Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

27. februar 2019.

Kolege su ga zapamtile po osmehu i strpljivosti, pacijenti po požrtvovanosti, na ratištima je dokazivao koliko je voleo ljude, a u politiku je ušao s nadom da će stvari menjati nabolje, sve dok nije zauvek otišao, a imao je svega 54 godine

Kažu da vreme prolazi, a ipak je jedino koje ostaje. Danas, na toj trasi između prolaznosti i ostajanja, podsećamo da se navršava tačno 10 godina od smrti dr Miloša Babića, prvog gradonačelnika Kraljeva i prvog, neposredno biranog predsednika opštine.

U svom sećanju, jedna od njegovih koleginica na komemorativnoj sednici pre 10 godina rekla je da je „možda, otišao da skine zvezde kćerki Milici, supruzi Miki i svima koje je voleo.“

Nepunu godinu dana posle njegove smrti prvi put je u Kraljevu dodeljena nagrada koja nosi njegovo ime. Ne na dan smrti, već na rođendan, koji je takođe slavio u februaru. Umesto da dobije rođendanski poklon, Miško Babić kao da je našao način da poklon da onima koji su nagradu zaslužili. Gradski odbor Nove Srbije je, uz saglasnost porodice doktora Babića, ustanovio kriterijume za dodelu nagade  koju su nekoliko godina zaredom dobijali najbolji studenti Kraljeva.

Doktori, sestre, saradnici, kažu da pamte dr Miška Babića po osmehu, po strpljivosti, po tihom šarmu i specifičnoj ležernosti u poslu i životu, po miru koji je oko sebe širio.

Pacijenti su ga pamtili po toplom pristupu, po požrtvovanosti, po rečima utehe i nežnosti koju je umeo da pruži kad je njima to bilo najneophodnije.

Bio je i tamo gde drugi nisu rado išli. Na ratištima je dokazivao koliko je voleo čoveka. Slavio je život, vraćao ga ljudima, a nije glumio Boga. Samo je verovao.

I u politiku je ušao sa nadom da ima još polja na kojima može da pomogne ljudima. Osećao je tu snagu, možda je verovao da biti znači - boriti se.  I borio se... Nadao se spokojnoj starosti koju, nažalost, nije dočekao.

Dr Miloš Babić, sin Katarine i Njegoša, rođen je 12. februara 1955. godine u Lapovu. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Kraljevu, a Medicinski fakultet 1979. godine u Beogradu. Specijalizirao je anesteziologiju na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Od 1980. do 1982. godine radio je u ambulanti u „Magnohromu“, a potom prešao u Odeljenje za anesteziologiju Zdravstvenog centra „Studenica“, gde je na mestu načelnika, ostao sve do angažmana na mestu prvog predsednika opštine Kraljevo izabranog na neposrednim izborima. Juna 2006. godine izabran je i za prvog gradonačelnika Kraljeva. Bio je prvi čovek grada, a umeo je očinski da vas zagrli na njegovim ulicama. Bio je toliko običan da je to bilo neobično. Neki su ga upotrebili, neki zloupotrebili. Smrt je konačna i više ne traži i ne daje reč, osim bola koji ostavlja iza sebe i u tome je njena tragika.

Dr Miloš Babić je bio član Nove Srbije od njenog osnivanja u Kraljevu i u stranci obavljao visoke dužnosti, kao član i funkcioner njenih najviših organa.

Da bi čovek bio svoj, uvek mora da bude neko. Miloš je na javnoj strani bio lekar, humanista, političar a na onoj, svetu manje poznatoj - divan suprug i otac, dobar brat i zet, pažljiv komšija, stonoteniser, šahista. Jedne zime kada je Kraljevo prvi pt imalo klizalište na Trgu srpskih ratnika – neki su ga slavili i hvalili, a drugi – „na sva usta grdili“. Verovao je da čovek za sve u životu treba da ima dovoljno vremena. Valjda zbog njegove svestranosti i ne treba da budemo začuđeni što je, i u situaciji kada fizički više nije bio tu, na velike muke stavljao one  koji su odlučivali kome će pripasti nagrada koja nosi njegovo ime, pa je bilo godina kada su morale da budu dodeljene dv, jer članovi Komisije nisu mogli da odaberu boljeg. Nažalost, tradicija nagrade „Dr Miloš Babić“ nije se održala.

Da je to moguće, verujem da bi Miloš Babić danas svakom poručio da treba da se kloni politike u kojoj se ni sam nije snašao najbolje i koja ga je, mnogi veruju, na kraju i ubila.  Ali, svi smo robovi sopstvenih izbora i gospodari samo onih reči koje smo uspeli da prećutimo. One izgovorene odlepršale su sa naših usana i ko zna gde su i kako završile. Neka ove, ovde ispisane, zabeleže da je Miško Babić bio čovek, koji je umeo da pravi i greške, ali bi ih odmah bio svestan i pokušavao bi, često i uspevao, da ih ispravi. Nije, kažu, život kratak, nego se mi kasno setimo da treba živeti, a ono što činimo dok smo ovde – odjekuje u večnosti.

Neka je dr Mišku Babiću večna slava i hvala.

               M. M. D.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

4 Comments

  • Gost - Zoran Nikolić

    Gost - Zoran Nikolić

    Uvažena koleginice, tekst je odličan !
    Jedna rečenica iz njega odjekuje  , sada, deset godina , posle Miškove smrti.
    Citiraću vas: "Neki su ga upotrebili, neki zloupotrebili".
    Citiraću i pokojnog Miška u njegovovom interviju datom meni, četri dana pre prerane smrti: "Abrovi i tračevi su zla kob Kraljeva"
    I za kraj citiraću i njegovu Miku : "Miško je znao pacijente a  ne ljude "
    • Ime: Zoran Nikolić
  • Gost - Verica

    Gost - Verica

    Divan tekst I podsecanje na velikog coveka, lekara, divnog muza, oca, prijatelja... Sve sto bih rekla malo je za sve ono po cemu cemo Miska zauvek pamtiti. 
    • Ime: Verica
  • Gost - Rada

    Gost - Rada

    Pocivaj u miru prekrasni covec rano je bilo da te ne srecemo radujemo planiramo pricamo.Zato si poranio zato ta politika uzas.tekat je predivan istinit osecajan
    • Ime: Rada
  • Gost - Milica Babic

    Gost - Milica Babic

    Hvala na predivnom tekstu.
    • Ime: Milica Babic