešnog rada zakonodavnih komisija 1834. godine knez je osnovao novu Zakonopraviteljnu komisiju, u čiji rad Davidović nije bio uključen i koja je imala zadatak da ispravi prevedene zakone. U izradi zakona korišćeni su i austrijski zakoni, koji su bili kraći i jasniji od francuskih. Rad komisije nadgledali su Dimitrije Davidović i Lazar Todorović i u radu su postignuti izvesni rezultati, ali ovi zakoni nisu bili primenjeni. Ideja da se koriste i austrijski zakoni nije potekla od Davidovića, jer je on bio privrženik francuskih liberalnih i građanskih ideja otelotvorenih u Napoleonovom kodeksu.

Osnovni pravni akti Kneževine Srbije bili su hatišerifi izdati 1830. i 1833. godine i berat iz 1830. godine.Ova tri akta predstavljala su konstitutivni akt Kneževine Srbije odnosno njen prvi ustav. Ovi akti nisu na zadovoljavajući način regulisali sva važna pitanja državne uprave, posebno ne odnos između kneza i drugih organa vlasti i odnos između Kneževine Srbije i Porte. Pitanje ustava postalo je aktuelno krajem 1830. godine kada je car Nikola I izjavio srpskim deputatima da je došlo vreme da knez Miloš izda narodu državni statut. Ideja je naišla na oduševljen prijem u Srbiji, ali nije bilo odgovarajućih uslova, pre svega pravničke spreme i političke volje da se zamašan projekat sprovede u delo. U proleće 1834. francuski izaslanik Boa-le-Kont je zatekao rad na kneževom nacrtu ustava pa je i sam izradio jedan, ali je mnogo značajniji njegov uticaj na krug kneževih saradnika i sekretara kojima je preneo liberalne ideje. Naredne 1835. godine izbila je Miletina buna, čiji je predvodnik bio Mileta Radojković. Kneževo odlaganje skupštine, pod različitim izgovorima, a u stvari zbog toga što knez nije imao pripremljen odgovarajući nacrt ustava, bio je povod bune. Tokom Miletine bune Davidović je pokazao privrženost i lojalnost knezu. Pobuna je eskalirala 17, a već 20. januara pobunjenici su ušli u Kragujevac. Davidović je sa njima, između ostalih, pregovarao u kneževo ime. Knez je prihvatio zahteve pobunjenika i oni su pristali da se raziđu. Nekoliko dana kasnije u Kragujevac je došao i knez Miloš. Davidovićev stav i delovanje za vreme bune učvrstili su Davidovićev odnos sa knezom koji mu je u Požarevcu jednom prilikom rekao:

Davidoviću, Davidoviću! Sve što si do sada činio, danaske si zapečatio”.

Velika narodna skupština održana je na Sretenje 14. februara u Kragujevcu. Dimitrije Davidović je verovatno počeo da radi na nacrtu Sretenjskog ustava i pre kneževog odobrenja, a knez mu je uputio nekolicinu ličnosti, među njima i Stefana Radičevića da mu u tome pomognu. Davidović se već duže vreme bavio ustavnom problematikom. U Novinama srbskim broj 15 od 25. aprila 1835. dao je kratak pregled Ustava SAD i bio je verovatno najspremnija ličnost u Srbiji za ovakav posao. Knez je upozoravao Davidovića:

Motri, kumašine, da se u čemu ne spotaknemo. Ti bar dobro znaš s kim mi imamo posla”.

Davidović je uveravao kneza da Srbija u skladu sa odredbama hatišerifa ima pravo da samostalno donese ustav. Shodno ovoj činjenici, i pored velikog značaja ustava, nisu vršene nikakve konsultacije sa pokroviteljskim i sizerenskim dvorom.

Sretenjski ustav se sastoji od 14 glava i 142 člana. Proklamovana je trodelna podela vlasti, ali ona nije dosledno sprovedena. Zakonodavnu inicijativu imali su knez i ministri, a zakonodavnu vlast knez i Savet. Kneževa ličnost bila je neprikosnovena, on je postavljao sve činovnike. Najvišu vlast u Srbiji, pored kneza, činio je Državni savet. Knez je sazivao i raspuštao narodnu skupštinu koja je trebalo da se sastaje bar jednom godišnje. Predviđeno je trostepeno sudstvo, a trebalo je da se sudi prema Zakoniku srbskom koji je trebalo da odmah bude izdat. Jedno poglavlje posvećeno je građanskim pravima, a posebno pažljivo Davidović se bavio simbolima i atributima državnosti — grbom, zastavom i granicama. Na sadržaj ustava uticale su odredbe hatišerifa i berata, zahtevi pobunjenika i zapadnoevropske liberalne ideje. Prema rečima istoričara Radoša Ljušića:

Značaj Sretenjskog ustava je u tome što se za njega izborio narod jednom bunom, što je ograničio vladara, što je uveo i propisao građanska prava, što je propisao nacionalna (državna) obeležja zemlje, što je dao narodnoj skupštini vid legitimnosti i što je donet u zemlji.“

Donošenje Sretenjskog ustava izazvalo je žestoke, negativne reakcije velikih sila. Osudile su ga sve tri velike sile zainteresovane za Srbiju — Turska, Rusija i Austrija, a Siprijen Rober ga je okarakterisao kao francuski rasad u turskoj šumi. Pod međunarodnim pritiskom Ustav je već početkom marta privremeno, a 11. aprila 1835. konačno ukinut. Knez, i pored toga što je ustav umnogome ograničavao njegovu vlast, zajedno je sa Davidovićem nastojao da ga održi i da tako proširi i učvrsti srpska prava. Davidović je insistirao na tome da je donošenje ustava unutrašnja stvar Srbije:

„Poslanik neka govori šta hoće… Srbija će biti srećna i knez njen veliki… i zaključio bi mu s tim, da će se i knjaz i narod kadri biti održati Serbiju i da bi posrnula, da neće ići na žalbu jedan na drugoga porti, kao što bi on želio.“

Još u leto 1835, za vreme boravka ruskog poslanika Rikmana u Srbiji su Paun Janković, Jakov Živanović i Mitrije Davidović izradili jedan nacrt ustava, ali on nije bio od većeg značaja. Davidovićeve ustavotvorne težnje ubrajaju ga u umerene opozicionare knezu Milošu i u idejnog utemeljivača ustavbraniteljskog pokreta.  

priredio:  Tripo Spahić, istoričar

korišćeni delovi teksta: Istorijska Biblioteka

foto: Commons Wikimedia

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments